Kuhinja zaposlene žene

(please scroll down for recipe in English)

Pre sedam godina sam imala priliku da posetim Las Vegas. Odmah da budem jasna: uopšte ne volim da se kockam niti životno niti u smislu igara na sreću. Nisam neko ko rizikuje, ko od gotovog pravi veresiju, makar i samo zabave radi. Ipak, Vegas sam po sebi deluje nekako egzotično i daleko, pa sam se, razumljivo, veoma veselila odlasku.

Vegas je Diznilend za odrasle, tamo ljudi dolaze da bi se zabavili. To je, zapravo, Meka za one koji uživaju u povlačenju poluga na aparatima ili kockanju na bilo koje druge načine (postoje i drugi vidovi zabave, ali to neće biti tema ovog izlaganja). Pritom, ukoliko ste zamislili kockarnice u maniru tajnog agenta 007 - one u koje se odlazi najmanje u odelu i radi se o zasebnim prostorijama ili spratovima - zaboravite, jer je ceo Vegas jedna velika kockarnica, a praktično se šeta između aparata i stolova za razne vrste igara na sreću kako bi se dočepalo recepcije, sale za sastanke, restorana, izlaza iz hotela, čekiranja na aerodromu....ama svuda su, a igrači su daleko od stilske pojave tajnog agenta - više su kao ilustracija američkih turista. Kako bi igrači što više potrošili, donosi im se besplatno piće, dozvoljeno je pušenje, a čula sam da se kroz ventilaciju ubacuje kiseonik, kako bi se što duže ostalo budnim.

Ionako nezainterosovana za kockanje, povukla sam par puta one aparate, izgubila par dolara i odmah odustala. Ipak, kako je trebalo sačekati ostatak grupe, sela sam iza dvoje, stisla pašminu oko sebe i sledeće čega se sećam je da me kucka po ramenu uniformisano obezbeđenje (kojeg inače nigde nema u vidnom polju, ali su me valjda spazili na kamerama) i govori mi - gospođo, ovde je zabranjeno spavanje. Ja sam valjda nešto bunovna promrmljala - ja sam ovde sa prijateljima, čekam ih ili nešto slično, ali jednako sanjiva i zbunjena. Dakle, zaspala sam u kazinu! Pored one buke, pored tog njihovog kiseonika protiv spavanja, protiv klima uređaja nameštenih na temperaturu Aljaske - ja spavam kao prava, u sred kazina, na stolici!

Obično ljudi iz Vegasa nose sećanja na neke ludačke provode ili na to kako su ostali švorc ili prsten na karakterističnom prstu kao dokaz da su posetili kič kapelice (uz malo sreće, znaju i sa kim su to uradili) ili, ako se zabava otrgla kontoroli, ne nose nikakva sećanja, već im drugi kažu da su se odlično proveli, a oni sami postanu svesni već uveliko u avionu. Ja sam iz Vegasa ponela sekače u obliku zvezdica svih veličina i časopis Taste of Baking - Jesen.

Od korice do korice sam ga pročitala i od tada datira moje obožavanje svih njihovih izdanja, koja sada dobijam nekim drugim kanalima. Iz ovog pomenutog sam već probala par recepata i primenila nekoliko saveta i trikova. Već neko vreme me čačka Tart od bundeve, pa je bilo logično da inspiraciju pronađem upravo u izdanju koje sam ponela iz grada šipke i kocke, kako ga moje dete zove. Zaista, postoji tamo recept upravo za takav nekakav tart. Izostavivši jedno, promenivši drugo, dodavši treće, dobila sam gotov proizvod ni nalik originalnom receptu, a ni kolaču sa slike.

U originalu u ovaj kolač ide konzervirani pire od bundeve; kod nas toga nema u širokoj prodaji, a i s obzirom na dostupnost bundeve u ovo doba godine, a i inače, ne verujem da bih se uopšte bavila konzervama. Testo tarta je puterasto, a začinjeno punjenje lagano klizi u hrskavi posip. Letimičan pogled na sastojke vam može bliže dočarati mirise koji ispune kuhinju dok se tart peče. I kada se izvadi iz rerne. I kada se servira na tanjiru. Verujte mi na reč: jedan zalogaj i viljuška neće biti odložena do poslednje mrvice.

Tart sa bundevom

(recept za štampu)

Kora:

250g brašna

60g šećera

1 vanilin šećer

prstohvat soli

125g hladnog putera

1 jaje

30g kisele pavlake

Punjenje:

1/2 kg oguljene bundeve

3 jaja

80g šećera

60g smeđeg šećera

120ml slatke pavlake

2 kašike brašna

1 kašičica cimeta

1 kašičica mlevenog đumbira

1/4 kašičice mlevenog karanfilića

Posip:

90g brašna

60g šečera

70g smeđeg šećera

1/2 kašičice cimeta

1/4 kašičice mlevenog đumbira

125g hladnog putera

90g seckanih oraha

Bundevu iseći na kocke, staviti u šerpu, naliti šoljom vode i dinstati poklopljeno sve dok bundeva ne bude skuvana, a voda uvrela. Napraviti pire od ovako skuvane bundeve.

Za koru izmešati brašno, šećer, vanilin šećer, so, pa dodati puter i utisnuti puter u brašno (viljuškom ili gnječilicom za pire, ili najbolje - u multipraktiku). Dodati jaje i kiselu pavlaku i formirati testo. Testo uviti u providnu foliju i ostaviti u frižideru na najmanje sat vremena da se ohladi.

Ohlađeno testo razvaljati između dva papira za pečenje, pa prebaciti u nepodmazan okrugli kalup prečnika 25cm, i utisnuti testo na dno kalupa i u bočne ivice. Ostaviti koru u frižideru.

Umutiti jaja, šećer, smeđi šećer, slatku pavlaku, pa dodati pire od bundeve (treba da ga bude oko 450g) i brašno izmešano sa začinima. Usuti fil preko kore. Za posip u multipraktiku na najvećoj brzini ili mikserom (nastavci za mešenje) kratko umutiti brašno, šećer, smeđi šećer, začine, puter i seckane orahe, dok se ne formira mrvičasti posip. Ovako formirani posip posuti preko fila.

Tart peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni 60-70 minuta.

Nakon pečenja, sačekati da se malo ohladi i stegne, pa tek onda služiti.

Pumpking tart

(print this recipe)

Crust:

250g flour

60g sugar

10g vanilla sugar

pinch of salt

125g cold butter

1 egg

30g sour cream

Filling:

1/2 kg of peeled pumpkin

3 eggs

80g sugar

60g brown sugar

120ml heavy cream

2 tablespoons flour

1 teaspoon of cinnamon

1 teaspoon of ground ginger

1/4 teaspoon of ground cloves

Topping:

90g flour

60g sugar

70g brown sugar

1/2 teaspoons cinnamon

1/4 teaspoon of ground ginger

125g cold butter

90g chopped walnuts

Dice pumpkin, put it in the pot, add 1 cup of water and cook it covered, until the pumpkin is cooked, and the water is evaporated. Mash pumpkin and leave it to cool.

