Kuhinja zaposlene žene

(please scroll down for recipe in English)

Nekada su se nedeljom pravili kolači - nešto običniji izvan posebnih prilika, tipa lenje pite, kolača sa voćem, jednostavnih prelivenih kolača, pita sa višnjama ili jabukama i drugih. Nešto brzo i jednostavno, što ne remeti mnogo domaćicu prilikom spremanja domaćeg nedeljnog ručka u bar četiri sleda (supa, rinflajš, glavno jelo, desert). Mamina komšinica je jako često pravila lenju pitu sa višnjama, možda i češće nego sa jabukama: taman se ponadam da je stigao neki čokoladni kolač, otkrijem salvetu i razočarano shvatim - opet ovaj sa višnjama...

Onda sam u svojoj kuhinji i ja često pravila lenju pitu, ali sa jabukama, jer je to jedan od Lukinih omiljenih kolača. Baš ovaj recept već jako dugo koristim, gde u testo ide puter i mileram, te se dobija fina kora, rastresita i ukusna.

Kada su mi stigle domaće marele, a nešto mi se zbog vremena i napakovanih obaveza nije dalo da pravim slatko, počela sam da izmišljam u koje bih sve kolače mogla da ubacim ovo voće. Drugar mi je davao ideje iz banatske kuhinje njegove majke, a ja sam svaku dočekivala sa - e, da, i to bih mogla. Onda mi je rekao kako je u detinjstvu jeo "čak i lenju pitu sa višnjama" - jao, i ja, rekoh i odjednom mi se to učinilo najboljom idejom od svih.

Htela sam drugačiji recept od onog već bezbroj puta proverenog sa jabukama. Setila sam da negde imam i druge mamine recepte: one gde ide ceo margarin plus kašika masti, samo margarin, ulje i slično. Onda sam malo još čeprkala i pronašla nešto slično ovome, samo sam se odvažila da menjam i u testo stavila samo mast, bez bilo kakvih dodataka. Belance umućeno u sneg kao podlogu za voće sam zamenila gustinom, dodala malo praška za pecivo.....ukratko, napravila sam skroz neki drugi recept.

Napravila sam kolač, ispekla, on se blago zarumeneo i sve je izgledalo kako treba. Onda sam, kada se ohladio, htela da ga isečem i spremim za slikanje: čoveče, kako je ono prhko bilo, ali ne baš u dobrom smislu! Uostalom, vidite po preseku, koji nije sasvim fin i pravilan. Pomislila sam ga prepekla, da sam stavila neodgovarajući odnos masti i brašna, da je nešto drugo krenulo po zlu.....Boja pokazuje da nema ni traga od prepečenosti. Mast i brašno su bake nekada stavljale po zamahu, a ja merim na digitalnoj vagi. Pa koji joj je đavo? Nije njoj, nego meni: ili je trebalo da je prekrijem krpom kada sam je izvadila iz rerne da se malo potpari i omekani ili da je ostavim na miru do sutradan. Ovo drugo (prvo sam definitivno propustila) je urodilo divnim kolačem, prhkim, a koji se topi u ustima - skroz sam bila smetnula s uma da mast otpušta i čini kolač lepšim kako vreme prolazi.

Luka, koji je sada u fazi - ja baš ne volim višnje (!) je rekao da je ovo jedan apsolutno fenomenalan kolač. Stoga sam sigurna da će se dopasti i onima koji nisu foliranti i kvazi-izbirljivci, kao što je moj junior.

Lenja pita sa višnjama
(recept za štampu)

200g masti
250g šećera
1 vanilin šećer
2 jaja
1/2kg brašna
na vrh noža praška za pecivo
2-3 kašike hladne vode

600-700g očišćenih i oceđenih višanja
2 kašike šećera
3 kašike gustina
Prah šećer za posip

Dobro umutiti mast sa šećerom i vanilin šećerom (mikserom, nastavci za mućenje), dodati jaja i nastaviti mućenje. Usuti brašno izmešano sa praškom za pecivo, pa mesiti mikserom sa nastavcima za testo. Ukoliko je potrebno, dodavati postepeno kašiku po kašiku vode, kako bi se umesilo glatko testo.
Pleh dimenzija 33x19cm ili sličan namazati mašću i posuti brašnom (otresti višak). Testo podeliti na dva dela. Prvi deo razvaljati oklagijom između dva parčeta papira za pečenje na dimenziju pleha, pa uz pomoć papira preneti u pleh i utisnuti u dno.
Izmešati višnje, 2 kašike šećera i gustin u činiji, pa usuti preko pripremljene donje kore.
Drugu polovinu testa takođe razvaljati na veličinu pleha između dva parčeta papira i staviti preko višanja, blago pritiskajući rukom. Izbušiti viljuškom na par mesta.
Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 45 minuta.
Pečen kolač prekriti krpom i ostaviti da se hladi. Posuti prah šećerom i seći na parčad željene veličine.

Domestic sour cherries pie
(print this recipe)

200g lard
250g of sugar
10g vanilla sugar
2 eggs
1/2kg flour
pinch of baking powder
2-3 tablespoons of cold water

600-700g pitted sour cherries
2 tablespoons of sugar
3 tablespoons of cornstarch
Powdered sugar for sprinkling

Mix lard and both sugar and vanilla sugar with electric mixer, add eggs and continue with mixing. Add flour combined with baking powder and mix with electric mixer, but now with dough hook. If necessary to make smooth dough, add cold water gradually spoon by spoon.
Cover baking pan dimension 33x19 cm or similar with parchment paper.
Split formed dough into two parts. Roll first part of the dough between two pieces of baking paper into the dimensions of baking pan. Transfer it into the baking pan and press it onto the bottom.

Combine the sour cherries, 2 teaspoons of sugar and cornstarch in the bowl and spread it over the prepared crust.

Roll the other part of the dough in the same dimension between baking papers and put it over the sour cherries. Press it over the fruit and poke with the fork several times.
Bake in preheated oven at 180 degrees 45 minutes.

Cover the baked cake with a cloth and let it cool down. Sprinkle powder sugar and cut into a pieces of desired size.

(please scroll down for recipe in English)

Tortilje sam do sada kupila/jela svega par puta, nešto nemam tu naviku. A nije da ih ne volim - volim ja (skoro) sve vrste hlebova, te nema razloga da i ove ravne, palačinkaste izbacim iz sfere svog obožavanja.

U nedelju sam pravila ove sa slike, kako bih imala da ih uparim sa jednim od najboljih namaza koji sam probala, a koji sledi u jednoj u narednih objava. I oduševila se! Ja ih mogu onako cepati bez reda i rasporeda i jesti bez ičega - imaju taj neki fini ukus, te mi ništa više nije potrebno. Onda sam za neki od ručaka tokom radne nedelje pravila Fahitu, pa me Luka zamolio da kupim tortilje, da učini ovo jelo još autentičnijim. Pošto se tokom ispitnog roka ispunjavaju sve želje, postupih po molbi, donesoh kući gotove tortilje i kada je trebalo da mu pripremim - uopšte mi nije prijao njihov miris po vađenju iz kese (eufemizam, shvatate?) Nakon onako brze pripreme domaćih i iskustva sa kupovnim, više sam nego ubeđena da će od sada samo ove iz domaće radinosti biti na repertoaru.

Obični sastojci (kao i za većinu hlebova, naravno), malo igrarija oko obrazovanja okrugle forme i pečenje na teflonskom tiganju. Kod prvih 4-5 sam brojala "sekunde" u sebi, nakon toga me je ozbiljno mrzelo, već sam videla kako bi nekako trebalo da izgledaju gotove, te je pečenje bilo na otprilike bazi. Spremljene sam držala u čistoj pamučnoj krpi, da omekane, uveče sam ih stavila u kesu da u njoj budu tokom narednih dana. Nikako da prestanem da budem naivčina u ovim godinama: čuj - narednih dana? Sutradan me je sa posla sačekala kesa na kuhinji kao prazna mišolovka i dokaz da su tortilje pojedene do poslednje. Biće da i Luka deli moje mišljenje o ukusnosti ovih tortilja.

Tortilje

(recept za štampu)

400g brašna

1 kašičica praška za pecivo

1 kašičica soli

50ml ulja

1 šolja mlake vode

Izmešati brašno, prašak za pecivo i so, pa dodajući ulje i vodu umesiti glatko testo meseći mikserom (nastavci za testo).

Umešeno testo podeliti na 16 loptica. Svaku lopticu oklagijom razvaljati u krug prečnika 15cm.

Zagrejati teflonski tiganj, pa u njemu peći jednu po jednu tortilju: peći minut sa jedne strane, pa pola minuta sa druge strane.

Pečene tortilje uvijati u čistu pamučnu krpu, da omekane.

Služiti ih tople ili hladne, sutradan se mogu kratko podgrejati u tiganju.

Tortillas

(print this recipe)

400g of flour

1 tsp baking powder

1 tsp salt

50ml oil

1 cup of lukewarm water

Combine flour, baking powder and salt, then add oil and water and knead smooth dough with electric mixer (dough hook).

Divide the dough into 16 balls. Roll each ball into a circle of 15cm in diameter.

Heat the non stick skillet and bake one by one tortilla into it: one minute on one side and half a minute on the other side.

Put baked tortillas into a clean cotton cloth to soften.

Serve them warm or cold, the next day they can be heated briefly in the skillet.

Svi znate da sam pristalica kuvanja od nule, te da retko koristim prečice i olakšice (sad bi moja mama rekla - ista si svojeglava kao tvoj otac). Ipak, neki kraći putevi su ponekad neophodni, kako bi se neko jelo učinilo bržim/jednostavnijim/ukusnijim/jeftinijim.

Kada su me iz Nestlé kompanije pitali da napravim nešto sa njihovim proizvodima, moram priznati da sam potpuno neuko reagovala: čula sam za proizvod C ideja piletina sa 4 vrste sira - koriste ih moja mama i bivša svekrva (obe osvedočene domaćice), ali sam mislila da može samo na jedan način da se spremi, onako kako piše na kesici. Isti slučaj sa krem čorbom od brokolija sa šargarepom i sirom- što se mene ticalo, to ide samo u ključalu vodu i pravi se instant čorba, kako uputstvo kaže. Ne lezi vraže: ti proizvodi mogu da se iskoriste za mnoga druga jela, te da se mašti pusti na volju i napravi nešto skroz drugačije ili da se postojeće jelo obogati nekim novim ukusom.

Prava linija mog razmišljanja je upravo dobila krivine: C piletina sa 4 vrste sira može da postane i dodatak kremu za ćuretinu sa mlincima, na primer, ili da posluži kao sos za testeninu, ili da se spremi sa mesom, a uz dodatak nekog povrća. Sa druge strane, krem supa od brokolija je odličan dodatak rižotu ili opet testenini ili može da postane sos za prelivanje mesa ili barenog povrća. Rekla bih da nema ograničenja, mada sumnjam da bi lepo išlo uz čokoladnu tortu. Šalu na stranu, jedna kesica koju treba imati za svaki slučaj u ostavi ima višestruke primene, što je, po mom mišljenju, njena osnovna prednost.

Ne manje važno je to, što proizvodi koje sam koristila imaju oznaku „Jednostavno dobro“ , koja podrazumeva da se prilikom stvaranja tog proizvoda radilo na povećavanju udela povrća, celog zrna žitarica, mahunarki, kao i na smanjenju soli, šećera i zasićenih masnih kiselina u proizvodima, te uklanjanju veštačkih boja. Pomoću ovih proizvoda možete da napravite balansiran i hranljiv obrok sa jednostavnim i dobro poznatim sastojcima, poput onih koje uvek možete da pronađete u svom kuhinjskom ormariću.

C ideju za piletinu sa 4 vrste sira sam iskoristila za piletinu, istina, ali sam dodala i pečene paprike, složila red po red i dobila nešto potpuno novo i zanimljivo. Pirinač je dobio neku sasvim novu dimenziju uz C krem supu od brokolija sa sirom i šargarepom, a teksturu uz seckane pečene orahe. Sve u svemu, ručak je bio gotov uz jako kratke pripreme, čemu, priznaćete, prečice i služe. I ono što ne smemo izgubiti iz vida: kao što se domaćice sa stažom (mama i bivša svekrva) služe ovim brzim rešenjima, ona mogu biti i sjajna stvar za tinejdžere i mlade domaćice: brz i jednostavan ručak, bilo da se prati uputstvo sa kese ili recept koji sledi.

Bajader piletina i zeleni rižoto

(recept za štampu)

2 pileća bela mesa

5-6 pečenih i očišćenih crvenih paprika

250ml neutralne pavlake za kuvanje

1 kašika Thomy delight majoneza

C piletina sa 4 vrste sira

so, biber

40g putera

2 kašike maslinovog ulja

1 manji crni luk

1 šolja kočanskog pirinča

700ml ključale vode

1 kesica C krem supe brokoli sa šargarepom i sirom

1 šaka oraha

Piletinu iseći na tanke šnicle i malo izlupati tučkom za meso, malo ih posoliti i pobiberiti.

Paprike lepo očistiti i raseći da se dobije "šnicla" od paprike.

Na dno malo pouljenog pleha poređati jedan sloj piletine, odozgo poslagati pečenu papriku, pa opet piletinu, pa papriku. Poslednji sloj odozgo treba da bude piletina. Sve lepo poravnati.

U činiji izmešati neutralnu pavlaku, majonez i C ideju za 4 vrste sira, pa preliti preko mesa i paprike.

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni sat vremena (nakon 1/2 sata staviti aluminijumsku foliju preko pleha, ali ne zatvarati).

Za prilog zagrejati ulje i otopiti puter. Dodati crni luk i pržiti ga uz stalno mešanje dok ne postane staklast. Dodati pirinač i kratko pržiti uz stalno mešanje, kako bi se sjedinili sastojci.

U ključaloj vodi razmutiti C krem supu brokoli sa šargarepom i time zaliti pirinač. Kada krene da ključa, isključiti ringlu, a šerpu poklopiti (i ostavititi je na ringli). Povremeno promešati (drvenom varjačom, da se zrna pirinča ne izlome), ostavljajući pirinač da nabubri i upije ukuse. Ukoliko je potrebno, dodati još vrele vode. U međuvremenu na teflonskom tiganju kratko (5 minuta uz stalno mešanje) ispeći orahe i iseckati ih.

Kada pirinač bude kuvan, posoliti i pobiberiti po ukusu i dodati seckane orahe.

Pečenu piletinu ostaviti kratko da se prohladi. Iseći na kocke željene veličine.

Ukoliko se koristi običan pirinač ili testenina kao prilog - preliti tečnošću koju su meso i paprike pustili. Ako je prilog rižoto ili nešto drugo - višak tečnosti može da se odvadi kutlačom i piletina servira bez dodatnog sosa.

Ovako spremljeno jelo je pogodno za 3 veće ili 4 manje porcije.

(please scroll down for recipe in English)

Moja generacija je prva nakon usmerenog obrazovanja, odnosno prva koja je morala već na upisu u srednju školu da se odredi šta je to čime bi volela da se bavi "kad poraste". Moje ideje su, već sam vam negde pominjala, bile maltene dočekivane sa podsmehom, a kako i ne bi, kada su se kretale u okvirima detektivskih romana. Naime, oduvek sam volela da ih čitam, te sam smislila da je jedino čime bih volela da se bavim upravo - detektiv. I držalo je to mene prilično dugo, dok moji roditelji na te moje ideje da upišem nešto čime bih se obrazovala u inspektora nisu rekli - neće te primiti. Snuždila sam se, jer sam znala na šta ciljaju: od rođenja ne čujem na jedno uho i to se gotovo ne primeti, osim ako bi me (a bi, za upis u takve škole) poslali na lekarske preglede.

Onda sam došla na još sjajniju ideju: u redu, ne moram inspektor, ali ću biti advokat, onaj koji se u triler američkim serijama bavi kriminalnim slučajevima, otkriva krivce i sve u tom stilu. Tu je moj tata odreagovao: zamisli dok završiš fakultet, pa odradiš sve staževe, pa položiš sve ispite - pa kad ćeš decu rađati - sa 30? Da, slobodno se nasmejte, i meni je sada smešno, ali tamo negde oko 17. godine su mi oni u 30. izgledali u dubokoj starosti. Tata me je bio odgovorio, a vlasnik firme u kojoj radim i koji je dnevno uključen u posao je rekao da je dobro učinio, jer sigurno ne bih bila dobar advokat: ja volim da se prihvatim posla, počnem i završim ga, a advokati stalno nešto rade na rate i vuku nezavršeno.

Sve vreme je tinjala još jedna u nizu tupavih ideja: biću novinar, pa i oni otkrivaju istinu i jure krivce. Kako li sam naivna bila.....

Nakon svih ovih činjenica o maestralnim razmišljanja jedne tinejdžerke, potpuno je prozaično da vam kažem da sam završila ekonomsku školu. Pa potom upisala i ekonomski fakultet. Bez ikakve veze, kako se tada najčešće dobijao posao, upisala sam i smer finansije, bankarstvo i osiguranje, procenjujući da mi to daje najširi manevarski prostor za buduće konkurse i traženje posla, pošto svaka firma ima bar nešto od pomenutog. A da li sam želela da se bavim bankama? Ama ne, nikako. Srećom, nikada nisam ni u jednoj radila, nešto kratko sam radila u finansijama i već jako dugo u spoljnoj trgovini. Fakultet sam završila u punoj brzini, ne koristivši apsolventski staž, jer je to prosto bila obaveza koje sam se prihvatila i tu nema razmišljanja, već se vojnički izvršava započeto. Ipak, sve vreme fakulteta sam govorila: ja ću ga završiti, jer moram da imam papir, a biću bubnjar ili fotograf.

Jasno je da nakon onog bulažnjenja sa početka priče više niko te moje konstatacije nije uzimao za ozbiljno. Naročito jer, s obzirom na činjenicu da palice nikada nisam uzela u ruke, ne bih stigla ni do seoskog dobošara. Fotografija je tek za nijansu bila realnija, ali s obzirom da sam želela da slikam ljude i daleke predele - i to je bilo prihvatano tek kao nešto što će me proći.

I onda, par decenija kasnije, ta Tanja sklona svakakvim idejama, ima svoj blog za čije potrebe pravi fotografije. Kako je tu tek bilo svega: ima radova kojih bih se rado odrekla, ali eto - moji su, pa nekako nije moralno, a i moraju biti prisutni da bi svedočili o napretku. I nekih koje iznova gledam i budem ponosna na sebe. A kako sam tek bila ponosna kada mi je Canon Srbija tražio ovu fotografiju kako bi objavili na svojoj FB stranici!

Hej, Canon! Ma cvetala sam ceo dan. Jeste divno kada mi čitaoci pohvale neku fotografiju, kada se kolege dive i prijatelji zovu da mi kažu da su uživali, ali kada to i Canon pohvali, to je onda nešto... Možda je ipak trebalo da poslušam mladu Tanju i budem zaista fotograf? Ko zna gde bih sada bila? Možda na Andima jureći tunki pticu da je uslikam za National geographic? Kućnom moljcu kakav sam, samo bi to bilo potrebno....

Fišek, kako sam pokušala da predstavim, i školjkica, kakvim su je neki pratioci Canon FB profila nazvali, se pravi skroz obično: lisnato testo uvijeno na kalup u fišek, pa punjeno poslastičarskim kremom. Naravno, umesto kupastog kalupa može se koristiti i onaj obični za šam-rolne, koje ima na svakoj pijaci kod onih koji prodaju proizvode od lima.

Par puta sam u receptima pomenula "skuvan fil ostaviti da se ohladi u široj posudi, pokriven samolepljivom folijom direktno preko krema". To stvarno znači direktno preko krema i izgleda ovako:

Pošto imam 12 fišek-kalupa, pravila sam pola mere, tj. od jedne table lisnatog testa. Ko ima više, može iskoristiti celo pakovanje, tako što će zapravo duplirati meru. A zamišljam i tanjir na kome se nalaze izmešane šam-rolne i krem-fišeci - koliko to može biti božanstveno!

Krem-fišeci

(recept za štampu)

1 tabla lisnatog testa

1/2 l mleka

125g šećera

2 vanilin šećera

3 žumanca

75g gustina

70g putera

prah šećer za posip

Od hladnog mleka odvojiti 1/4 šolje otprilike, pa ostatak staviti u šerpu, dodati šećer i vanilin šećer i staviti da se kuva. Odvojeno mleko izmešati sa žumancima i gustinom u glatku smesu, pa kada provri zaslađeno mleko, usuti ga preko žumanaca. Malo izmešati, sve spojeno vratiti u šerpu i kuvati na umerenoj temperaturi dok ne počne da se zgušnjava.

Skuvan krem izručiti u širu posudu, prekriti samolepljivom folijom tako da direktno prijanja na krem i ostaviti da se hladi.

Za to vreme pripremiti fišeke: odmrznuto lisnato testo na pobrašnjenoj podlozi razvaljati u tanku ploču debljine 3-5 mm. Iseći na trake širine 2cm i namotati na kalup. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 15 minuta, dok blago ne porumene. Tople skidati sa kalupa i ostavljati da se skroz ohlade.

U mlak fil dodati puter i mutiti mikserom dok se ne dobije svilenkasto, glatko punjenje.

Dresir kesu napuniti filom, pa puniti ohlađene fišeke. Posuti prah šećerom pre serviranja.

Cream cones

(print this recipe)

1 sheet of puff pastry

1/2 l of milk

125g of sugar

20g vanilla sugar

3 yolks

75g corn starch

70g butter

powder sugar for sprinkling

Take 1/4 cup of prepared cold milk, and combine the rest with sugar and vanilla sugar and heat in a pot. Mix taken part of milk with yolks and corn starch into a smooth mixture and once the heated sugared milk start to boil - pour it over the yolks. Stir it little bit, than put it back into the pot and cook it over the medium heat, stirring constantly until it begins to thicken.

Pour cream in a large bowl, cover with self-adhesive foil to directly attached to the cream and left to cool.

During this time, prepare the cones: roll the defrosted puff pastry onto the floured surface into the 3-5 mm thick plate. Cut to strips 2cm wide and wound on the mold. Bake in a preheated oven at 200 degrees for 15 minutes, until golden. Take them off the old while still warm and let it cool down completely.

Add butter into the cooled cream and mix with electric mixer to obtain silky, smooth filling.

Fill the cooled cones with the cream and sprinkle them with powder sugar before serving.

(please scroll down for recipe in English)

Gošćenje prijatelja u mom domu je prolazilo kroz faze: isprva su dobijali samo neki kolač, jer dalje od toga teško da sam znala. Onda su došle neke mladalačke, lako izvodljive ponude - pite, lazanje, testenina sa nekim prelivima i slično. Kolači su se podrazumevali. Nakon toga sam bila u fazi konkretnih jela: najčešće mesnih, uz salate, i naravno - kolače. Trenutno sam u fazi malih posluženja najsličnijim nekom modernom mezetluku, uz obavezan hleb u vidu ovoga koji se ne mesi ili hlebnih čvorića ili štapića; zalutaju tu poneke pogače ili nešto štošta drugo. Dodam uz to obavezno masline, još neke salate, složim ponudu suhomesnatog, tacnu sa izborom sireva i posluženje je spremno. Moji gosti vole takva jela, a meni je zadovoljstvo da ih spremam. Kolači su i dalje nezaobilazni.

U okviru tog i takvog posluženja obavezno se pojave bar dva namaza, jer ne biste verovali koliko je svima inspirativno da otkidaju parčiće hleba i mackaju kojekakve paštete, namaze, dipove ili kako vam drago. S obzirom da se prave najčešće u svega par poteza i nekoliko okreta blendera - ja tu nemam nikakve zamerke.

Jedan od namaza koji će dragi gosti često imati prilike da probaju u asortimanu drugih ubuduće će biti Muhamara. To mi je otkrovenje godine, stvarno! Pravi se od pečenih paprika, oraha i začina i ukus je prosto čaroban! Svi prepoznaju papriku, ali dalje ni makac! Podseća ih malo na urnebes, a onda shvate da je skroz nešto drugačije, ipak.

Muhamara namaz se pripisuje libanskoj kuhinji, ali sam ja našla podatak da izvorno potiče iz nesrećnog grada Alepa u Siriji, te da se sada priprema pored pomenutih, i u turskoj i iračkoj kuhinji.

U ovaj namaz bi trebalo da se stavi i sirup od nara: naravo da ga nisam imala, već sam iskoristila neki sirup od balzamiko sirćeta koji sam imala, mada znam da i samo balzamiko sirće sasvim lepo završava posao.

I na kraju - ja zapela: gosti pa gosti. Ovo može da bude i sjajno za užinu ili večeru, kao namaz preko hleba. Ili tortilja, koje su zbog njega i ugledale svetlost bloga.

Muhamara - namaz od crvenih paprika

(recept za štampu)

4 crvene paprike

120g oraha

2 čena belog luka

sok od 1/2 limuna

40g prezle

1 kašika balzamiko sirćeta

1 kašičica dimljene mlevene začinske paprike

1/2 kašičice kumina

2 kašike maslinovog ulja

so, biber

Paprike ispeći na roštilju, pa ih na najmanje pola sata staviti u kesu ili poklopljenu šerpu da se potpare. Orahe ispeći u zagrejanoj rerni na 180 stepeni 10-ak minuta.

Oguliti paprike, ukloniti peteljke i očistiti semenke, pa ih staviti u multipraktik ili seckalicu. Dodati i orahe i sve ostale sastojke, osim soli i bibera. Blendirati do željene teksture. Posoliti i pobiberiti po ukusu.

Služiti hladno.

Muhamara

(print this recipe)

4 red peppers

120g of walnut

2 garlic cloves

1/2 lemon juice

40g breadcrumbs

1 tbsp balsamic vinegar

1 teaspoon of smoked paprika

1/2 teaspoons of cumin

2 tablespoons of olive oil

salt, pepper

Grill peppers on each side, then put them in a bag or pot with a lid and let them rest for at least half an hour. Bake walnuts in the oven at 180 degrees for 10 minutes.

Peel the peppers, remove the stems and clean the seeds, and place them in a processor or chopper. Add nuts and all other ingredients, except salt and pepper. Blend to the desired texture. Season with salt and pepper upon the taste.

Serve cold.

(please scroll down for recipe in English)

Do blogovanja je bilo sasvim nezamislivo da pravim keks - kupovali su se omiljeni, a naša konditorska industrija obiluje dobrim proizvodima (da se ne zaboravi, tada je "naša" podrazumevalo celu bivšu Jugoslaviju). Najčešće su na repertoaru bili Jaffa, Munchmallow, razne napolitanke, obavezna Domaćica, pa onda mostarske štrudle, bosanski Tops i slično. Pored čokolade, keks mi je bio i ostao omiljeni slatkiš.

Vremenom, ta naklonost je postala opasna po zdravlje i iole dobru liniju, te sam morala da odustanem i da ih uzimam samo u trenucima slabosti i povremenih grešnih momenata, jer budimo realni - ne umem da stanem dok ne vidim dno kutije. Uživanje u kupovnom keksu je sa početkom blogovanja zamenjena u neuporedivo veće uživanje u pravljenju domaćeg.

Domaći keks je odličan kao slatkiš, kao užina uz šolju mleka ili kao ona koja se upakuje u školsku torbu, kao poklon nekome, upakovan u finu kutiju ili celofansku ukrasnu kesicu, užina za boravak na plaži, pored bazena ili jezera, za putovanja ili piknik, nešto za grickanje u kancelariji ili ispred televizora. Mnoge su mu namene, a razni sastojci i dodaci olakšavaju činjenje asortimana bogatijim i raznolikijim.