Combine flour, sugar, vanilla sugar and salt, add the butter and process it. Add egg and sour cream and form a dough. Wrap dough into transparent foil and leave it in the fridge for at least an hour to cool down.

Roll the chilled dough between two sheets of baking paper, and then transfer it to a baking mold, measure 25 cm in diameter, press the dough on the bottom of the mold and into the sides. Leave the crust in the fridge.

Beat eggs, sugar, brown sugar, heavy cream, then add pumpkin puree (it should be about 450g) and flour combined with spices. Pour it over the bark.

Combine flour, sugar, brown sugar, spices, butter and chopped walnuts and process until crumbling is formed. Sprinkle them over the filling.

Bake the cake in preheated oven at 190 degrees 60-70 minutes.

After baking, wait little bit to cool the cake and then serve.

(please scroll down for recipe in English)

Poputno sam ubeđena da je Pilav jedno od jela koje je obeležilo detinjstvo svakoga od nas. Neke su bake ili mame spremale od celih parčadi piletine, neke su sekle parčiće bez kostiju, neke su čak pravile od junetine, ćuretine ili nekog drugog mesa. Svako je pravio prema svojim mogućnostima, ukusu, nahođenju. Ipak, ono što je karakteristično je da je to jelo od pirinča koji se kuva u supi i onda se, nakon što pirinač upije tečnost, i zapeče, tako da mestičavo dobije onu finu hrskavu koricu.

Pilav je indijskog porekla, verovali ili ne. Iz drevne Indije je prenešen u drevni Iran, a odatle u ceo svet. Ne preterujem - veliki broj zemalja u svojim kuhinjama ima upravo pilav, čak je izgovor veoma sličan, uz tek male varijacije. Ono što je meni bilo zanimljivo je da sam nedavno dobila sliku iz nekog afganistanskog restorana u San Francisku, gde je upravo neka varijanta pilava bila na meniju: prvo, nisam ni znala da Afganistan uopšte ima svoju kuhinju (nisam ni razmišljala o tome, da budem iskrena), a onda sam i pogledala taj pilav - vrlo sličan našem, osim što se šargarepa seče u duge tanke trake i dodaje se suvo grožđe. Priprema je, međutim, na nivou da je lakše upravo da odletimo do San Franciska i jedemo tamo, nego da sami napravimo. Nisam ni pokušala.

Naš pilav je jako lak za pripremu, ukus mu je vrhunski, a ukoliko me još poslušate i spremite domaću supu, pa sa tim ga zalijete - nećete znati kako da stanete. Na mojoj lestvici obožavanja ovo se se jelo nalazi pri samom vrhu: lako se sprema, veoma je ukusno, nije komplikovano podgrevanje (u mikrotalasnoj ili uz dodatak malo vode - u šerpici na ringli); najlepše se jede odmah kada je skuvano, ali se kod mene kuva danas za sutra i prekosutra. Sve to bude propraćeno priličnim mrštenjem mog sina - njegova i moja lestvica obožavanja nisu baš kompatibilne. Ne vredi ni ubeđivanje da je to domaći rižoto, šta da mu radim, pravo na veto je iskoristio, tako da ga jede, uz negodovanje. Koje ja ignorišem.

Za pilav prvo skuvam supu. Na kraju priče, nekada se pile često tako spremalo, kako bi se uštedelo: spremi se supa, pa se zapeče pile u rerni, te se od jednog mesa ima ceo ručak. Supu najčešće kuvam od pilećih leđa: to je potcenjeni komad mesa, koji na pijaci kod onih teta košta par desetina dinara, a s obziriom na masnoću koju sobom nosi, daje veoma kvalitetnu supu. Za pilav uz leđa dodajem i meso namenjeno glavnom jelu, pa tako u kombinaciju uleću bataci. Masna supa intenzivnog ukusa daje pilav raskošnog ukusa. Naravno da mogu i drugi delovi pileta da se koriste, ali posno belo meso će za rezultat imati mršav pilav. Ne kažem da nije moguće ili da ne treba, nego samo napominjem da ukoliko se želi bogatstvo ukusa, razmislite o živinskim delovima koje ćete upotrebiti.

Šta god da odlučite - spremajte ga ovako:

Pilav

(recept za štampu)

2 bataka sa karabatacima

1 pileća leđa

3 šargarepe

2 korena peršuna

1 koren paškanata

1/2 glavice celera

3 kašike ulja

1 crni luk

200g pirinča (kočanski ili drugi kratkog zrna)

so, biber

po želji: suvi začin od povrća

U veći lonac staviti meso, oguljenu šargarepu, peršun, paškanat i celer, dodati par zrna bibera, 2 kašike soli, naliti sa 2l vode i kuvati oko 1.5 sat (ili 1/2 sata u ekspres loncu)

U međuvremenu iseckati crni luk, pa ga propržiti na zagrejanom ulju dok ne postane staklast. Dodati pirinač i kratko pržiti uz stalno mešanje, kako bi se pirinač sa svih strana obavio uljem.

Na dno pleha za pečenje naslagati meso (batake, karabatake i skinuti eventualno meso sa leđa, ukoliko ima nešto). Iseckati šargarepu, peršun, paškanat na kolutove i posuti preko povrća. Odozgo izručiti pirinač. Naliti sa 1.3 l supe. Pobiberiti i eventualno dosoliti po ukusu i dodati malo suvog začina od povrća po želji.

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 220 stepeni 40 minuta - da se pirinač skuva i upije tečnost.

Domestic Pilav

(print this recipe)

2 drumsticks with thighs

3 carrots

2 roots of parsley

1 root of parsnips

1/2 root of celery

3 tablespoons of oil

1 onion

200g rice (arborio or other short grain)

salt, pepper

Put meat, peeled carrots, parsley, parsnip and celery in a large pot, add few peppercorns, 2 tablespoons of salt, pour 2 liters of water and cook for about 1.5 hours (or 1/2 hours in an pressure pot)

In the meantime, chop an onion, then fry it on heated oil until it is translucent. Add rice and fry briefly with constant stirring.

Place the meat on the bottom of the baking pan. Cut the carrots, parsley, parsnip on the rings and sprinkle over vegetables. Pour the rice over the top, then add 1.3 l soup. Season with pepper and eventually add salt, upon the taste.

Bake in a preheated oven at 220 degrees for 40 minutes - until the rice is cooked and soup is absobed.

(please scroll down for recipe in English)

Za nekoga ko ne voli bundevu, imam značajnu kolekciju recepata sa dotičnom, čak mnogo veću nego sa omiljenom jabukom. Ipak, u svoju odbranu ću da kažem da još ovaj današnji recept objavljujem i verovatno paprikaš sa bundevom i to bi bilo to za ovu sezonu.

Teško mi je da se oduprem kada me sa svih stranih blogova, iz stranih časopisa bundeva zove i mami. Oktobar je svuda posvećen najvećoj predstavnici zlatne jeseni. Bliži se i Noć veštica, praznik koji zapadnjaci obeležavaju tako što prave pre svega one keksiće u obliku šišmiša, paukova, kovčega, lobanja i svih tih ostalih ljupkih stvari, a između ostalog i dube bundeve i prave koješta. Posle se late i priprema za dan zahvalnosti i opet bundeva. No - Noć veštica. Mene zbunjuje što je i kod nas počelo da se obeležava u vrtićima - malo mi nije jasno. Kod njih ima smisla, jer je to noć uoči Dana mrtvih, ali kod nas? U duhu tolerancije, prihvatam da svako slavi ono što želi. Čak i da želim, ja ne mogu: meni tada pada slava. Onda nekako nije mi tradicijom dodeljno. I na kraju: kome jednom uđe slepi miš u stan, tome se svaki kolačić u tom obliku smuči.

Da, šišmiš mi je uleteo u stan. Letos. Isprva sam mislila da je to neka senka, te da mi se samo učinilo. Ipak, stavim peškir na glavu, jer sam čula da mogu da se upetljaju u kosu, zgrabim neku krpu i telefon. Šetajući tako kao Tutankamon kroz stan i vrebajući neman, pozovem Prvog muža da ga pitam kako se isteruje slepi miš. Dobijem klasičan muški savet - otkud znam, pogledaj na interntetu. Poslušam i pokajem se: tamo saznam da mogu da ujedu, da nisu zarazni, da su korisni jer trebe insekte, a da je ubijanje istih kažnjivo sa čak pedeset hiljada dinara! Kako nisam pronašla ljutu zver pažljivim šunjanjem kroz stan, ubedim sebe da sam umislila. Par minuta kasnije sednem i primetim moj predmet potrage kako udara u plafon, tražeći izlaz iz njemu lavirinta. Nije mi bilo svejedno, nimalo, ali tu iskažem solidnu hrabrost, pogasim svetla, mirno napustim prostoriju i zatvorim deo stana u kome se našao nezvan gost.

Ujutru ga nisam videla, ali kako biti siguran - nikada se ne zna da se negde nije pritajio iza zavese, u nekom nedostupnom uglu ili bilo gde slično. Pošto sam se spremala za odmor, a Luka bio prestravljen od nemani, ipak ja pozovem nekakvu prirodnjačku službu. Kada sam dobila osobu zaduženu za šišmiše i slične aždaje, po glasu bih bila rekla da je to nekakva tek devojčica. Kažem ja njoj da imam Betmena, a ona mi objasni kako se oni odlično snalaze, da je on sigurno zalutao jureći neki insekt, da je verovatno i otišao dalje, ali da ako se ipak ponovo pojavi - može ona da dođe sa kečerom i uhvati ga. Čarobna reč - lovac na šišmiše. Uzeh ja telefon sva srećna što sam pronašla lovca. Epilog je da mi nije bila potrebna, jer je Betmen otišao u potrazi za gostoprimljivijim skloništem.

Sutradan je moj Betmen bio glavna zvezda kancelarijskih priča. Konsultovali smo i internet i tamo se pojavila sila priča u kojima je šišmiš glavni lik: u stanu u kome se pojavi, neko će se uskoro venčati (glupost, naravno, jer evo prošlo i četiri meseca - osim ako Luka nešto nije u tajnosti uradio), te da krilo donosi sreću, te da ako se kroz njega neko pogleda - taj će biti lud za osobom koja gleda. E, tu su se devojke ozbiljno zainteresovale! Šta bi, pitala sam, sada bi svaka po krug mog Betmena? Malo nas je zabrinula ona kazna ako zverki učinimo nažao, ali samo malo - nakon par sekundi razmišljanja, shvatile smo da bi se investicija nabavke krila i virkanja kroz njega sasvim isplatila.

Sad vam je jasno na šta mene podsećaju bundeve i praznik Noć veštica? To što ga ne obeležavam, ne znači da ne mogu da uživam u mirisnim kolačima. Ovaj obični kolač sa bundevom je upravo to: skroz običan, a nezamislivo aromatičan - mirisi obuzmu ceo stan dok se peče. Ovaj fil na vrhu pravi odličnu protivtežu i smiruje celu tu kombinaciju. Kao i gotovo uvek kada prilagođavam američke recepte - smanjujem šećer. I ovde je značajno umanjena količina prah šećera u filu, a odmah po mućenju sam ga probala i namah sam pomislila da je i upola šećera više nego mnogo, ali namazavši ga, sve se nekako sjedinilo i proželo, tako da je bilo sasvim u redu upakovano. Ovo da se ne prenerazite ukoliko odlučite da probate makar malo pre filovanja.

Ukus i lakoća pripreme daleko prevazilaze jednostavnost ovog kolača. Jedan od onih koje treba imati u jesenjoj svesci recepata: malo da promenite, a malo i da iskoristite sezonu - prijaće vam u svakom slučaju.

Jednostavni kolač sa bundevom

(recept za štampu)

250g brašna

1 kašičica sode bikarbone

1/2 kašičice praška za pecivo

prstohvat soli

1 kašičica mlevenog karanfilića

1 kašičica cimeta

1 kašičica muskatnog oraščića

150g otopljenog putera

300g šećera

4 jaja

400g kuvane, dinstane ili pečene bundeve

Fil:

100g putera

150g krem sira

1 kašičica ekstrakta vanile

200g prah šećera

Izmešati brašno sa sodom bikarbonom, praškom za pecivo, solju i začinima.

Puter izmešati sa šećerom pa mutiti mikserom, dodati jaja, a zatim i bundevu izgnječenu viljuškom. Umešati brašno i začine, pa izliti u pleh dimenzija 23x33 cm ili sličan, postavljen papirom za pečenje.

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 40-45 minuta.

Ispečen kolač ostaviti da se ohladi.

Za fil umutiti puter i krem sir, dodati vanilu i prah šećer i još mutiti dok fil ne postane gladak.

Pripremljen fil premazati preko ohlađenog kolača i služiti.

(adaptirani recept)

Simple pumpkin cake

(print this recipe)

250g flour

1 teaspoon baking soda

1/2 teaspoon baking powder

pinch of salt

1 teaspoon of ground cloves

1 teaspoon of cinnamon

1 teaspoon nutmeg

150g melted butter

300g of sugar

4 eggs

400g cooked or baked pumpkin

Filling:

100g butter

150g cream cheese

1 teaspoon of vanilla extract

200g powder sugar

Combine flour with baking soda, baking powder, salt and spices.

Mix butter with sugar with electric mixer, add eggs, and then pumpkin mashed with a fork. Add flour combined with spices and pour prepared mixture into baking pan measures 23x33cm or similar, set with baking paper.

Bake in preheated oven at 180 degrees for 40-45 minutes.

Leave baked cake to cool down.

For the filling, mix the butter and cream cheese, add vanilla and powdered sugar and continue mixing until smooth.

Spread prepared filling over the cooled cake.