Do sada sam pravila Snickerdoodle, Prhki keks, onaj od ovsenih pahuljica ili sa kokosom ili suvim jabukama, a ima i keks za aparat. Kao što rekoh - dovoljno je tri-četiri vrste da se naprave i da ponuda bude dorasla nekada najcenjenijm mešavinama keksa.
Ovaj keks čiji recept sledi je puterastog ukusa, sa kandiranim brusnicama i komadićima bele čokolade. Ona se ne vidi, već samo pruža dodatno zadovoljstvo kada se gricne komadić. Prhki su prvog dana, a ukoliko dočekaju sutradan ili čak dan kasnije, postanu nešto čvršći, ali i dalje hrskavi i meni čak i za nijansu ukusniji.
Ako nam se vremenske prilike ikada poprave, te se dočepamo neke prirode, ovo je sjajan predlog za užinu za poneti.

Keksići sa brusnicama i belom čokoladom
(recept za štampu)

170g putera
150g smeđeg šećera
50g šećera
1 jaje
1 vanilin šećer
250g brašna
2 kašičice gustina
1 kašičica praška za pecivo
150g bele čokolade, iseckane na kockice
100g kandirane brusnice

Umutiti penasto puter sa šećerom, smeđim šećerom i vanilin šećerom, pa dodati jaje i nastaviti mućenje. Potom dodati brašno izmešano sa praškom za pecivo i gustinom. Na kraju umešati iseckanu čokoladu i brusnice.
Smesu ostaviti na sat vremena u frižider da se ohladi.
Uzimati po kašiku smese, oblikovati u kuglicu i blago spljoštiti, pa slagati na pleh postavljen papirom za pečenje.
Peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni 15-16 minuta.

Dried cranberries and white chocolate cookies
(print this recipe)

170g butter
150g of brown sugar
50g of sugar
10g vanilin sugar
1 egg
250g of flour
2 teaspoons of cornstarch
1 teaspoon baking powder
150g of white chocolate, diced on dice
100g candied cranberries

Mix both sugars, vanilla sugar and butter, then add egg and continue mixing. Then add flour combined with baking powder and cornstarch. Finally, add chopped chocolate and cranberries.
Leave it in the fridge for an hour. After that, take a spoon of a chilled mixture, form it into the ball and flatten it little bit, then place in the baking pan set with parchment paper.
Bake in preheated oven at 190 degrees for 15-16 minutes.

(please scroll down for recipe in English)

Već sam pominjala da imam jako fin komšiluk: srednje veliki ulaz od 34 stana, bez neizbežnih baksuza koji su nekako prisutni u svakoj stambenoj zajednici. Ovaj moj ulaz ima manje ili više zainteresovane za zajedničke aktivnosti oko održavanja ulaza, ali i oni koji to ne čine - makar ne smetaju vrednim mravima koji uvek nešto čeprkaju po zgradi i oko nje. Zajednički hodnik nam je jedan od sređenijih u kojima sam bila: čist je, održavan, ima kamere, funkcionišu i brava i interfon i senzori za otvaranje čipom, imamo slike, saksije sa biljkama, čak za Novu godinu postavljam hodničku jelku, koja je onako gizdava i okićena ponos svih stanara. Sve ovo je vrlo neobično za zgradu koja je useljavana početkom devedesetih, a stanovi su mahom bili finansirani iz fonda solidarnosti u to doba: ovo plus Beograd danas su recept za izgled prostorija u rangu crnačkog getoa.

Sa druge strane, ne družim se sa komšijama u smislu ispijanja kafa - nemam ja vremena za takve aktivnosti. Ipak, moje obaveštenje i izvinjenje u vezi sa renoviranjem stana su svi dočekali sa pitanjem - treba li kakva pomoć? Lukino obaveštenje o proslavi punoletstva je dočekano sa komentarima: pa svi su proslavljali osamnaesti, mora i on. Moj dolazak na radnu akciju sređivanja dvorišta komšije sačekaju sa podignutim obrvama i pitanjem: šta ćeš ti ovde? Pa nema ko drugi iz mog stana. Hajde, skuvaj nam kafu i idi radi svoja posla (sledeći put obaveštenje o radnoj akciji ima obaveznu napomenu - samo muškarci ;-)

Komšije ispod mene su neki stariji ljudi, znam ih iz viđenja. Jednom tako, ja stavila neke granitne pločice koje su ostale od renoviranja na malu terasu, sa namerom da ih posle sklonim. Ali avaj - kada đavo dođe po svoje: pločica se izokrenula, skliznula u prorez ispod ograde i aterirala pravo na komšijsku limenu nastrešicu od terase..... Kuku, kada sam videla, nije mi dobro bilo: granitna pločica na limenom krovu - to nije dobra ideja čak i bez udara prilikom pada. Ja strčim sprat dole, pozvonim i krenem da se izvinjavam: te nije mi bila namera, te snosiću trošak popravke, te vodiću računa ubuduće, a moj komšija se zbunio i kada je došao do reči, samo me je pitao - pa da li vam je potrebna ta pločica? Ama ne, slobodno je bacite nego samo sam došla da kažem da ću snositi troškove. Ma dajte komšinice, pa to je obična nastrešica. Posle sam virnula odozgo i videla da su je u tišini uklonili i nikom ništa.

Nakon nekog vremena, zaradim se po kuhinji, te iznesem mali električni roštilj na terasu da ispečem paprike i patlidžan. Sve je išlo svojim tokom, dok mi jedan patlidžan nije skliznuo i otišao putem pločice od ranije - bam, opet na nastrešicu. Ovog puta me je bilo sramota čak i da odem na vrata. Merkala sam onaj patlidžan odozgo, baškario se on par nedelja, dok valjda ovi ljudi nisu shvatili da im je jedna povrćka pala eto tako nekako s neba, pa su i nju uklonili.... A mene pomen na patlidžan uvek podseti na sliku onog primerka koji glumi primerak na usijanom limenom krovu.

Svojevremeno sam se pitala da li je Melizano salata ili namaz, jer zaista nisam bila načisto o tome. Jedino što sam tada bila sigurna je da više neću koristiti blender, već isključivo gnječiti povrće viljuškom. U međuvremenu sam tokom svog boravka na Rodosu ovog juna jela "aubergine salad" koja me je toliko oduševila, da smo je svako veče uzimale kao predjelo, uz onaj njihov pita hleb (tortilje, ali pečene u tiganju uz dodatak malo maslinovog ulja). Ova, za razliku od Melizano salate koju sam već predstavila, ima i dodatak pečene crvene paprike, što je čini teksturno bogatijom i daje onu posebnu slast, količinu sirćeta koja joj daje osvežavajući ukus, mediteranski šmek uz dozu maslinovog ulja.

Treba iskoristiti leto i njegove plodove. Naročito jer se ovakve salate pripremaju veoma lako, a odlična su zamena za belolučane paprike. Mogu čak da budu deo sendviča, uz neki sir ili parče mesa, ako baš insistirate, a sve to za boravak u prirodi. Ili salata za uz letnji ručak. Ili predjelo. Ili šta god poželite, kada vam se prijede nešto veoma ukusno, a zdravo i lako za pripremu.

Salata od patlidžana i paprika
(recept za štampu)

2 patlidžana
1 crvena paprika
1/2 veze peršuna
2 čena belog luka
so, biber
2-3 kašike maslinovog ulja
vinsko sirće

Patlidžan izbušiti na par mesta viljuškom, pa ga zajedno sa paprikom ispeći na roštilju.
Pečeno povrće staviti u šerpu sa poklopcem, da se malo potpari.
Nakon sat-dva, patlidžan i papriku oguliti, očistiti od peteljki, a papriku i od semenki.
Povrće sitno iseckati, dodati iseckan peršun i beli luk. Posoliti, pobiberiti, dodati ulje i sirće po ukusu, pa sve izmešati. Po želji dodati još ulja pred serviranje.

Eggplant and red pepper salad
(print this recipe)

2 eggplants
1 red pepper
1/2 bunch of parsley
2 garlic cloves
salt, pepper
2-3 tablespoons of olive oil
wine vinegar

Poke eggplants with fork on several places and grill them altogether with pepper, from each sides.
Put grilled vegetables into the pot with solid lid.
After an hour or two, peel eggplants and pepper and remove stems and seeds.
Chop vegetables finely, add chopped parsley and garlic. Season with salt and pepper, add oil and vinegar to taste, and combine everything. If desired, add more oil before serving.

(please scroll down for recipe in English)

Nekako imam utisak da tokom celog svog domaćičkog staža kuburim sa rernama. Prvo sam imala neku priručnu na šporetu gde je samo jedna ringla radila - jasno vam je kakva je bila rerna: bezmalo nepostojeća. Onda su mi roditelji doneli svoj šporet koji su dobili kao svadbeni poklon, a koji je tada bio samo pripomoć na dvorištu kod bake, tokom kuvanja zimnica. I na njemu je malo toga radilo.

Potom smo nas dvoje otišli i kupili šporet - e, te sreće! U eri nepostojanja kartica, čekova i kredita, a uz sve troškove kućenja i bebe, mogli smo da si priuštimo domaćeg proizvođača, davno nekada jako cenjenog. Ubrzo su i na tom šporetu ostale dve ringle koje su radile.

Sledeći šporet sam sama kupila, u vreme početka velike nesloge koja je vodila raskolu. Sada kad se osvrnem, imam utisak da je i najbolje radio, a bio je brend čiju, i danas govorim, ne bih ni mutilicu za kafu kupila. Taj šporet je svoje odsvirao kada sam se počela baviti renoviranjem kuhinje pre tri godine, pa je bio red da napokon dobijem, mislila sam, krštenu rernu, ugradnu, jednog od najboljih nemačkih proizvođača i tako dalje..... E, ta mi trenutno takav bes izaziva, da sam na korak da je izguram sama sa sprata. Naravo, izašla je iz garancije prošle godine.

Uvek je pekla nešto slabije i bila sva fina i razmažena. Onda je počela da odbija da peče sa donje strane, te da mi čini da moram da cupkam i proveravam i da nemam poverenja u dotičnu gospođicu. Pozovem majstora, on mi kaže kako donji grejač ipak radi, a da bi trebalo da spustim rešetku niže. Spuštala sam je sve niže i niže, sve dok nisam počela da pečem bez rešetke, na dnu rerne. Vrhunac je nastao kada me je drugar iz Bostona izazvao da napravim Bostonsku krempitu, te se ja bacila na posao: umutila sam običan patišpanj sa puterom, stavila u rernu, a on se nekako strovalio u sredini, nepečen. Kako uvek krećem od svoje krivice, napravim ponovo, sa istim rezultatom, pa shvatim da je rerna odlučila da štrajkuje, iz nepoznatih razloga. Tu mi definitivno pukne film, pozovem zvanični servis sa namerom da promenim grejač, pa makar i radio, kako je onaj nezavisni majstor tvrdio. Kad se nisam srušila kada su mi rekli procenu cene popravke: oko pola cene nove jeftinije rerne u radnji. E, pa ne dam!

Pošaljem mnoštvo viber poruka svim prijateljima koji imaju rernu u kući - ama niko nema majstora! Onda na internetu nađem neki servis u mojoj ulici i dogovorim da mi danas dođu. Dasa dođe, uzme mi grejač (za koji potvrdi da dobija struju) i najavi da će da ga ponese. Na moje - pa koliko ću biti bez rerne, najmirnije mi odgovori - pa ionako Vam ne radi. Pa da, ali sam nekako mislila da ćete je danas popraviti. A, ne, ja sam rekao da ću doći da vidim da li može da se popravi (!). Kada sam se namračila i potpuno uspravila, jedva suzdržavajući bes i želju da ga naglavačke izbacim, dobila sam informaciju da će doći sutra, a da ide sa grejačem da vidi šta mu je.

I šta sad ja da kažem? Možda će stvarno sve biti u redu i ja budem u sledećem tekstu u zvezde kovala drskog majstora. Ako ne, rerna leti u kontejner, brend u opanjkavanje na sva usta, a ja ću kupiti najjeftiniju koju nađem u gradu. Eto.

Dok se ne izborim sa njenim veličanstvom rernom, pravim slatkiše koji se ne peku. Takav je ovaj napravljen u jeku mog rata sa belom tehnikom: domaći puding od čokolade. Da li ste znali da može da se napravi domaći, a ne samo iz kesice - instant ili sa kuvanjem? Ja sam čak negde pronašla u maminoj svesci, ali mi se nije dalo da ponovo kopam, nego sam uzela ovaj davno pinovan. Pravi se od svega par sastojaka koje već sigurno imate u kuhinji, a dobija se puding daleko bogatije teksture nego onaj iz kese. Već sama boja nagoveštava da je u pitanju čokolada, a ne tamo neke arome i koješta. Sve u svemu, dobro je napraviti nešto domaće, čiji sadržaj znate, i ponuditi deci. A Bogami i sebi da izlečite stres, kada rerna počne da vodi svoj paralelni život. Pu, pu, pu, daleko bilo, neka su vam rerne žive, zdrave i funkcionalne, a vi samo imajte recept da napravite slatkiš za tren.

Domaći čokoladni puding

(recept za štampu)

60g smeđeg šećera

1 vanilin šećer

30g kakaa

2 kašike gustina

prstohvat soli

350ml mleka

100ml slatke pavlake

1 žumance

120g čokolade

za serviranje: 250ml slatke pavlake, 1 kašika prah šećera

Izmešati šećer, kakao, gustin, so, žumance i malo hladnog mleka i umešati u glatku smesu.

Ostatak mleka i slatku pavlaku staviti zajedno da se greju u manjoj šerpici. Kada provri, preliti preko šećera, kakaa i gustina, izmešati, pa vratiti sve u šerpicu. Dodati izlomljenu čokoladu, pa neprestano mešati na srednjoj temperaturi, dok se puding ne zgusne i skuva (potrebno je svega par minuta)

Posudice za serviranje isprati hladnom vodom, pa usuti vreo puding. Ostaviti da se sasvim ohladi.

Za serviranje umutiti slatku pavlaku uz dodatak prah šećera i poslužiti po želji.

Homemade chocolate pudding

(print this recipe)

60g brown sugar

10g vanilla sugar

30g cocoa

2 tablespoons cornstarch

pinch of salt

350ml milk

100ml heavy cream

1 egg yolk

120g chocolate

for serving: 250ml of heavy cream, 1 tablespoon powder sugar

Combine both sugars, cocoa, cornstarch, salt, egg yolk and add little cold milk and mix in a smooth mixture.