(adapted recipe)

(please scroll down for recipe in English)

Nekada su žene nosile kućne haljine po kući, popularno nazvane šlafrok. Bile su u formi mantila, kopčale su se napred ili su bile vezivane na preklop, a bile su šivene najčešće od pliša ili zenane ili nekog sličnog materijala. Odlično se sećam tih šlafroka - nosile su ih i moja baka i mama, što je pomalo neobično za žene njihovog staleža, odnosno one koje su radile, pa samim tim i daleko od klasičnih domaćica koje dane provode u kući, čekajući muža da dođe s posla. Ipak, nisu ostale imune na modu poratnog socijalističkog društva.

Baka Stojanka u šlafroku

Mene su roditelji naučili da se ono što se nosi napolju ne nosi po kući, tako da imam veoma razvijenu naviku da se odmah po dolasku kući presvlačim. Do te mere, da mi je neprijatno da u stanu sedim u onome što namenjeno za van njega. Ipak, daleko sam ja od šlafroka, već sam, kao i obično, samo teoretičar. Naime, kućna haljina, čak i da je imam, bi bila sasvim neprikladna za sve poslove koje obavim po stanu: imam utisak da bi mi se motala oko nogu, prva upadala u vanglu sa vodom kada perem pod ili još bolje - kako bih prozor oprala u šlafroku?! Izgleda da je ovaj odevni predmet ipak rezervisan za rekamije i izležavanje na njemu uz kutiju čokoladnih bombona, kao u crno-belim filmovima starog Holivuda, a da uz noviji tempo rada i života bolje pašu pamučne helanke i isprana majica - tada pegla prosto sama leti po izgužvanoj odeći.

Jabuke u šlafroku su starinski slatkiš, koji se veoma lako priprema, a prosto je čarobnog ukusa. Jabuke se ogule, izvuče im se sredina (najbolje onom spravicom za dubljenje paprika, mada mislim da postoje i one modernije za čišćenje ananasa - možda može i sa tim) i iseku se na kolutove debljine pola centimetra. Tako pripremljene jabuke se umaču u gušću smesu za palačinke i peku na zagrejanom ulju. Posle se pospu prah šećerom i to je sve!

Da budem iskrena, jabuke u šlafroku jako volim da jedem, a uopšte nemam naviku da ih spremam, te su tako Luki ostale nepoznanica. Čim ih je video, ustremio se i pita - šta je ovo? Hmmmm.....pa to ti je nešto kao američka palačinka punjena jabukom. Zaista, ovo možemo i ovako da posmatramo, mada meni ne smeta ni onako kako jeste - pohovana jabuka. Nekako sam mislila da jabuke u šlafroku svi znaju, a danas sam se prilično iznenadila kada sam shvatila da pri pomenu na to, moje koleginice pomisle na tufahije, te da mnoge nisu jele jabuke obućene u kućne haljine. Za njih i njima slične, evo recepta:

Jabuke u šlafroku

(recept za štampu)

4-5 jabuka

1 jaje

1 vanilin šećer

prstohvat soli

1 kašičica rakije

2 dl mleka

7 kašika brašna

ulje za prženje

šećer u prahu za posipanje

Umutiti jaje sa šećerom, solju, rakijom, dodati mleko, pa umešati brašno, da se formira glatko testo, gušće nego za palačinke.

Oguliti jabuke, izvući sredinu, pa ih iseći poprečno na kolutove debljine 1/2cm.

Zagrejati par kašika ulja u tiganju, pa smanjiti temperaturu na 7. od 9 podeljaka. Umakati jabuke u testo, pa ih pržiti sa obe strane da blago porumene. Ispohovane jabuke stavljati na ubrus da se upije masnoća.

Služitit odmah, posuto prah šećerom.

Domestic fried apples

(print this recipe)

4-5 apples

1 egg

10g vanilla sugar

pinch of salt

1 teaspoon of brandy

2 dl milk

7 spoons flour

oil for frying

powdered sugar for sprinkling

Mix the egg with sugar, salt, brandy, add milk, and then add the flour, and continue with mixing until smooth mixture.

Peel the apples, pull out the core and cut them crosswise to 1/2cm thick rings.

Heat a couple of spoonfuls of oil in the frying pan, then reduce the temperature to 7 of 9 degrees. Soak the apples in the dough, and then fry them on both sides until golden. Put the fried apples onto a napkin to absorb fat.

Serve immediately, sprinkled with powdered sugar.

(please scroll down for recipe in English)

Mafini su nekada bili jako egzotičan pojam, a sada smo došli do situacije da ih svaka pekara, pa čak i najtradicionalnija, ima u svojoj ponudi; o kafeima i poslastičarnicama da ni ne govorimo. Nekada se karakteristični pleh sa rupama zvao "pleh za projice", jer smo ga koristili upravo u tu svrhu, a sada je prihvaćeno ime koje mu dolikuje i koje kazuje svrhu kojoj je prvobitno namenjen - pleh za mafine.

Tražeći recept pre 15 godina, nisam shvatala jedno: svaki, bilo koji kolač se može napraviti u formi mafina ili kapkejka (mafina sa filom). Recept koji sam tada pronašla sam smatrala za neslućeno bogatstvo, a ono što je najbitnije - uz manje ili veće izmene, držim ga se evo već godinama. Sada recepata za mafine ima na svakom koraku, do mere da su počeli da bivaju stara, dosadna vest i da ne izazivaju ništa-specijalno-reakciju.

U vreme prvih mafina, pitala sam se kako se dobijaju oni narasli, špicasti na vrhu, a moji su, mada nesumnjivo ukusni, najčešće ravni i tako obični. Mađijajući sa merama, shvatila sam o čemu je reč: prepunjavala sam korpice, pa nisu imali mesta za rast. Zapravo je ta mera za otprilike 16-18 mafina - tada se dobijaju oni narasli u sredini. Ili, kome ne smeta lužasti ukus sode bikarbone, može se uz prašak za pecivo dodati i kašičica sode, pa se dobijaju mafini na steroidima, dostojni svakog prikazivanja na internetu.

Mafini su naročito interesantni deci. Kada je moja Sara imala nekakvo druženje sa školskim odeljenjem, a da bih odmenila njenu mamu, ja sam se prijavila da deci spremim baš mafine; tada je izbor pao na Sarine omiljene - vanilaste, sa borovnicama i komadićima čokolade. S ozbirom da sam spremala za celo odeljenje škole kao nekada (čitaj: 30+ đaka), za tren sam se pretvorila u američku mamu iz predgrađa, sa korpicama za mafine po celoj kuhinji.

Meni su mafini džoker za doručak: uveče odmerim sastojke, ujutru ih samo umutim - za šta je potrebno ni deset minuta - sipam u korpice (kašikom za sladoled, obavezno) i mafini idu na pečenje, a ja na spremanje za posao. Kada Luka ustane, čeka ga slatki doručak koji obožava uz šolju mleka. Nešto ponesem i na posao,pa i odmah odvojim za koleginicinu ćerku, koja ne zna još da govori kako treba, ali zna da su mafini njam-njam (tako ona kaže - ja sam ipak uznapredovala od onomatopejisanja dobrog ukusa)

Meni su omiljeni mafini nešto slično Sarinim: sa malinama ili višnjama i komadićima čokolade. Ipak, najveći potrošač je Luka, a njemu su najdraži baš ovi današnji: čokoladni sa komadićima čokolade. Čokoladu isečem na kockice i obavezno pomešam sa brašnom: na taj način ne sklizne sve na dno korpice, već se rasporede po celom kolaču. To je inače trik za sve dodatke, bilo da su orašasti plodovi, suvo voće - bilo šta: pomeša se sa bar kašikom brašna i to ih natera da se lepo nameste preko celog preseka. Izgleda šašavo, ali deluje.