Put the rest of the milk and heavy cream together to heat in a pot. When it starts to boil, pour over the cocoa and sugar mixture, stir until smooth and then put it back in the pot. Add chopped chocolate and stir constantly at medium temperature, until pudding is thick and cooked (it takes only a few minutes)

Rinse the bowls with cold water, then pour in the hot pudding. Leave it cool completely.

For serving, mix heavy cream adding powder sugar and serve upon the taste.

(please scroll down for recipe in English)

Mi takozvani food ili kulinarski blogeri, a zapravo svi zaljubljenici u kuhinju i kuvanje, koji o tome pišemo potkrepljeno slikama i receptima, imamo mnoštvo zadataka do tog konačnog proizvoda: objave u nepreglednom internet prostranstvu, na čistom srpskom odomaćeno - posta. Ima tu svega: nabavke namirnica, pripreme jela, zapisivanje sastojaka, menjanje, ponavljanje postupka, zapisivanje svih neophodnih detalja; pa onda priprema svih onih neophodnih rekvizita - tanjirića, činijica, daščica, krpica, podloga i pozadina za slikanje (čemu je prethodila nabavka ili pravljenje istih); pa fotografisanje, pa promena kadra, pa opet. Pa rasklanjanje postavke (to kod mene znači demontažu daske postavljene na hoklice ili čak i pomeranje celog trpezarijskog stola (Herkules, šta da vam kažem), pa pospremanje kuhinje, pranje ili rasklanjanje posuđa; pa prebacivanje i sređivanje fotografija, pa pisanje teksta, sređivanje i ispisivanje recepta, pa promocija gde treba, pa..... Ne žalim se, samo predočavam.

I onda se usred tog tolikog posla desi da pogledam međuproizvod - fotografiju, te da napravim grimasu i kažem - neee, to nije to..... Beskrajno ukusno jelo, a slika - joj, majko! Tu sad postoje dve varijante: jedna je da ipak objavim, jer nema smisla da mi propadne uložen trud, a druga je da završi u folderu Odustala. Stvarno imam takav folder, ne šalim se.

Ponekad je razlog loše fotografije moje nedovoljno poznavanje tehnike i odsustvo umetničke crte, ponekad žurba (hladi se jelo, Luka je gladan), ponekad prosto nefotogeničnost jela, ponekad nedostatak inspiracije. Današnja objava ima pomalo od svega, ali nisam dozvolila da završi u Odustala folderu. Jelo je toliko dobro, ukusno, jednostavno i nemoguće da se ne svidi, da zanemarujem što fotografije ni izdaleka ne oslikavaju ukus - prosto mora ovde da postoji, a nema se vremena za sve ispočetka.

Dakle, radi se o jelu koje se veoma jednostavno i brzo priprema, kombinuje u sebi mleveno meso, pirinač (i tu sličnost sa punjenjem za paprike prestaje), grašak i šargarepu, začine i kačkavalj. Idealno je za brzo spremanje, jer osim početne pripreme, potrebno je vremena koliko da se skuva pirinač. Začini mu daju arome, a kačkavalj onu dozu dopadljivosti i najizbirljivijima, a naročito deci. Ja sam ga čak podgrevala u mikrotalasnoj, ali naravno da je najlepše odmah da se jede. Uz ovo jelo sam napravila malo modifikovane ultrabrze tortilje koje sam pronašla kod Damira na instagramu: 3 kašike brašna, 3 kašike kiselog mleka, prstohvat soli i na vrh noža praška za pecivo; sve se umeša, podeli na dva dela, istanji i ispeče u zagrejanom tiganju. Vala, brže ne može. Vi možete uz bilo koji hleb, on je samo pratnja izuzetnom jelu.

Varivo sa mlevenim mesom

(recept za štampu)

1 crni luk

2-3 kašike maslinovog ulja

1/2 kg mlevenog mesa

1 šolja paradajz soka

1,5 šolja graška i seckane šargarepe (može i smrznuto)

150g pirinča

2 šolje supe

1 kašičica sušenog origana

1/2 kašičica sušenog bosiljka

so, biber

150g rendanog kačkavalja

Sitno iseckati crni luk, pa ga ispržiti na zagrejanom maslinovom ulju.

Dodati mleveno meso i uz mešanje ga pržiti sve dok ne prestane da bude crveno.

Usuti paradajz sok i mešati, da sasvim ispari.

Potom dodati povrće, pa pirinač, sve dobro izmešati, pa naliti supom. Smanjiti temperaturu na srednje jaku i krčkati, uz povremeno dodavanje vode. Kada pirinač bude skuvan, dodati origano, bosiljak, so, biber, pa dinstati još par sekundi da se sastojci sjedine.

Odozgo sipati narendani kačkavalj, isključiti ringlu i ostaviti poklopljeno da se sir otopi. Služiti toplo.

(adaptirano odavde)

Minced meat stew

(print this recipe)

1 onion

2-3 tablespoons of olive oil

1/2 kg of minced meat

1 cup tomato juice

1.5 cup of mixed green peas and diced carrots (can and frozen)

150g rice

2 cups of soup

1 tsp of dried oregano

1/2 teaspoon dried basil

salt, pepper

150g of ground swiss cheese

Chop onion and fry it on heated olive oil.

Add minced meat and stir it until it become pale.

Add the tomato juice and cook, to evaporate completely.

Then add vegetables, rice, mix everything well and pour in the soup. Reduce temperature to medium high and cook, with occasional addition of water. When the rice is cooked, add oregano, basil, salt, pepper, and stir for a few more seconds to combine well.

Sprinkle with the grounded cheese, turn off the stove and leave it covered until cheese is melted. Serve warm.

(addapted recipe)

(please scroll down for recipe in English)

Borovnice sam, pre nego što su odnedavno počeli da niču zasadi pored već odomaćenih malina, videla jednom i to divlje, idući sa tatom u njegov rodni kraj. Nakon toga, susretala sam se sa ovim bobičastim voćem samo kroz tetra-pakove kupovnog soka. Govorili su da je borovnica dobra za krvnu sliku, te sam tokom trudnoće dobijala hektolitre na poklon i ispijala ih; naravno da sok iz radnje tog doba nije imao voća ni u tragovima, tako da sumnjam da je bio odgovoran za stanje mojih crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina. Više je to imalo veze sa mojim godinama, u kojima malo toga fali, ali ne mari - bitna je bila dobra namera darodavaca, a meni nije smetalo.

Nakon toga, sretala sam borovnice tu i tamo, mahom po najbolje snabdevenim pijacama, ali su bile po ceni ravne suvom zlatu. Kupovala sam na čašicu Luki par puta, želje radi, ali su bile vrlo nepristupačne. Razmišljala sam da ih upotrebim za neke zimnice i brže-bolje odustajala. Nekako, ne znam ni sama kako, sam pronalazila da mi se više isplatilo da kupujem zamrznute, za pite, eventualno voćne kolače i slično.

Pre neki dan, kolega Peđa, onako uzgred i usput, držeći svoju crno-tirkiznu šolju za jutarnju kafu, zapita - hoće li neko borovnice, moj komšija ih gaji i prodaje. Bomba je bačena! Žene zagrajale, računamo, zapitkujemo, konsultujemo se, te pakovanje ovoliko te onoliko, te krupnije, te sitnije, te da li je to onaj isti, te koliko koštaju... ma cirkus! I sam Peđa se nađe u čudu, a mi za par minuta otkupismo komšijinu nedeljnu berbu. Ovog vikenda je Peđa bio pametniji: napravio je viber grupu, te sada kupujemo od komšije borovničara koristeći moderne tehnologije.

Cenu za kilogram sam uporedila sa cenom smrznutih i došla do toga da ove sveže uopšte više nisu bauk. Jesu, priznajem, skuplje od nekog uobičajenog voća, ali nema čišćenja, nema otpada, kilo je kilo, a i verovatno ima još sijaset razloga zbog čega je cena takva kakva jeste.

Odlučila sam da prvu nabavku delom pretvorim u džem - koliko je to dobra odluka bila! Nisam do sada jela (domaći) džem od borovnice i iskreno sam oduševljena: veoma je ukusan, prilično aromatičan, a njegova ređa tekstura, kako sam je ostavila, dobra je kako za mazanje, tako i za prelivanje kohova, američkih palačinki, kao pratnja uz uštipke ili mekike. Pored toga, ja volim da prelijem kiselo mleko ili grčki jogurt kašikom ili dve džema - dobija se domaći voćni jogurt kome kupovni nisu ni prići.

Sledeća tura komšije borovničara je predviđena za slatko od borovnice. Do tada, uživajte u džemu - i pripremi i jelu.

Džem od borovnice

(recept za štampu)

1 kg borovnica

400g šećera

Dobro oprane i osušene teglice staviti u hladnu rernu i uključiti na 100 stepeni, da se sterilišu.

Borovnice oprati.

U šerpu staviti voće i šećer i zagrevati na ringli. Kuvati na umerenoj temperaturi, uz povremeno mešanje. Kada se džem zgusne (vreme zavisi od sorte i veličine borovnica), staviti malo džema na ohlađeni tanjirić, pa kada se sasvim ohladi, proveriti gustinu (ili ostaviti celu količinu da se ohladi, pa sutradan, ako je dobra gustina, samo zagrejati da proključa i stavljati u teglice). Džem od borovnice se brzo skuva, potrebno je oko pola sata, više-manje.

Vreo džem sipati u vrele teglice, zatvarati metalnim poklopcima, pa sve teglice uviti u neko ćebence, kao bi se džem polako hladio i prirodno konzervisao.

Ohlađene tegle čuvati u ostavi do otvaranja, nakon toga u frižideru.

Blueberries jam

(print this recipe)

1 kg blueberries

400g sugar

Put well-washed and dried jars in the cold oven and turni it on at 100 degrees to sterilize.

Wash blueberries.

Put fruit and sugar in the pot and heat on. Cook at moderate temperature, with occasional stirring. When the jam thickens (the exact timing depends on the variety and size of the fruit), place a little jam on the cooled plate, to check the density once it cools completely (or leave the whole quantity to cool and the next day, if it is acceptable, just heat it to boil for a moment and put in jars). Blueberry jam is quickly cooked, it takes about half an hour, more or less.

Pour in boiling jam into hot jars, close it with metal lids, and then place them in some container and cover them with some old blanket - to cool down slowly and conserve it naturally.

Keep cooled jars in the storage room until opening, then keep them in the refrigerator.

(please scroll down for recipe in English)

Čuli ste za onaj štos: kako se dele dijagnoze u Srbiji? Nije ti ništa i gde si bio do sad. E, pa moja rerna kao da je prošla našu medicinsku dijagnostiku - nije joj ništa...

Nakon što je majstor odneo grejač, javio se sutradan da kaže da mu nije ništa. Em što radi, em što dobija struju, em pokazuje da zaista koristi svu predviđenu jačinu. I šta sam ja mogla? Da skačem u mestu od besa i nemoći, počnem da se raspitujem ko je zadovoljan svojom rernom i kojom i da pretražujem domaću ponudu istih.... Ipak, kada je vratio grejač, sve namontirao i otišao, rerna je stvarno počela da peče odozdo. Ipak, ne budem lenja, nego na oglasu nađem termometar za dotičnu gospođu, pa sednem na hoklicu i pola vikend prepodneva posvetim grejanju i hlađenju iste i merenju učinka. I znate šta sam zaključila? Kada je uključim na 200 stepeni, ona zapravo greje do 180. Tih 200 je ustvari za uz ventilator, koji ni ne koristim, jer bi mi isušivao sve pred sobom. Onda sam našla solomonsko rešenje: zagrejem je sa ventilatorom i pečem bez, tako da se nadam da sam joj doskočila, uz malo dovijanja, a ne bi trebalo za tolike novce. A to je bio brend u koji sam se klela....

U toj mojoj hajci na rernu, a kako bih je isprobala nakon odlaska majstora, u tri poteza sam napravila najobičniji patišpanj. Pa onda po onoj staroj - da se ne baci, urolala sam ga, pa premazala džemom i ponudila Luki. Kako li je on ono smazao! Uvek sam pravila neke drugačije kolače, a taj obični rolat sa džemom nikada nekako nije stizao na red...zapravo, nisam ni imala naviku. S obzirom da se zaista pravi u tri poteza, i to od krajnje jeftinih i pristupačnih sastojaka koje uvek imam - ovo je pravo otkrovenje i dobro je za znati da će biti sa radošću dočekan.

Radi se o rolatu koji su bake pravile: patišpanj se ispeče i odmah urola, pa se ohlađen razvije, premaže džemom i ponovo uvije. Ostavi se u frižideru da se stegne, dobije lepu teksturu i izbegne sušenje. Pred služenje se pospe prah šećerom i iseče na parčad.

Kada ste vi poslednji put pravili rolat sa džemom?

Rolat sa džemom

(recept za štampu)

5 jaja

5 kašika šećera

1 vanilin šećer

3 kašike ulja

5 kašika brašna

1/2 kašičice praška za pecivo

250-300g džema

Odvojiti belanca od žumanaca, pa belanaca umutiti u čvrst sneg, uz dodatak par kapi sirćeta. Dodati šećer i vanilin šećer i mutiti dok se šećer sasvim ne sjedini.

Dodati žumanca jedno po jedno i nastaviti mućenje. Dodati i ulje.

Na kraju umešati brašno izmešano sa praškom za pecivo i kratko mutiti mikserom, najmanjom brzinom.

Pripremljenu smesu izliti u pleh od rerne, dimenzija 35x29 cm (ili sličan) postavljen papirom za pečenje. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 20 minuta.

Ispečenu koru pažljivo odvojiti od papira, vratiti je na papir, pa je zajedno sa njim urolati i ostaviti da se ohladi.

Ohlađenu koru razviti, premazati džemom po želji i ponovo je čvrsto urolati. Uviti u aluminijumsku foliju i ostaviti u frižider da se lepo stegne.

Pred služenje, rolat posuti prah šećerom i iseći na parčad.