Čokoladni mafini
(print this recipe)

70g putera
130g šećera
1 vanilin šećer
2 jaja
100ml jogurta
180g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašika kakaa
100g čokolade za kuvanje, iseckanu na kockice

Brašno izmešati sa praškom za pecivo, kakaom i iseckanog čokoladom, da se čokolada skroz izmeša sa ostalim sastojcima.
Umutiti puter sa šećerom i vanilin šećerom, dodati jaja, pa jogurt i mutiti da se dobije glatka smesa. Sada umešati brašno sa čokoladom i izmešati varjačom ili špatulom.
Papirne korpice staviti u pleh za mafine (12 komada), pa sipati smesu u svaku korpicu.
Peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni 20 minuta.

Chocolate muffins
(print this recipe)

70g butter
130g sugar
1 tsp vanilla extract
2 eggs
100ml greek yogurt
180g flour
1 tsp baking powder
1 tbsp cocoa
100g of chocolate chips

Combine the flour with baking powder, cocoa and chocolate until the chocolate is completely mixed with the other ingredients.
Mix butter with sugar and vanilla, add eggs and yogurt and mix until smooth. Add chocolate with flour and mix with a spatula.
Pour prepared mixture into muffins baking pan set with paper cups (12 pieces). Bake in preheated oven at 190 degrees for 20 minutes.

(please scroll down for recipe in English)

Znate kada sam shvatila da me je vreme pregazilo i da sam pomalo omatorila? Kada su me stasiti dvometraši počeli zvati teta-Tanja. Zapravo, zovu oni mene oduvek tako - uzaludno je bilo moje ubeđivanje da mogu i da prihvatim da mi persiraju, ali da će ime biti više nego dovoljno. Ipak, jedno je kada me tetom zovu krezavi predškolci ili golobradi dečaci svilenkaste kosice, a drugo je kada su to momci za bar glavu viši od mene natrposečno visoke, mnogi i trenutno jako moderno - bradati.

Lepo i domaćinski vaspitani momci, a uvek su mi bili dragi i toplo dočekani gosti, ne propuštaju da mi čestitaju rođendan. Ove godine sam ih nakon poruka sa najlepšim željama pitala da li hoće da dođu da napravim Dronjavo prase za slikanje, a oni posle pomognu da isto nestane. "Samo zovite teta-Tanja, volimo mi to".

Rečeno - učinjeno. Dogovor padne, jer je ovo ipak jelo koje se ne priprema bez plana unapred. Potrebno je pola do celog dana za mariniranje, dugo pečenje na tiho, a onda tek konzumiranje. Ali kakav je to ukus! Prvo što je začinjeno, fino i aromatično: spolja blago hrskavo, unutra meko i sočno. Drugo - izdašno: od kilogram i po mesa otprilike, nahrani se četa ješnih, da ne pominjem zabavu prilikom tako servirane večere. Treće: osim malo posla oko pripreme začina, spremanje je po težini od jedan do deset - jedan minus. Četvrto: kada se stavi u pekač na celu noć, sprema se po jeftinoj struji, što znači ogromnu uštedu u energiji.

Za dronjavo prase se koristi plećka, jedno od moja dva omiljena dela mesa (drugo je vrat). To je unekoliko potcenjeni deo mesa, koji je prilično pristupačan, a veoma ukusan usled pre svega anatomskih razloga. Marinada u kojoj provodi sate doprinosti da meso dobije na sočnosti, a da začini prodru dublje u tkivo. Prvi put sam meso pekla celo prepodne, kidala sebi živce da li će biti spremno na vreme, kako da dostignem potrebnu unutrašnju temperaturu mesa praseta koja garantuje da može da se dronjavi (95 stepeni, nasuprot 66 stepeni koje uobičajeno svinjsko pečenje dostiže kada je dobro pečeno), kada će sos biti dobro zgusnut i slično.

Sledeći put sam bila pametnija. Jedno veče sam meso potopila u marinadu. Sledeće veče sam ga stavila u tučanu posudu sa poklopcem, utrljala začine, poklopila i ubacila u zagrejanu rernu. Osam sati na 150 stepeni, najbolje tokom noći, rezultira u mesu koje se kao mozak raspada, što bi babe rekle, i nezamislivo je sočno. Onda još malo u pojačanoj rerni i otklopljenom sudu, kako bi se sos blago zgusnuo, a zatim dronavljenje: viljuškama se meso povlači u smeru protezanja vlakana. Tako formirane froncle se uvaljaju u zgusnut sos i dobija se meso koje fantastično ide uz zemičke, tortilje ili samo uz salatu - kako ko voli. Ja sam dečacima servirala uz domaće zemičke, salate, majonez, kečap, senf, lovačku salatu i mogu vam reći da je prasence dočekano sa oduševljenjem. Nakon toga, posluženi su rolatom sa eurokremom i na trenutak sam im poverovala da su prejeli i da to što su se izvalili po foteljama znači da za slatko nisu ostavili ni ćoškić želuca - kakva zabluda! Eeee, ta mladost, kada se masno ćebe može pojesti!

Dronjavo prase je odličan predlog kada je potrebno neko jelo za poluformalno i neformalno druženje većeg broja ljudi. Za malo truda, dobije se nešto neobično, a izuzetno ukusno. Moj novi džoker iz rukava, kada god mi bude potrebno nešto za veće društvo: zabavno i neobično, a kada se stvari nazovu pravim imenom, zapravo gosti sami sebi spremaju večeru.

Dronjavo prase
(print this recipe)

1 svinjska plećka (1,5-2kg)

Marinada:
60g soli
40g šećera
1l vode
2 lista lovora
3 kašike začina za dronjavo prase

Začin za dronjavo prase:
1 kašika kumina
1 kašika belog luka u prahu
1 kašika crnog luka u prahu
1 kašika ljute paprike (po mogućnosti dimljene)
1 kašika soli
1 kašika mlevenog bibera
1 kašika mlevene slatke paprike
80g smeđeg šećera

Meso oprati i podeliti na pola (da svako parče bude oko 1kg)
U jednu jaču veću kesu staviti meso i usuti sve sastojke za marinadu. Kesu dobro zatvoriti, protresti i ostaviti u frižider na 12-24 sata.
Nakon tog vremena, meso izvaditi, ocediti i osušiti ubusom. Posuti pripremljenim začinom i dobro utrljati sa svih strana.
Ovako začinjenu svinjetinu staviti na dno pekača (najbolje ako je debelih ivica, od livenog gvožđa), usuti 100ml marinade, poklopiti i peći na 150 stepeni 8 sati (može preko noći).
Kada je meso pečeno, otklopiti ga, pojačati temperaturu dok tečnost koju je meso pustilo počne da vri. Pustiti da malo vri, kako bi se zgusnulo i pretvorilo u sos.
Direktno u plehu meso viljuškama povlačitiu pravcu protezanja vlakana i na taj način formirati froncle od mesa i valjati u sos.
Servirati sa zemičkama ili tortiljama uz kečap, roštilj sos, neku salatu i slično.