Roll with jam

(print this recipe)

5 eggs

5 tablespoons sugar

10g vanilla sugar

3 tablespoons of oil

5 tablespoons of flour

1/2 teaspoon baking powder

250-300g of jam

powdered sugar

Separate the egg whites and mix them into the firm snow. Add sugar and vanilla sugar and continue with mix it until sugar is completely melted.

Add the yolks one at a time and continue to mix. Add oil.

At the end, add the flour combined with baking powder and briefly mix with the mixer at the lowest speed.

Pour the prepared mixture into a baking pan, measures 35x29 cm (or similar) set with baking paper. Bake in preheated oven at 180 degrees for 20 minutes.

Carefully detach the baked crust from the paper, return it to the paper, roll it and let it cool down.

Now roll it out, spread jam over the crust and re-roll it into jelly roll. Wrap into aluminium foil and leave in a fridge to cool down completely.

Before serving, sprinkle the powder sugar and cut into pieces.

(please scroll down for recipe in English)

Sir mi je odgovor na svako pitanje i smatram ga hranom za sva vremena. Nikako ne priznajem nove teorije da nije zdrav, da ga treba izbegavati i jako se obradujem kada naiđem na istomišljenika, pa se saglasimo da bismo jeli "sira i 'leba", pa još i da bismo nešto dobro učinili za sebe.

Ne bih mogla biti vegetarijanac zbog ćevapa, pljeskavica i još par jela, ali ga se vrlo lako odreknem u svakodnevnoj ishrani i nimalo mi ne nedostaje. Menjam ga sirom. Bećar paprikaš - sa sirom. Sendvič - sa sirom. Grilovano povrće - sa sirom. Pržena jaja - čik pogodite - sa sirom. I tako do u nedogled.

Ne postoje loše verzije sireva. Mene oduševe i mladi i stari i sa svakog geografskog područja, i klot i sa dodacima. Ne volim kisele, jer me podsećaju na pokvareno i izazvaju gorušicu, ali mimo toga - sve.

Imajući sve ovo u vidu, potpuno je jasno da su mi okice zasijale kada sam na internetu pronašla jelo gde glavnu ulogu igra - komad sira. Onda sam malo istraživala, napravila neku svoju kombinaciju i evo ga - grilovana feta sa povrćem. Kako naše "fete" nisu ni blizu feti, uvek za te varijante koristim Sjenički sir, koji me najviše podseća na izvornu fetu. Povrće sam uzela pravo letnje, malo ga obojila Mediteranom dodavši kapare, stavila u rernu, zapekla i eto ga. A, da: pre toga sam ga snimila odmah po izlasku iz rerne i stavila na Instagram story onako cvrčavog - o, koliko je pitanja stiglo; najčešća su bila - šta ti je ovo ovako dobro, a bilo je i onih - koje je povrće u pitanju. Na ovo drugo sam odgovarala sa - kada ti kažem, biće ti sasvim nezanimljivo i prizemno: paprike, paradajz, oba luka i malo kapara. Mogla sam da osetim razočarano spuštanje ramena sa ove strane digitalne mreže.

Dakle, ukoliko vam je potreban neki brzinski recept kojim ćete u ovim vrelim danima izbeći mesa, a iskoristiti svu ponudu leta - navalite na ovu grilovanu fetu. Samo priložite neki dobar hleb i njime pokupite sve sokove koje je povrće pustilo. Prijatno!

Grilovana feta sa povrćem

(recept za štampu)

50ml maslinovog ulja

1 crni luk

2 čena belog luka

4 paprike

2 paradajza

1 kašika kapara

2 parčeta feta (sjeničkog) sira

so, biber

peršun

Paprike iseći na trakice, a paradajz na sitne kocke.

Iseckan crni i beli luk propržiti na zagrejanom maslinovom ulju. Potom dodati paprike i pržiti 10-ak minuta uz povremeno mešanje. Na kraju dodati paradajz i dinstati još 10-15 minuta.

Na kraju usuti kapare i biber, pa eventualno dosoliti (vodeći računa da su kapari i sir slani).

U pekač za rernu usuti pripremljen sos od povrća. Odozgo dodati sir i malo ga gurnuti ka dnu.

Peći u zagrejanoj rerni na gril funkciji, dok sir ne porumeni (5-10 minuta, u zavisnosti od tipa rerne).

Pre služenja posuti peršunom.

Grilled feta with vegetables

(print this recipe)

50ml of olive oil

1 onion

2 garlic cloves

4 peppers

2 tomatoes

1 tablespoon capers

2 pieces of feta cheese

salt, pepper

parsley

Cut peppers into strips and tomatoes on small cubes.

Fry onion and garlic on heated olive oil. Then add the peppers and fry for 10 minutes with occasional stirring. At the end, add tomatoes and stew for another 10-15 minutes.

At the end, add capers and pepper, and salt eventualy (keeping in mind that capers and cheese are salted).

Put prepared vegetable sauce in the baking form. Arrange the cheese over it and push it down to the bottom.

Bake in a preheated oven on the grill function, until the cheese is browned (5-10 minutes, depending on the type of oven).

Before serving sprinkle with the parsley.

(please scroll down for recipe in English)

Išla sam na ručak sa starim prijateljem, inače Banaćaninom poreklom, i kada sam ga pitala zašto ne jede projaru koja mi je bila baš lepa, rekao mi je, začikavajući me kao i obično - to vi južnjaci jedite, ja ću beli hleb. Koliko sam se samo smejala - i tada i svaki put kasnije kada se setim. Mene niko nikada nije nazvao južnjakinjom, jer je to u lokalnoj priči rezervisano za Vranjance, Nišlije, Leskovčane i sve druge u tom kraju.

Meni je tata poreklom Ercov, rodom iz jednog sela na planini Javor. Realno, ja jesam poreklom južnjakinja. Ipak, smatraju me Ercovkom, mada sam tamo u kraju bila dva puta, od toga jednom da pamtim, ali o tome nekim drugim povodom. Velika visina i hladno podneblje su taj kraj učinili idealnim za dobar krompir, dobar sir i heljdu. Verujem da im je baš ta žitarica bila najčešće gajena, mada se ja zaista ne sećam da ju je tata preda mnom ikada pominjao - štaviše, meni je heljda bila potpuna nepoznanica sve dok nisam čula da je to uopšte žitarica, već sam bila negde na fakultetu. Prosto, ranije su se alternativne žitarice daleko ređe koristile nego sada.

Kako je u poslednje vreme zavladala moda svakog drugačijeg brašna osim belog pšeničnog, čini mi se da svaka pekara ima bar kiflu u nekoj drugoj varijanti, a da ne pominjem hlebove, pite, proje i sve drugo. Tako nekako, do mene je došlo i neko pecivo od heljde: o, kako mi je to grozno bilo! Dala sam ovom brašnu šansu još jednom, pa još jednom, pa još i mnogi put, ali sve je to nekako teško i mučno išlo. Jedino su mi se dopali (a bila sam tester, s obzirom na moju veliku heljdo-netrpeljivost) Majini krekeri od heljde - za nekoga ko ne voli heljdu, ja sam istakla kandidaturu za đaka generacije u najbržem tamanljenju značajne količine krekera. Jednom tako, požalim se mami kako baš ne volim heljdu - ona na to odmah odgovori: ni otac ti nije voleo (ponavljam: preda mnom je nikada nije pomenuo, niti bi pokudio bilo koju hranu, gajeći veliko poštovanje prema svemu što se iznese na sto, usled veoma gladnog detinjstva). Stvarno? Iskreno se ja začudim, shvatajući da postoji nešto što bih nazvala genetski ukus. Nastavim dalje: ima mi nekako blatnjav ukus; mama opet - i otac ti je tako govorio. Sada sam već bila ubeđena u taj genetski ukus.

Par godina nakon toga, a skroz nedavno, pažnju mi privuče heljdopita. S obzirom na tu i takvu netrpeljivost prema heljdi, moja opsesija narednih dana je bila više nego čudna, čak i meni samoj. Istraživala sam recepte, kupovala brašna raznih proizvođača, nabavljala sir, kajmak, upoređivala mere tiganja i tepsija - sve samo da bih prvi sledeći vikend pravila heljdopitu. I pravila sam je dva puta u dva dana! Kao po onoj staroj - nema gorih Turaka od poturica, ja sam postala ostrašćeni zagovornik ove pite i veliki obožavatelj! I odmah sam pomislila na prijatelja sa početka priče: kada je proju namenio nama "južnjacima", šta bi mi tek rekao za heljdopitu?

Potpuno me je fascinirao način pripreme: peku se kore, koje su zapravo palačinke od heljde, potom se ređaju u pleh, a između se stavlja fil od sira, kajmaka ili pavlake, jaja, pa se zalije i odozgo i ispeče. Kore su mekane i vazdušaste, a fil sa sirom, već je jasno, ne može biti loš. Stavila sam pšenično i heljdino brašno u odnosu pola/pola, i bila sam ubeđena da će se heljda previše osećati i da mi neće prijati, s obzirom na celu uvodnu priču. Na kraju sam došla do zaključka da bih volela i malo jači ukus heljde, jer je osetim samo u tragovima! Ipak, da ne preterujem - zadržala sam mere iz prve probe i tako nastavila da pravim.

Najlepša je na dan spremanja. Nakon toga heljda malo "otpusti"i pita postane mekša. Ne kažem da je neukusna, već samo da bi bilo bolje jesti je istog dana. Sekla sam je u trouglove i jela onako iz ruke. Za neka veća posluženja, ovo slobodno može da ide i u kockice: uz proju će biti odlično uz svako meze i posluženje. Ukoliko ste ljubitelji heljde ili tek treba da postanete, kao ja na primer, toplo preporučujem Heljdopitu, pitu karakterističnu za zlatarski kraj. Ipak, s obzirom na ukus i kvalitet namirnica, ne smeta ni da mi ostali uživamo u ovom specijalitetu.

Heljdopita

(recept za štampu)

300g heljdinog brašna

150g pšeničnog integralnog brašna

150g belog pšeničnog brašna

1 kašičica soli

2 jaja

1/2 l mleka

600ml kisele vode (po potrebi i više)

3 kašike ulja

1 kašičica sirćeta

ulje za prženje palačinki

Fil:

400g sira (zlatarskog ili mladog ili nekog drugog po ukusu)

2 jaja

200ml jogurta

120g kajmaka ili kisele pavlake

Preliv:

1 jaje

2-3 kašike kisele pavlake

semenke po želji: susam, čurekot, lan itd.

Izmešati brašna. Umutiti jaja, dodati so, pa dodavati naizmenično brašno i mleko i vodu, dok se ne umuti žitko testo za palačinke. Na kraju dodati ulje i sirće.

Tiganj podmazati uljem, pa pržiti palačinke (biće nešto deblje nego obične) sa obe strane. Po potrebi ponovo premazati tiganj uljem.

Dok se peku palačinke, u većoj činiji izdrobiti sir, dodati jaja, jogurt i kajmak ili kiselu pavlaku. Probati, pa eventualno dosoliti (vodeći računa o slanoći sira)

Podmazati okrugli pleh ili staviti papir za pečenje, pa na dno staviti palačinku. Premazati je pripremljenim filom. Potom opet staviti palačinku, pa fil i tako naizmenično. Poslednja, na vrhu, treba da bude palačinka.

Umutiti jaje i dodati pavlaku, pa naslaganu pitu premazati odozgo. Posuti semenkama po ukusu.

Peći u unapred zagrejanoj rerni 30 minuta na 200 stepeni.

Ispečenu pitu ostaviti da se prohladi, pa tek onda seći po želji i služiti.

Domestic buckwheat flour pie

(print this recipe)

300g of buckwheat flour

150g of wheat integral flour

150g of white wheat flour

1 teaspoon of salt

2 eggs

1/2 l of milk

600ml sparkling mineral water (or even more, if necessary)

3 tablespoons of oil

1 tsp of vinegar

oil for pancakes frying

Filling:

400g of cheese (preferably feta type)

2 eggs

200ml yogurt

120g domestic kajmak or sour cream

Top layer:

1 egg

2-3 tablespoons of sour cream

Seeds as desired: sesame, nigella seeds, flax, etc.

Combine flours. Mix the eggs, add salt, then add flour, milk and water until a thick dough pancake is formed. Finally, add oil and vinegar.

Spread the oil over the pancake frying pan. Fry pancakes - they will be thicker than ordinary - on both sides.

While baking pancakes, mash the cheese, add eggs, yogurt and domestic kajmak or sour cream in a large bowl. Try it, then salt it eventually-

Oil a round baking dish or put baking paper, then place a pancake on the bottom. Cover it with few tablespoons of prepared filling. Then put the pancake again, and so on and so alternately. The last, on top, should be pancake.

Mix the egg and add the sour cream, then pour over the prepared pie. Sprinkle with seeds upon the taste.

Bake in pre-heated oven for 30 minutes at 200 degrees.

Leave the cooked pie to cool down, and then just cut off as desired and serve.

(please scroll down for recipe in English)

Imate li i vi nekada utisak da je sve postalo naopako? Da ništa više nije kao što bi trebalo da bude? Ili je to što bi trebalo da bude neki moj stečeni normativ, koji nikako nije normalan generacijama pre mene, a umnogome čak ni mojoj generaciji? Od početka sveta, verovatno, kada počnemo da smatramo da nešto "nije normalno niti da je kako je pre bilo" postaje znak da smo ozbiljno prezreli, da ne upotrebim neku drugu reč.

Još uvek sam pod utiskom malopređašnjeg razgovora sa drugaricom, čija je sestra u bolnici. Kaže, sada su sa njom u sobi dvoje mladih, jedno od šesnaest, drugo od dvadeset godina. U pitanju je hirurgija i mislim da je kod njih problem žuč. Hej, žuč? Ja sam u to doba još uvek bila dobijala boginje (i to malo pokasno, priznajem), tako da ćete mi dozvoliti da ustrajem u tvrdnjama da je sve to ipak naopako. Nas dve smo u razgovoru odmah optužile hranu i verovatno smo malo ispod sto posto u pravu. Laički posmatrano, možda je za ostatak procenta kriva voda, zagađenje, nedostatak kretanja, nešto malko genetika i ko zna šta drugo.