Pulled pork
(print this recipe)

1 pork shoulder (1.5-2kg)

Brine solution:
60g of salt
40g of sugar
1l of water
2 bay leaves
3 tablespoon of dry rub mix

Dry rub mix:
1 tablespoon of ground cumin
1 tablespoon of garlic powder
1 tablespoon of onion powder
1 tablespoon of hot peppers (preferably smoked)
1 tablespoon of salt
1 tablespoon of ground pepper
1 tablespoon of ground sweet pepper
80g of brown sugar

Wash the meat and cut it in half (to get each piece of about 1kg)

Put the meat in zip-lock and combine all ingredients for brine. Lock the bag, shake it and left in the refrigerator for about 12-24 hours.

After this time, discard the meat, wipe it with paper towel and sprinkle dry rub mix over it. Rub til well over the whole piece of meat.

Place such a spicy pork on the bottom of the baking tray (preferably cast iron), add 100ml of brine solution, cover and bake at 150 degrees for 8 hours (preferably overnight).

When the meat is baked, uncover it, increase the temperature until the liquid begins to boil and start to thicken onto a sauce.

Using two large forks, begin pulling the pork shoulder apart.

Serve with burger buns or tortillas with ketchup, barbecue sauce, salad or anything similar.

(please scroll down for recipe in English)

Često sam se pitala: kako nastaju recepti? Nekada slučajno ili iz nužde, da bi se spasila situacija, čast, ko zna - možda čak i život. Tako nekako je nastala Saher torta. Ponekad nastaju sa namerom, kao kod Doboš torte, koja je napravljena tendenciozno za Nacionalnu izložbu u Budimpešti krajem devetnaestog veka. Kod slanih recepata je daleko lakše, jer su oni stvar trenutne inspiracije, stanja u ostavi i frižideru, a prilično veliku ulogu igra i improvizacija. Slatki recepti su značajno zahtevniji, jer se kod njih moraju poštovati mere, odnosi, redosled, sastojci - tu je improvizacija svedena na najmanju moguću meru.

Čorbica od slatkog krompira - batata - je nastala baš kao rečeno: improvizacijom i raspoloživošću namirnica u frižideru. Naime, stigla mi je još jedna isporuka stranih kulinarskih časopisa i prelistavajući ih, za oko mi je zapala upravo ova čorba. Prvo sam, kao i svi koji su je uživo kasnije videli, pomislila da se radi o čorbi od bundeve. Pročitavši recept, zaintrigirali su me sastojci, te sam odmah odlučila da je probam. Otpočevši pripreme, shvatila sam da nešto nemam, da bi nešto drugo bilo daleko bolje, jedno izbacila, dva dodala i dobila nešto sasvim deseto. Slatki krompir i semenke su ostale iste - eto, toliko mogu da učinim.

Semenke komorača daju čorbi neki diskretan bronhi ukus u pozadini, slatkoća batata je fino ukomponovana sa svežinom celera. Limun nikako ne treba izostaviti, a to vam kaže neko ko čak ni ne voli kisele čorbe: ovde je zaista neophodno i diže jelo na neke nove visine. Ukoliko se puter zameni uljem, čorba postaje posna.

Sve u svemu, ovo je jedan veoma zanimljiv i ukusan potaž, koji zbog zasitnosti, samo uz dvopek, može biti posebno lagano jelo. A dovoljno je intrigantno i neobično da možete poslužiti svima.

Čorba od slatkog krompira (batata)

(recept za šampu)

1 kašika putera

1 kašika maslinovog ulja

1/2 kašičice komorač semenki

2 veća batat krompira

200g šargarepe

1/2 glavice celera

1.2l supe ili vode

2 kašike pirinča

1/4 kašičice kurkume

1 kašičica soli

sok od 1/2 limuna

biber

peršun

Zagrejati ulje i puter, pa dodati semenke komorača i propržiti ih uz stalno mešanje.

Nakon toga dodati krompir, šargarepu i celer (oguljene i iseckane na kocke) i mešati, da se sastojci lepo sjedine, oko 5 minuta.

Naliti vodom, pa dodati pirinač i kurkumu, poklopiti i kuvati na umerenoj temperaturi oko 1/2 sata, odnosno dok se povrće ne skuva.

Ispasirati štapnim mikserom ili u blenderu, pa posoliti, pobiberiti po ukusu i dodati limun.

Služiti posuto seckanim peršunom.

Sweet potato soup

(print this recipe)

1 tablespoon of butter

1 tablespoon of olive oil

1/2 teaspoon fennel seeds

2 large sweet potatoes

200g of carrots

1/2 celery root

1.2l of soup or water

2 tablespoons of rice

1/4 teaspoons turmeric

1 teaspoon of salt

1/2 lemon juice

pepper

fresh parsley

Heat oil and butter, add fennel seeds and fry them constantly stirring.

Then add potatoes, carrots and celery (peeled and cut into cubes) and fry them, stirring occasionally for about 5 minutes.

Add water, then add rice and turmeric, cover and cook at a moderate temperature for about 1/2 an hour, or until vegetables are cooked.

Process in a blender or with stick blender, add salt, pepper and lemon.

Serve with chopped parsley.

(please scroll down for recipe in English)

Ima tih baš lepih dana, kada idem ulicom ili poslujem po stanu i samo mi je jedna misao na pameti: kako je život lep, koliko sam srećna. Onda naiđe period kada loptice nekih bezveznih događaja počnu da udaraju sa svih strana, u meri da više nemam dovoljno ruku da se branim, pa spustim gard, zažmurim i sačekam da prođe, jer ni te loptice ne dolaze iz nepresušnog izvora.

Ova cela godina mi je kao ovo drugo: loptice su servirane u maniru pobednika najvećih teniskih turnira, a meni život nije čak ni reket da se branim namenio. Sve neki zdravstveni izazovi, sve neke nedobre, kako je Luka govorio kada je bio mali, stvari. U poslednje vreme pritisli rokovi na poslu, ino-partneri - ponekad imam utisak - svoj radni dan provode u smišljanju novih izveštaja, planovi se dižu na hidraulik, a sve je potrebno za juče. I to sve na sav svakodnevni posao. Neka osećanja prema, mislila sam, bitnim i pažnje vrednim osobama su morala biti potisnuta i resetovana, a razočarenje me je naučilo da se bolje čuvam i retkima verujem. Sa koliko sam elana dočekala ovu godinu, zaklinjala se da će biti moja najbolja, a sada jedva čekam da se završi i neće mi je biti žao što je prošla.