Dalje, naopaki su postali i odnosi među ljudima. Sa pojavom komunikatora najrazličitijih vrsta, kada se neko ne javlja to samo može da znači da ne želi; sve drugo su mucavi izgovori. Sa druge strane, domaće vaspitanje, iskrenost, maniri su potopuno pali u zapećak i neguju se neke druge vrednosti, kojima nega nije ni potrebna: priznaćete, daleko je teže odgajiti mirisnu ružu ili orhideju od tamo nekog korova koje preko noći sakrije pogled ka horizontu. Korova je kod nas pun šešir, u meri da se iznenadimo i ističemo kao dobar primer neki izraz lepog vaspitanja, umesto da oni drugi budu u manjini i primer kako ne treba.

Naopaki voćni kolač i trenutna svakodnevnica su me nagnale na ovaj traktat gore. Od tog dvoje, kolač je ono što natera osmeh na lice; udubljivanje u ono o čemu sam pisala u tri poglavlja ranije bi donele samo boru više, a ne mogu ništa da promenim. Mogu da nastavim da svoje dete hranim domaćom, biranom hranom. Mogu i da insistiram na lepom vaspitanju, manirima, da poštujem ljude, njihova osećanja, vreme i pruženu pažnju. I da se borim protiv naopakog sveta.

Naopaki kolač se pravi tako što se na dno pleha stavi voće, puter i šećer, pa se preko toga sipa pripremljena smesa. Kada se ispeče, obrne se na tacnu i voće dođe na vrh. Testo, zahvaljujući kukuruznom grizu, ima teksturu koja veoma zanimljivo deluje već nakon prvog zalogaja. Još ako se uz mlak kolač servira kugla sladoleda - dobija se savršenstvo daleko od naopakog.

(preuzet recept)

Naopaki voćni kolač

(recept za štampu)

90g putera

130g smeđeg šećera

4 veće breskve

300-350g kupina

250g šećera

1vanilin šećer

160g omekšanog putera

3 jaja

300ml jogurta

250g brašna

70g kukuruznog griza

2 kašičice praška za pecivo

šlag ili sladoled za serviranje

U šerpici otopiti 90g putera i smeđi šećer, pa usuti u pleh dimenzija 23x33cm ili sličan. Malo prodrmati pleh, da se smesa ravnomerno rasporedi.

Preko toga poslagati breskve, oguljene i očišćene, pa isečene na manje kriške. Rasporediti i kupine ravnomerno, pa ostaviti sa strane.

Penasto umutiti šećer, vanilin šećer i puter. Potom dodati jaja i nastaviti mućenje, pa na kraju sipati jogurt. Na kraju umešati brašno, griz i prašak za pecivo, pa smesu preliti preko poslaganog voća.

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 45-50 minuta. Kada kolač bude pečen, izvaditi ga iz rerne i ostaviti 15-ak minuta da se prohladi.

Prohlađen kolač prevrnuti na tacnu, pa seći na parčad željene veličine. Služiti uz šlag ili sladoled.

Upside-down fruit cake

(print this recipe)

90g butter

130g brown sugar

4 larger peaches

300-350g blackberry

250g sugar

10g vanilin sugar

160g softened butter

3 eggs

300ml of yogurt

250g of flour

70g of cornmeal

2 teaspoons of baking powder

whipped cream or ice cream for serving

Dissolve 90g butter and brown sugar heating in the pot, then pour it into a 23x33cm baking pan or similar.

Peel and clean peaches, then cut them into smaller slices and arrange them over the butter and sugar mixutre. Spread blackberries evenly over it, and leave aside.

Mix sugar, vanilla sugar and butter with electric mixer. Then add eggs and continue to mix, and finally pour in yogurt. At the end, combine flour, cornmeal and baking powder, add to previous mixture and then pour it over the prepared fruit.

Bake in preheated oven at 180 degrees 45-50 minutes. When the cake is baked, remove it from the oven and leave it for 15 minutes to cool.

Carefully invert baked cake to the serving plate. Serve with cream or ice cream.

(please scroll down for recipe in English)

Nemam ja neki problem sa sobnim biljakama, čak naprotiv. Nije baš da imam zelenu ruku, ali mu valjda prija toplota i svetlost na mestu koje im je namenjeno, tako da bujaju (pu, pu, pu, da ih ne ureknem). Da ne pominjem da ih povremeno i dopingujem tečnim đubrivom za listanje, pa mi svoju zahvalnost iskazuju vidnim rastom i u visinu i u širinu. Pelcer alojice koji mi je došao u čaši od jogurta je porastao kao da ga u nekoj suvoj pustinji uzgajam. Bakin Božičnjak nutkam svima redom, jer je već počeo da prevazilazi gabarite ozbiljne saksije u kojoj trenutno obitava. Juku sam već dva puta sekla do stabla, a spremam se i treći put, jer mi zauzima bar kvadrat prostora; s obzirom da sam svakog meseca u vreme naplate kredita izuzetno svesna koliko taj kvadrat košta - sledi joj seča, pa ispočetka.

Obožavam začinsko bilje i veoma sam nesrećna što nemam iole bolje uslove za njihovo uzgajanje. Naime, imam ja terasu, i to dve, ali nepovoljno orijentisane za uzgajanje bilja koje traži sunčevu svetlost bezmalo tokom celog dana. Potreban je i prostor. I znanje. Probala sam nekoliko puta, ali bezuspešno, pa mi ostade želja da sa makazama cupkam oko mnoštva saksija od terakote, te da seckam biljke i gurkam ih u sve što skuvam. Na ovoj minijaturnoj terasi mogle bi da se naguraju cele tri saksije. A te biljčice koje se štrickaju po kulinarskim TV emisijama, pa koje odmah bivaju gurane u šerpe su u ovako zagađenom gradu samo pusta želja.

Želja mi je, i sigurna sam da ću je kad-tad ostvariti, da imam peršun, bosiljak, origano, majčinu dušicu, lavandu, nanu, vlašac, estragon, žalfiju, lovor. Od svih začina, najomiljeniji mi je bosiljak, volim sorte sa što intenzivnijim mirisom i mogu da ga jedem kao čips - listić po listić. Isto tako i nanu - limunada, čokoladne poslastice - sve slatko mi ima mnogo lepši ukus uz mentu; o čaju da ne pričamo. Korijander apsolutno ne koristim, jer mi ima neki grozan ukus, tako da nema ni svoje mesto u toj mojoj za sada virtuelnoj bašti.

Bosiljak svemu da poseban ukus. Zato sam se, čim sam ugledala ove krekere, bacila na posao. I nisam se pokajala. Uzela sam u obzir i taj krem sir, kako bi se napravili sendvič-krekeri, ali se skroz lepo mogu grickati i onako solo, na jedan sprat. Užina, piknik, putovanje, okupljanje društva - prilika je mnogo, a oni će bilo koju od njih da oboje posebnim ukusima koji se pamte. A nije ni zanemarljivo što se odmah mogu imati dve verzije: sa i bez krem sira, za svakoga ponešto. Još samo da se naprave.

Slani krekeri sa bosiljkom

(recept za štampu)

300g brašna

80g parmezana

150g putera

20g lišća bosiljka

1 kašičica soli

hladna voda

krem sir

Oprati bosiljak i dobro ga osušiti.

U multipraktiku izmešati brašno, so, puter, bosiljak i parmezan, dok se ne dobiju mrvice. Dodavati kašiku po kašiku hladne vode, sve dok se ne formira kugla testa. Testo uviti u providnu foliju, pa ga ostaviti u frižideru na sat vremena.

Razvaljati testo između dva parčeta papira za pečenje na 5mm debljine. Isecati krugove prečnika 5cm (dobije se oko 38 kolutova)

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 170 stepeni 12 minuta.

Ohladiti potpuno i poslužiti tako ili spajati po dva kruga krem-sirom kako bi se formirali sendvič-krekeri.

(adaptirani recept)

Basil cookies

(print this recipe)

300g flour

80g grated parmesan

150g butter

20g basil leaves

1 teaspoon salt

cold water

cream-cheese

Wash the basil and dry it with kitchen paper.

Quickly process flour, salt, butter, basil and parmesan in food processor, until you get crumbs. Add cold water, tablespoon by tablespoon, until the dough comes together. Wrap the dough into the plastic wrap and leave it in the refrigerator for 1 hour.

Roll the dough between 2 sheets of parchment papers into 5mm thickness. Cut out the circles 5cm diameter.

Bake in preheated oven at 170 degrees for 12 minutes. Leave it cool completely and fill with cream cheese.

(adapted recipe)

(please scroll down for recipe in English)

Evo ga opet avgust, vrhunac sezone kuvanja paradajza. Tu aktivnost veoma ozbiljno shvatam, jer se paradajz sok u mojoj kući troši svakodnevno, bilo da se radi o paradajz čorbi (koja je bar jednom nedeljno na repertoaru) ili da pravim obične ili neobične ćufte ili se bacim na jedino jelo iz indijske kuhinje koje pravim (i umem da napravim), ili pak da imam vremena i želje samo za najprostiju testeninu na svetu - paradajz sok je neizostavni sastojak svega pomenutog i još mnogih drugih.

Pretprošli vikend, naoštrila sam se bila da svečano otvorim sezonu spremanja slane zimnice. Prokomentarisala sam to pred Lukom, kada on uzvrati - uuuu, odlično, biće paradajz čorbe. Idi, dete, bestraga, kada je nije bilo, paradajz kod nas ne presušuje. A onda moj junior, pomalo zamišljeno, pita - a da li bi mogla i jedna količina da bude malo manje slana, da mogu da pijem? Tu se ja pretvorim u upitnik, jer uopšte nisam znala da on to voli, pa sam to i rekla. Kaže - ma volim, ja ponekad uzmem po malu čašu, ali ovaj koji kuvaš, koji je super u čorbi, je malko slanji. Hmmmmm? U redu, pravimo i specijalnu verziju za piće. Treća na repertoaru, ali ko još broji.

Paradajz je biljka koja izuzetno povoljno deluje na srčani mišić, u sebi sadrži vitamine, kalijum, karotin, gvožđe, bakar, mangan, zatim likopen, jedan od najsnažnijih prirodnih antioksidanasa. Neke studije tvrde da likopen, naročito prisutan u kuvanom paradajzu, pomaže kod sprečavanja nekih najtežih bolesti, naročito kod muškaraca. Meni drugi argumenti nisu ni potrebni, tako da su desetine litara već spremne, jer ova dama treba da završi deo zimnice pre nego što se otisne na službeni put.

Napravila sam i tu traženu verziju "manje slanu, ukusniju za piće" i malo je reći da sam prezadovoljna! Udesila sam količinu soli i šećera tako da se dobio sok koji rashlađen godi i osvežava, čak i da zanemarimo sva njegova druga svojstva. Onda sam odlučila da pokažem kako i svaki kuvani paradajz ne mora da bude zimnica, već neki postane i koktel - pa sam se malo bacila i na istraživanje Bloody Mary koktela. To je onaj crveni, jedan od najpoznatijih, koji u svom sastavu ima paradajz sok, vodku, limunov sok, ljute sosove, so, biber, a garnira se celerom, maslinama, kiselim krastavcima..... Neki kažu da je i sjajan lek za mamurluk, naravno, ukoliko izostavite alkohol iz sastava, jer pustite vi te priče da se klin klinom izbija - ne verujem ja u to. Inače, sa svim ovim ukrasima, deluje kao pristojan obrok, a ko je gledao Vil i Grejs seriju, možda se i seća mog omiljenog lika - Karen, koja je unaokolo šetala sva namontirana i sa neizostavnom čašom ovog koktela u ruci, sa sve celerom koji viri iz iste.

Bloody Mary je koktel nastao dvadesetih godina prošlog veka, a zasluga za ime iz naziva se pripisuje više njih, verovatno samo tvorac zna na koga je mislio. Postoji Virgin Mary - verzija bez alkohola.

Jedan od sastojaka je ljuti sos, a ja sam od prijatelja iz Amerike dobila neki ultra ljuti, on kaže da je najljući koji je našao. To vam je onaj koji otvorite, ubodete vrh čačkalice i tom količinom dobro zaljutite ručak za četvoro. E, pa ja sam malo opustila ruku kada sam mućkala ovaj koktel, pa sam dodala dobru polovinu kašičice; i, tako je nastao Angry Mary. Šalu na stranu, bolje da budete oprezni i dodajete kap po kap, inače za prekid mamurluka ili vatru u želucu (zavisi u kojoj ste fazi) neće biti zaslužan likopen niti bilo koji drugi korisni sastojak, već ljutina koja razbuđuje.

Paradajz sok pripremljen za piće sam napravila tako što sam na 10 litara čistog isceđenog soka dodala 200g šećera i 50g soli. Kuvala sam ga 35-45 minuta, uobičajeno sipala u vrele, sterilisane flaše i potrpala u ćebence. Dobija se pitak sok u rangu najskupljih sokova na tržištu. Bez konzervansa, jasno vam je? E, pa živeli!

Bloody Mary (i paradajz sok za piće)
(recept za štampu)

Paradajz sok za piće
10l čistog isceđenog paradajz soka
200g šećera
50g soli
Izmešati sok, šećer i so, pa kuvati 35-45 minuta nakon što provri. Vruć sok sipati u sterilisane flaše (dobro oprane flaše se stave u hladnu rernu, uključi se na 100 stepeni i greje se sat vremena), pa ih zatvarati i stavljati u ćebe i dobro zašuškati da se postepeno hladi.

Bloody Mary

1l paradajz soka
220ml vodke
1 kašičica bibera
prstohvat soli
1 kašičica Worchesthire sosa
1 kašičia ljutog sosa
1 kašika limunovog soka
1 kašika rena (pripremljenog, iz teglice)
za garniranje: masline, ljute papričice, kiseli krastavci, stabljike celera itd.

Izmešati sve sastojke i sipati u čaše, preko kockica leda.
Garnirati po želji.