Za te i takve elegične momente, neka fina hrana je kao izmišljena: u stranom jeziku ima i svoje ime koje je opisuje - comfort food - hrana olakšanja, utehe, udobnosti, podrške; ovog puta i na našem jeziku je dobila odgovarajući prevod: hrana za dušu. Pored čokolade sa lešnicima i ostalih slatkiša, paprikaši, toplo, fino, gusto jelo na kašiku je nesumnjivo hrana udobnosti i olakšanja, hrana za dušu. Ovaj moj paprikaš ima ćuretinu, mada u obzir dolaze i druga mesa po želji i ukusu, ima i bundevu, a i još poneko povrće, kao i sitne kockice krompira, koje mu daju rustičnu gustinu. Pravo jesenje jelo, toplo i ušuškano, za vetrovite prohladne dane.

Ne izostavljajte pavlaku. Retko je dodajem, jer mi, kao i sa ostalim dodacima (senf, kečap, majonez...) sve dobije isti ukus i zaliči upravo na dodatak, pa postane svejedno šta se jede. Ovde pavlaka daje jedan fini balans svim ostalim sastojcima, te je smatrama neizostavnom. Može se i posuti seckanim peršunom (ili suvim, kao kod mene, kada sam shvatila da mi ni listić svežeg nije ostao), vlašcem ili nečim sličnim po želji, što će dati dodatnu svežinu. Sa hlebom ili bez, sa salatom ili klot - paprikaš pruža mnoštvo mogućnosti, sa jednim ciljem: da se nahrane telo i duša.

Paprikaš sa bundevom
(recept za štampu)

2-3 kašike maslinovog ulja
1 struk praziluka
2 čena belog luka
1/2 kg ćurećeg ili pilećeg mesa
1 glavica celera
1 šargarepa
1 koren peršuna
2 krompira
1 paprika
700-800g bundeve, isečene na kocke

1 šolja paradajz soka

biber u zrnu
soli po ukusu
kisela pavlaka za serviranje

Na zagrejanom maslinovom ulju propržiti iseckani praziluk i beli luk, uz dodatak prstohvata soli. Potom dodati meso iseckano na kockice, kratko propržiti sa svih strana. Dodati celer, šargarepu, peršun, krompir iseckane na sitne kockice i biber u zrnu, kratko promešati, pa naliti sa malo vode da ogrezne. Poklopiti, smanjiti temperaturu na srednju i dinstati 30-40 minuta, uz povremeno mešanje i dodavanje vode po potrebi.
Nakon tog vremena dodati bundevu, naliti paradajz sokom, opet poklopiti i dinstati dok se bundeva ne skuva (oko 20-30 minuta). Posoliti po ukusu, ostaviti da još jednom provri i servirati uz kiselu pavlaku.

Pumpkin stew
(print this recipe)

2-3 tablespoons olive oil
1 leak
2 garlic cloves
1/2 kg of turkey or chicken meat
1 celery root
1 carrot
1 parsley root
2 potatoes
1 paprika
700-800g of pumpkin, cut into cubes
1 cup tomato juice
peppercorn
salt to taste
sour cream for serving

Saute chopped leaks and crushed garlic with pinch of salt on heated olive oil. Add the meat cut into the cubes, fry shortly, stirring. Add celery, carrots, parsley, potatoes chopped into small cubes and peppercorns. Add some water, but not to cover the stew completely. Cover, reduce the temperature to medium and cook for 30-40 minutes, stirring occasionally and adding water if needed.
After that time, add the pumpkin and the tomato juice, cover again and cook until the pumpkin is cooked (about 20-30 minutes). Salt to taste and serve with sour cream.

(please scroll down for recipe in English)

Šnenokle su bile jedini slatkiš koji nisam volela (da, i to je moguće - bilo, doduše, da ja ne volim nešto slatko). Ipak, odavno sam u svom poslu koji mi plaća kredit i račune naučila da se asortiman ne formira na osnovu svog ukusa i afiniteta, već mora postojati "za nekoga sve, za svakog ponešto", pa će već trend i tržište odrediti stalnu paletu boja i proizvoda.

Tako sam i za potrebe bloga napravila, eto - tek da imam u receptima i na slikama - šnenokle, bogobojažljivo sam probala prvu verziju i, malo je reći - oduševila se! A nije da nisam ranije probala: davala sam im šansu, ali mi je to bio jedan bljutavi slatkiš bez ukusa i stava. Kada sam (opet za potrebe bloga) počela malo da čitam i istražujem, došla sam do objašnjenja da neki ne zaslađuju šnenokle, već prave praktično krem od jaja, te se tako i poslužuje bez dodatih ukusa. E, u tom grmu leži zec: verovatno je do mene došla ta nezaslađena verzija, koja mi se učinila bezukusnom i bljutavom, te sam svoj sud donela i zapečatila. Malo upozorenje mamama kada teraju decu da probaju nešto novo: vodite računa čije im jelo nudite, da deca ne izgube godine i decenije u odbijanju i nejelu nečega što je realno veoma fino i ukusno.

Šnenokle je moja mama, sigurna sam, nekada i pravila, jer je ovo recept iz njene sveske, ali su to bile neke osamdesete i devedesete, kada su stari, dobri, tradicionalni i domaći slatkiši ustuknuli pred najezdom nekih novih, modernih torti i kolača, što je i uticalo na rezultate iz kuhinje moje mame. Ona je taj recept dobila od teta-Kaje, svoje koleginice. Ja je se jasno sećam, odlazila sam kao mala sa mamom kod nje: teta puterastog tena koja je sa porodicom živela u prilično skučenom i mračnom stanu i imala nekakvog papagaja, koji mi je uterivao strah u kosti (nikada nisam volela da mi ptice lepršaju krilima oko glave). Tako se dešavalo da prilično burno i preplašeno reagujem, pa je onda Pera papagaj (mislim da se tako zvao) bivao smešten u kavez dok ova damica ne napusti prostor. U tom trenutku je verovatno on mene ne podnosio bar koliko i ja njega. Inače, teta-Kaja nije umela da kaže Č; iako sam bila jako lepo vaspitano, tiho i povučeno dete, kao i velika većina mojih vršnjaka tog doba, ipak sam htela da teta-Kaju naučim ispravnom izgovoru: teta-Kajo, ne kaže se ćetka, nego četka (naravno da sam afektirano naglašavala to č, da ona lepo nauči). S obzirom da se toga ne sećam, već su mi prepričavali, a i ona se uvek šalila sa mnom kada me sretne - Tanjice, je li beše ćetka? - pretpostavljam da sam tu petlju da ispravim starijeg imala u uzrastu mlađem od četiri godine.