Bloody Mary (and homemade tomato juice)
(print this recipe)

Homemade tomato juice
10l of purely squeezed tomato juice
200g of sugar
50g of salt

Mix juice, sugar and salt, then cook for 35-45 minutes after it starts to boil. Hot juice pour into sterilized bottles (well-washed bottles put in a cold oven, turned on 100 degrees and heat for an hour), then close them tightly and put them in a blanket and stuff well to gradually cool down.

Bloody Mary
1l of tomato juice
220ml of vodka
1 teaspoon of pepper
pinch of salt
1 teaspoon Worchesthire sauce
1 teaspoon of hot sauce
1 tbsp of lemon juice
1 tbsp of horseradish (prepared)
for garnish: olives, hot peppers, pickles, celery stalks, etc.
Mix all ingredients and pour into glasses, over ice cubes.
Garnish upon your taste.

(please scroll down for recipe in English)

Pre negde pošaljem mami poruku: imaš li još uvek one deverovske peškire? Vidim da ju je pročitala, ali tajac sa druge strane mi je dao na znanje da je u najmanju ruku šokirana. Tek onda shvatim šta može da joj se roji po glavi, pa pošaljem još jednu: ne udajem se, treba mi za slikanje.

Utom mi zazvoni telefon: mama se sita ismejala, pa onda kaže - našla sam ti dva, sa jednim možeš da se udaš, drugi stavi pod tepsiju. Onda ja stanem da joj objašnjavam ono bezbroj puta ponovljeno: jednom je na taj način bilo više nego dosta, sledeći put će me venčati crni Elvis u nekoj kič kapelici. Moju mamu ni to ne zaustavlja, nego odmah uzvrati: kako god hoćeš, peškire imaš, spremna si.

Deverovski peškiri su zapravo ovo platno u traci, koje ima ili nema čipku na krajevima, a vez je bezmalo obavezan. U moru ručnih radova koje imamo u dva domaćinstva (ja sam preuzela i bakino), a ima toga za bar tri miraza predratnih udavača, našao se i taj peškir. Ko zna kada i kako je došao do nas, verovatno je tata bio neki funkcioner na nekoj od svadbi mnogobrojne braće. Mama je to kao hrčak čuvala i prikupljala (kao što je i mene naučila da radim), pa je tako, mnogo decenija kasnije, jedan od njih, dospeo pod tepsiju, kako ona reče.

Ima nešto toplo i domaćinski u tim ručnim radovima. Kod nas ih bezmalo svaka kuća ima, u svakoj drugoj postoji neko ko zna da ih radi, pa nisu na ceni kao rukotvorine na mnogim drugim meridijanima. Mene su učili da radim sve ručne radove, a držala sam heklicu, iglu, štrikaću iglu tako čvrsto i nezgrapno, dok mi zglobovi nisu pobeleli od naprezanja. Ispunim ja od mene traženo i onda se umorimo i ja u učitelji, pa na veliko opšte olakšanje ubedim ih da odustanem od ručnog rada. Od svega se malo duže zadržao vez, ali i to daleko od nekakvih remek-dela narodne radinosti. I to je, već vam pričah, bilo puno čvorova, i što je najgore - nedovršeno. Srećom, bilo je boljih i vrednijih od mene, pa se pronašao i ovaj peškir - za pod tepsiju.

A kako drugačije da istaknem lepotu ovog slatkiša. To je upravo to - slatkiš, ni kolač ni pita ni torta, starinski, običan, a nestvarno ukusan. Neki ga zovu osinja gnezda, a neki sočne ružice. Ja sam ga prvi put probala u nekoj poseti pre dosta godina i znam da mi je ostao u fantastičnom sećanju. Nigde nam se drugo putevi nisu ukrstili, a koga god sam pitala, svi su samo odmahivali glavom - nisu znali o čemu pričam, jer mu, naravno, ime nisam znala. Tek pre negde sam naletela na stari recept na nekom papiriću i shvatila da ga ja zapravo imam, samo da neće da me zove. Radi se o testu sa neizbežnom mašću, koje se formira, pa razvalja u pravougaonik, pa se onda premazuje puterom i posipa orasima i šećerom.

Onda se seku pužići koji se slažu u pleh sečenom stranom nadole. Potom se pekui pečeni se prelivaju toplim zaslađenim mlekom i zamirisanim vanilom - za ovo sačuvajte najbolji vanilin šećer koji imate, mirisaće vam do neba. Ostavi se još malo u rerni, i služi se - toplo ili hladno.

Najlepši deo priče je da se od nešto više od pola kilograma brašna napuni velika tepsija, prečnika od 40cm, što će reći da se radi o nestvarno izdašnom kolaču. Meni ne bi bilo potrebno više ubeđivanja - šta vi mislite?

Osinja gnezda (sočne ružice sa orasima)

(recept za štampu)

Testo:

2,5 dl mleka

1/2 kocke kvasca ili kesica suvog

1/2 kg brašna + još po potrebi

100g šećera

1 kašika masti

1 jaje

1/2 kašičice soli

Fil:

150g putera sobne temperature

150g šećera

150g oraha

2 vanilin šećera

Preliv:

250ml mleka

200g šećera

2 vanilin šećera

U toplom mleku rastvoriti kvasac, dodati kašičicu šećera i ostaviti da proradi. Nakon toga, u brašno dodati rastvoren kvasac, šećer, mast, jaje i so, pa mutiti mikserom sa spiralnim nastavcima, dok se ne formira glatko testo (po potrebi oprezno dodati još malo brašna, ali ne preterivati, testo treba da ostane meko). Ostaviti testo da naraste.

Veliki pleh prečnika 40cm ili sličan prekriti papirom za pečenje.

Krupno samleti orahe i izmešati ih sa šećerom i vanilin šećerom.

Naraslo testo izručiti na pobrašnjavljenu radnu površinu i razvaljati ga u pravougaonik dimenzija 50x40cm. Testo premazati puterom, pa posuti mešavinom šećera i vanilin šećera. Potom ga uviti u rolat i nakon toga seći na pužiće širine 2cm. Pužiće ređati u pripremljen pleh sečenom stranom na dole i praveći razmak između pužića. Ostaviti 15-ak minuta da narastu.

Peći 25 minuta u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni. U međuvremenu u šerpici izmešati mleko, šećer i vanilin šećer i staviti da proključa; kuvati dok se šećer sasvim ne istopi.

Vrelo testo preliti vrućim mlekom, vratiti u rernu i peći još 5 minuta. Nakon toga izvaditi iz rerne i servirati mlako ili hladno, po želji.

Luscious rolls with nuts

(print this recipe)

Dough:

2.5 dl of milk

1 sachet of dry yeast

1/2 kg of flour + more if needed

100g of sugar

1 tbsp lard

1 egg

1/2 teaspoon of salt

Filling:

150 g of butter (room temperature)

150g sugar

150g walnuts

2 vanilla sugar

Sweeten milk:

250ml milk

200g of sugar

2 vanilla sugar

Dissolve yeast in the warm milk, add a teaspoon of salt and leave it to foam. After that, add the yeast, sugar, grease, egg and so on to the flour, then mix with a electric mixer with dough hook until a smooth dough is formed (if necessary, add a little flour, but do not overdo it, the dough should remain soft). Leave the dough to grow.

Cover large baking pan (diameter 40cm or similar) with parchment paper.

Ground the nuts and combine them with sugar and vanilla sugar.

Bring the dough onto a floury work surface and roll it into a rectangle measuring 50x40cm. Spread the butter over the dough, then sprinkle with a mixture of sugar and vanilla sugar. Then roll it into the roll and then cut into 2 cm wide rolls. Arrange them into the prepared baking pan with the cut side down and make the gap between them. Leave 15 minutes to rest.

Bake 25 minutes in a preheated oven at 200 degrees. In the meantime, mix the milk, sugar and vanilla sugar and heat it. Cook until the sugar melts completely.

Pour the hot milk over the hot dough, return to the oven and bake for another 5 minutes. After that, remove from the oven and serve it lukewarm or cold, if desired.

(please scroll down for recipe in English)

Pre negde sam na nekoj društvenoj mreži pročitala siže ženskog života: rodiš se, ideš u vrtić, školu, fakultet, udaš se, napraviš ajvar 30-40 puta i umreš. S obzirom da sam do sada ajvar napravila svega 3-4 puta, ja zapravo još nisam ni počela da živim.

Šalu na stranu, kada mi neko kaže da je nešto komplikovano/zahtevno/dugotrajno u kuhinji, moj odgovor je uvek - ma šta ti je, pa nije to ajvar! Ukoliko me neko pita (a već sam se dokazala da najčešće pričam nepitana, jer ko je lud da rizikuje - niko me ništa ni ne pita), onima koji prave ajvar ja skidam kapu i izvodim duboki naklon. Ima tu posla: opereš, pa ispečeš papriku, pa je pečeš, potparavaš, pa guliš i čistiš do poslednje semenkice, pa cediš, pa melješ, pa kuvaš do letnji dan u podne, sve vreme mešajući. U međuvremenu se peru i sterilišu teglice, da se ne zaboravi. Pa se sipa, zatvara, potrpava ili zapiče. Pa tek onda arhivira u ostavi. I onda neko načne teglu i smaže je celu. Čoveče, jedi to sa razumevanjem, ako te već ne mogu naterati na poštovanje. Opet šalu na stranu, sve ove radnje u vezi sa pripremom ajvara su izvodljive jedino ako se ima velika pomoć u ljudstvu, veliki šporet na otvorenom za pečenje paprike i nekoliko slobodnih dana. Na taj sam se poduhvat jednom bila odvažila u stanu, pekući paprike na malom električnom roštilju, cedeći u sudoperi i sve sama. Neće mi skoro pasti na pamet da se odvažim na istu radnju pod istim uslovima. A volim ajvar. Još kada je onako ljutkast... pa dobar hleb....pa neki sir..... Ja sam ona koja može da smaže celu teglu, ali je jedem sa razumevanjem i poštovanjem.

Ajvar već godinama kupujem od jedne fine tete. A spremam mnoge druge vrste zimnice. Ovaj pindžur po starom receptu moje mame je odličan i uvek bude dočekan sa ovacijama. Jednostavniji od ajvara, a ipak kompleksnije pripreme od ove Lovačke salate. Naime, pre negde sam čula za ovu salatu i negde mi se u glavi upalila neka lampica raspoznavanja. Ne, nisam je ranije jela, ali jesam negde na sigurno ostavila neki stari recept, tako da je to prepoznavanje bilo iz tog razloga. Ništa komplikovano, ništa teško. A rezultat? Prezadovoljna domaćica i mnogi koji su probali. Naime, ukus mu je jako sličan pindžuru, tekstura zbog šargarepe daleko kompleksnija, a namena mnogostruka. Može da se koristi kao namaz na prepečenom hlebu. Može i kao salata uz neko meso. Može da se pomeša sa sirom i napravi neka pomerena verzija Urnebesa. Može i kako god vam drugačije padne na pamet, mogućnosti su neograničene.

I na kraju, dodatna napomena: prvu turu sam bila napravila sa količinom soli prema receptu. Još dodala i ljutu papriku, pa se nije znalo koji receptor za ukus trpi veći atak. Druga tura je bila umerenija, količina soli revidirana i svi mirni i zadovoljni. Stoga, počnite sa manjom količinom, lako ćete nadograditi ukus, za to uvek ima vremena do kraja kuvanja. Bitno je da napravite, u decembru ćete biti ponosni na sebe i zadovoljni zbog uloženog truda. Ako neka tegla uopšte i dočeka taj mesec...

Lovačka salata

(recept za štampu)

2l sveže isceđenog soka od paradajza

3kg crvene paprike

1/2kg šargarepe

1/2kg crnog luka

2 glavice belog luka

2 veze peršuna

100ml ulja

100ml sirćeta

100g šećera

3-5 kašika soli

2 kašičice bibera

Po želji: ljuta papričica

Dobro oprati teglice i staviti ih u hladnu rernu. Uključiti rernu na 100 stepeni i zagrevati ih najmanje sat vremena.

Paradajz kuvati dok tečnost ne uvri na 1l zapremine (potrebno je oko ½ sata).

Papriku dobro oprati i iseckati na kockice.

Šargarepu oguliti, pa i nju i iseckati na kockice.

Crni luk očistiti i sitno iseckati.

Beli luk očistiti i iseckati na listiće.

Kada paradajz uvri, dodati papriku, šargarepu, crni i beli luk, po želji seckanu ljutu papriku, ulje, sirće, biber, šećer i 3 kašike soli, pa kuvati uz povremeno mešanje. Kako vreme odmiče, potrebno je sve češće mešati. Pred kraj dodati iseckan peršun i rashladiti 2-3 kašike smese, pa probati. Po potrebi dosoliti.

Ukupno vreme kuvanja povrća je 40 minuta do sat vremena, ukoliko se želi nešto gušća salata.

Vrelu salatu sipati u vrele teglice, dobro ih zatvarati poklopcima i ušuškati u staro ćebe. Ostaviti ih tako dok se sasvim ne ohlade, pa ih ostaviti na uobičajeno mesto čuvanja zimnice. Načetu teglu čuvati u frižideru.

Domestic salad spread

(print this recipe)

2l of freshly squeezed tomato juice

3kg red peppers

1/2kg carrots

1/2kg onion

2 garlics

2 bunch of parsley

100ml of oil

100ml vinegar

100g of sugar

3-5 tablespoons of salt

2 teaspoons of pepper

If desired: hot peppers

Wash jars carefully and put them in a cold oven. Turn on the oven at 100 degrees and heat them for at least an hour.

Cook the tomato juice until the liquid evaporates to 1 liter volume (it takes about ½ an hour).

Wash the paprikas well and chop them into dice.

Peel carrots and cut them into dice as well.

Chop onion.

Clean garlic and chopped into leaves.

When tomato juice reach half of starting volume, add peppers, carrots, onion and garlic, chopped hot peppers, oil, vinegar, pepper, sugar and 3 tablespoons of salt, and cook with occasional stirring. As time moves, it will be necessary to stir more often. At the end, add chopped parsley and cool 2-3 tablespoons of the mixture, then try. If necessary, add more salt.

The total cooking time for vegetables is 40 minutes to an hour.

Pour the hot mixture into hot jars, close them with lids and cover with an old blanket. Leave them until they completely cool down, and store them at the usual place of storage the preserves. Once the jar is opened, keep it in the refrigerator.

(please scroll down for recipe in English)

Prošli vikend sam imala izuzetno drage goste: došli su mi u posetu kolege sa fakulteta, dva bračna para koja su još na studijama shvatili da će teško jedno bez drugog. Već sam rekla da mi je period studiranja najlepši životni period, i to stalno govorim i Luki...zapravo, uzdržavam se od takvih izjava tokom ispitnih rokova, da ne tanjim ionako tanke živce. Taj svoj najlepši period sam maksimalno skratila, da me život ne čeka - šta li, i odmah potom nestala - kako je neko prokomentarisao. Ustvari sam jako brzo diplomirala, odmah upoznala Prvog muža, zaposlila se, zabavljanje se pokazalo ozbiljnim, te se mi i venčali, ja se preselila, tada je bilo samo fiksnih telefona....prosto sam nastavila da se družim samo sa najbližim prijateljima, a da me neko pita zašto? Možda i znam, ali nije to predmet ove tirade.

Svakoga je svoj put nosio, mnogi su i ostali u kontaktu nakon fakulteta. Srećom, neka moja studentska drugarstva su počela da se obnavljaju dve decenije kasnije, a sve je i sada lakše, kada su deca poodrasla, tehnologija umnogome uznapredovala, pa može samo da se baci poruka - limunada sutra posle posla? i da dogovor bude postignut. Tako nekako sam se konačno videla i sa kolegama: o, kako je to lepo veče bilo, koliko sam samo uživala. Neke lagane priče, neka prisećanja ranijih dana, šale i pošalice, svako došao sa svojim karakterom, a svi sa dobrom namerom. Ma divota jedna, kad vam kažem. Ljudi su mi ulepšali ne dan, već godinu!

E, sad, dogovori koji su prethodili nedeljama pre toga je trebalo da se postignu tako što ću sve utanačiti sa muževima; odmah sam shvatila da imamo najslabiju kariku, jednog koji se ni sopstvenoj ženi ne javlja, pa bi bilo krajnje iluzorno očekivati da meni odgovara na pozive i poruke. Kako nemam ja više živaca za kojekakva nejavljanja, odlučim da sve dogovorim sa suprugama. Da li treba da kažem da smo u tri poruke sve detalje prešle i postigle? Ma milina jedna! Onda su počela moja upozorenja: nemoj da mi je neko došao sit. Bez dobrog apetita ne primam. Primam samo ješne goste. Na to je sa njihove strane usledilo uveravanje da neće ni ručati, da se ne sekiram.

Kada je postavljena ta večernja zakuska, samu sam sebe podsetila na svog oca i ono zbog čega sam ga nebrojeno puta kritikovala: nutkanje gostiju hranom koja je već na stolu, a potom i gunđanje da ništa nisu jeli. Gunđala sam i ja, imajući osećaj da su samo štrpnuli od svega, te da nisu poneli onaj dobar apetit u koji su se kleli. Sa takvim stavom odem na posao u ponedeljak i ispričam kako sam imala drage goste, prokomentarišem kako "ništa nisu jeli", a koleginice koje uvek vole da čuju kakve sam sve đakonije spremala, za to me i upitaju. Ja nabrojim, a one uzvrate - jadni ljudi, pa da nedelju dana nisu jeli, ne bi mogli više. Utom shvatim da je opet moja megalomanija uzela maha.

Jedno od posluženja su bile i ove pituljice. To vam je samo neki izvitopereni način da spremite gibanicu porcijašicu i da to izgleda kao nešto specijalno. Zapravo se samo radi o kori namazanoj filom, urolanom od ćoška (kao marama) da bi bila duža i onda zamotanom u ružicu. Odozgo sam posula crnim susamom (čurekotom) koji da drugačiji ukus, kao da se stavio neki specijalan začin.

Ovo je brzo i zanimljivo, a nije rezervisano samo za goste, već može da bude jako lep doručak ili užina ili lagana večera. U nekoj ranijoj turi sam tek ohlađene pakovala u kese, pa ostavljala u zamrzivač. Izvađene i otopljene su kao da su tog trenutka pečene. Još jedan recept dobar "za imati".

Pituljice sa sirom

(recept za štampu)

12 listova kora za pite i gibanice

400g sira

2 kašike kajmaka ili ulja

3 jaja

1/2 kašičice praška za pecivo

prstohvat soli

Za premaz:

1 jaje

1 kašika pavlake

susam, kim, crni susam i slično

Izmešati sir, kajmak, umućena jaja i prašak za pecivo, pa posoliti po ukusu.

Uzeti jednu koru, premazati je tanko preko cele površine pripremljenim filom. Urolati je tako što se počne iz jednog ćoška i uvija ka suprotnom, rolajući dijagonalno. Dobijenu roladu uviti u formu pužića, i staviti na pleh pokriven papirom za pečenje. Ponoviti postupak sa ostalim ružicama.

Umutiti jaje, dodati kiselu pavlaku, pa razmazati po kašičicu smese preko svake pituljice. Posuti susamom, kimom ili sličnim, po ukusu. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 30 minuta.

Mini cheese pies

(print this recipe)

12 leaves of phyllo pastry sheets

400g cheese

2 tablespoons of oil

3 eggs

1/2 teaspoon baking powder

pinch of salt

For coating:

1 egg

1 tablespoon of sour cream

sesame, black sesame, caraway seeds or similar

Mix cheese, oil, eggs and baking powder, and salt upon to taste.

Take one pastry leaf, cover it thinly with the prepared mixture over the entire surface. Roll it starting from one corner to the opposite one, diagonally. Then roll the rolled form into the form of snail and put it in the baking pan covered with parchment paper. Repeat the procedure with the other leaves.

Whisk the egg, add sour cream, then put spoonful of mixture over each mini pie. Sprinkle with sesame seeds, caraway seeds or similar. Bake in preheated oven at 200 degrees for 30 minutes.

(please scroll down for recipe in English)

Kada sam već načela temu studentskih prijateljstava, ne mogu a da ne pomenem Dekija. To je onaj koji me je prilepio da sam seljanka jer nisam volela morske plodove i onaj čija mi je mama prva otkrila špric-keks.

On je bio onaj nesrećni drugar koga je zapalo da mora da sluša sve moje žalopojke, da mu se hvalim kada mi se nešto lepo desi ("zvao me je, pogledao me je, tražio je da se vidimo", i sve u tom stilu), da mu kukam kada mi nešto ne ide baš kako sam ja u toj svojoj mladoj ženskoj glavi zamislila (nije ni sada mnogo bolje, da budem iskrena). Sa njim sam mnoge ispite spremila, on je i bio jedan od hrabrih koji je dolazio da me poseti kada sam obolela od žutice. Čak je i pristajao da sa mnom jede, a i sada se sećam nemilog ukusa škarpine kuvane samo u vodi, koja je bila deo dozvoljene hrane za bolesnike tog tipa. Trebalo je da mi bude prava gozba u skučenom izboru hrane, a meni je bila više nego grozna, te sam se merkala ispod oka sa onim parčetom ribe na tanjiru, nemajući volje ni da počnem. Na sve to, ne znam da li da bi me kuražio ili zato što je stvarno to mislio, Deki mljacka i uživa u istom tom jelu. Diskutabilno je da li me je više nervirao on ili ono parče ribe koje je trebalo da savladam.

Kako to obično biva, život doprinese da se ljudi raziđu, da više-manje pogube kontakt, bar na redovnom nivou. Njega i njegovu porodicu okolnosti su odvele na drugu stranu Okeana, te su svoju sreću pronašli u Bostonu. S vremena na vreme smo razmenjivali neke poruke, pratili dešavanja onog drugog što preko društvenih mreža, što preko zajedničkih prijatelja, videli se par puta o nekim specijalnim proslavama godišnjica. Ove godine se udostojio (znam da će ovo da čita, pa malo da mu lupim packe zbog prethodnih nejavljanja 😉) da se javi kada je dolazio u Beograd, te smo tokom kafe nastavili da ispredamo te neke svoje studentske priče i da se smejemo preko sličnih stvari kao nekada.

Kada se neminovno dotakao bloga, pitao me je: kada ćeš da praviš Bostonsku krempitu? Ideš! Kako misliš kada, nikada je nisam ni pravila. To se tamo svuda jede, svuda je ima. Pa logično, pomislih, da Bostonske krempite ima u Bostonu, i ne treba baš mnogo pameti da se to zaključi, ali mi Deki reče da je to lokalni specijalitet koga ima svuda po Americi.

Dakle, Bostonska krempita. Slična našoj po kremu, samo ga ima manje. Peče se jedna kora, koja se seče na pola i filuje se finim, svilenkastim poslastičarskim kremom. Odozgo se stavlja glazura od čokolade. U originalu ima manje fila nego što sam ja stavila, jer sam ga ja napravila da ga ima upola više nego što je predviđeno - volim kremasto, šta ću. Kolač je nadmašio moja očekivanja: videvši ove kore, a ne voleći patišpanje baš preterano, očekivala sam nešto suvo i opterećujuće. Ama ne! Puterasta kora je sasvim lep kontrast kremastom filu. Čokolada na vrhu daje onaj fini zaokret gorčine, taman dovoljan da svemu da posebnu notu. Jako fino i dopadljivo, osvojilo je najviše ocene i kod mog deteta. U svakom slučaju, vredno to malo truda uloženog u pravljenje, dobićete jednu verziju krempite, utoliko lakšu ako vam se ne petlja sa lisnatim testom za domaću verziju.

Bostonska krempita

(recept za štampu)

Kora

200g šećera

1 vanilin šećer

75g putera

1 jaje

180ml mleka

200g brašna

1.5 kašičica praška za pecivo

Fil

1/2 l mleka

90g šećera

3 vanilin šećera

80g gustina

4 žumanceta

30g putera

Glazura

100g čokolade za kuvanje

2 kašike ulja

Umutiti šećer, vanilin šećer i puter, pa dodati jaje. Potom usuti mleko i nastaviti mućenje. Na kraju dodati brašno izmešano sa praškom za pecivo i još kratko mutiti mikserom, na najslabijoj brzini (svega par sekundi, da se sjedini)

Pripremljenu smesu uliti u kalup prečnika 23cm postavljen papirom za pečenje. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 30-35 minuta.

Pečenu koru izvaditi iz kalupa, ostaviti da se ohladi i hladnu je preseći vodoravno na pola.

Od pripremljenih 1/2 l mleka oduzeti 50ml, pa ostatak staviti u šerpu, dodati šećer i zagrevati do ključanja. U činiji izmešati gustin, žumanca i odvojeno hladno mleko. Kada provri, zašećereno mleko preliti preko umućenih žumanaca (nikako obrnuto!), pa mutiti žicom kratko, tek da se sjedini. Potom celu smesu vratiti u šerpu i mešati sve vreme, dok se smesa ne zgusne. Skuvani fil preručiti u činiju i prekriti lepljivom providnom folijom direktno preko fila. U prohlađenu smesu dodati puter, pa mutiti mikserom da se sasvim sjedini i postane gladak i svilenkast fil. Filovati donju polovinu kore, pa odozgo staviti drugu polovinu. Filovani kolač ostaviti da se hladi.

Čokoladu za kuvanje otopiti na pari (staviti je u šerpicu, koji staviti u drugu šerpu u kojoj se nalazi voda koja ključa), pa dodati ulje i izmešati da bude sasvim glatko. Ostaviti da se malo prohladi, pa preliti preko kolača.

Boston cream pie

(print this recipe)

Crust

200g of sugar

1 vanilla sugar

75g butter

1 egg

180ml milk

200g of flour

1.5 tbsp baking powder

Cream

1/2 l of milk

90g of sugar

30g vanilla sugar

80g cornstarch

4 yolks

30g butter

Glaze

100g of dark chocolate

2 tablespoons of oil

Mix the sugar, vanilla sugar and butter, and add the egg. Then add the milk and continue to mix. At the end, add the flour combined with baking powder and mix just for few seconds at the lowest mixer speed. Pour the prepared mixture into a 23 cm diameter baking pan set with baking paper. Bake in preheated oven at 180 degrees for 30-35 minutes.

Remove baked crust, leave it to cool and then cut it horizontally in half.

Take 50ml of the prepared 1/2 l of milk, then put the rest in the pot, add sugar and warm to boiling. Combine cornstarch, egg yolks and separated cold milk. Pour boiling milk over the mixed yolks (not vice versa!), and stir little bit, just to unite well. Then bring the entire mixture back into the pot and mix all the time until the mixture is thickened. Pour it into the bowl, cover with transparent foil directly over the filling. Add the butter in a cooled mixture and mix until the filling is smooth and silky. Fill the bottom half of the crust, and then put the other half on top. Leave the cake to cool.

Cook the chocolate over the steam, add the oil and mix it to be completely smooth. Leave it to cool little bit, then pour over the cake.

Lenja pita sa višnjama / Domestic sour cherries pie

Tortilje / Tortillas

Bajader piletina i zeleni rižoto

Krem-fišeci / Cream cones

Muhamara - namaz od crvenih paprika / Muhamara

Keksići sa brusnicama i belom čokoladom / Dried cranberries and white chocolate cookies

Salata od patlidžana i paprika / Eggplant and red pepper salad

Domaći čokoladni puding / Homemade chocolate pudding

Varivo sa mlevenim mesom / Minced meat stew

Džem od borovnice / Blueberries jam

Rolat sa džemom / Roll with jam

Grilovana feta sa povrćem / Grilled feta with vegetables

Heljdopita / Domestic buckwheat flour pie

Naopaki voćni kolač / Upside-down fruit cake

Slani krekeri sa bosiljkom / Basil cookies

Bloody Mary (i paradajz sok za piće) / Bloody Mary (and homemade tomato juice)

Osinja gnezda (sočne ružice sa orasima) / Luscious rolls with nuts

Lovačka salata / Domestic salad spread

Pituljice sa sirom / Mini cheese pies

Bostonska krempita / Boston cream pie