Teta-Kaja je bila vrsna kuvarica i moja mama je mnoštvo recepata upravo od nje naučila, jer se u bakinom kraju većina stvari nije spremala. Od teta-Kaje je pokupila mnoge torte, ona ju je naučila da se jede rinflajš i to sa paradajz-sosom, a njen je i ovaj recept za šnenokle. Ima li savršenijeg slatkiša? Jaja, šećer, mleko i kašika brašna. Bez masnoće, bez nepotrebnih kerefeka, a slatkiš za desetku. Malo sam se pribojavala oko kuvanja noklica od belanaca, jer sam jednom, dosta davno, uzela da ih pravim, pa sam pronašla da se kuvaju par minuta - kakav promašaj. Odnosno pogodak, ako želite da dobijete tvrdu, gumenastu i nejestivu noklicu. Kada sam svoju koleginicu Cecu pitala koliko da kuvam, ona mi je rekla - pa videćeš. Šta da vidim, sunce ti, otkud znam kada je spremno. Prihvativši se posla, stvarno sam videla: sekunde su u pitanju kada se noklica naduva i tačno se zna kada je spremna za okretanje. Na drugoj strani još nekoliko sekundi i rešetkastom kašikom se vadi u činijicu.

Može se odmah stavljati u činijice u kojima će se servirati, pa na licu mesta formirati porcije, a može se stavljati u veliku činiju, pa da svako uzima koliko i kako želi. I još jedan savet plus: koristite kašiku za sladoled, onu sa mehanizmom. Jeste da nećete dobiti ovalne noklice, ali je daleko jednostavnije, brže i lakše, a i okrugle su sasvim lepe.

Ono što je bitno je da podsetim one koji su zaboravili na ovaj vrhunski slatkiš, da zamolim one koji ga ne vole, kao ja ranije, da ga probaju. Oni koji ga vole i često jedu - ništa, vidimo se u sledećoj objavi.

Šnenokle

(recept za štampu)

1l mleka

5 belanaca

2 kašike šećera

par kapi sirćeta

5 žumanaca

1 kašika brašna

5 kašika šećera

Od litre mleka odvojiti 100 ml, ostalo staviti u šerpu da provri.

Od belanaca, uz par kapi belog sirćeta, umutiti čvrst sneg. Dodati 2 kašike šećera i nastaviti mućenje.

Za formiranje noklica koristiti kašiku za sladoled sa mehanizmom ili dve kašike.

Umočiti kašiku u vrijuće mleko, zahvatiti sneg od belanaca, pa spustiti u vrijuće mleko. Kuvati par sekundi, dok noklica ne nabubri, pa je viljuškom okrenuti da se skuva i sa druge strane. Nakon par sekundi rešetkastom kašikom izvaditi i staviti ili odmah u činijicu ili u veliku činiju.

Kada istroše sva belanca i skuvaju sve noklice, skloniti mleko na par trenutaka sa ringle.

Žicom izmešati žumanca, 5 kašika šećera, brašno i 100 ml hladnog mleka. U glatku smesu uliti proceđeno mleko u kome su se kuvale noklice. Vratiti u šerpu, staviti na ringlu i kuvati uz stalno mešanje, dok se krem ne zgusne.

Skuvan krem preliti preko noklica, ostaviti da se ohladi i služiti, može i posuto narendanom čokoladom.

Floating islands

(print this recipe)

1l of milk

5 eggwhites

2 tablespoons sugar

a couple of drops of white vinegar

5 yolks

1 tablespoon flour

5 tablespoons of sugar

Put 900ml of milk into pot and heat it.

Mix egg whites with a few drops of white vinegar, add 2 tablespoons of sugar and continue to mix until firm snow.

Using two tablespoons or ice-cream spoon, take egg-whites portion and put into boiling milk. Cook for a few seconds, until egg-whites start to spread, then turn it with a fork on the other side. After a few seconds, remove cooked egg whites with the lattice spoon and put it immediately into the small portion bowl or into a large bowl.

Repeat the procedure with whole egg whites quantities.

Combine 5 tablespoons of sugar, flour and 100 ml of cold milk. In a smooth mixture, pour the milk in which the egg whites nuggets were cooked. Put it back on the stove, heat and cook constantly stirring, until the cream is thickened.

Scooped cream spread over egg whites nuggets, let it cool down and serve (maybe sprinkled with grounded chocolate).

(please scroll down for recipe in English)

Ćevapi su jedan od malo razloga zbog kojih nikada neću moći da budem vegetarijanac. Kada mi zamirišu - oni ili pljeskavica, teledirigovano upravo njih poručujem. Naručujući ih sa kioska (pljeskavicu, pre svega), začinjavam ih samo tucanom paprikom - skroz sam protiv kečapa, majoneza i ostalih dodataka preko ćevapa - samo ih kvare i skrnave, usuđujem se reći. U kafani ih jedem i sa kajmakom, a nedavno sam poručila i kiseli kupus za salatu - kako je to dobro bilo..... U pravim ćevabdžinicama tamanim ćevape i onu fantastičnu lepinju i ništa ne dodajem (luk ionako ne jedem u svežem stanju)

Sve sam raspuste provodila na selu nadomak Gradiške, u Republici Srpskoj: čim stignemo tamo - ćevapi, zna se. Kada se sa sela zaputimo u grad u kupovinu - opet ćevapi. Što je najbolje, i moj Luka, sada kada u retkim prilikama tamo odemo u jednodnevno obavljanje posla, isto reaguje: jedemo čim stignemo, jedemo i pred polazak kući. Nekada je tamo ćevabdžinica bilo na svakom koraku. Dvadeset pet godina kasnije smo tumarali gradom i pokušavali da pronađemo makar jednu, sve dok nismo zaustavili prolaznika, pitali za ćevabžinicu, a on je najozbiljnije odvratio - mislite Mekdonalds? Sad sam ja bila zbunjena, pa onda pitah - je li to ime ćevabdžinice? Ne, ne, to je tamo gde se jede Bigmek. Kud ide ovaj svet, zabrinuto sam se zapitala. Onda nađosmo jednu od svega par preostalih, poručila sam porciju - veće bilo nije - i konobar je doneo pribor za jelo! E, zemljače, kada je sve bilo kako treba, to se serviralo sa čačalicom, a jelo se prstima, pomislih. Naravno da sam tvrdoglavo, ali uživajući, jela prstima.

Ovo su ćevapi bez dodataka, kako bi i trebalo da budu. U njihov sastav ide samo meso, so, voda u kojoj je kuvao beli luk, soda bikarbona i to je sve. Ja sam stavila samo junetinu, ali se meso može kombinovati prema svom ukusu i opredeljenjima. Ovog puta mi se omaklo, pa sam stavila suviše krto meso: to je kada moj mesar Šicko na Dušanovačkoj pijaci hoće da mi učini sa kvalitetnim mesom, a ja nisam na vreme reagovala. Svakako prošarano meso sa nešto masnoće daje na ukusu ćevapima, tako da ne treba se slepo držati krtine - baš naprotiv.

Oblikovanje ćevapa je posebna priča. Mogu se odvajati količine zamešene smese, pa se oblikovati ćevap po ćevap. Ovo je Sizifov posao, s obzirom da sam od ove smese dobila nekih 56 ćevapa. Onda, postoji na pijacama da se kupi mali limeni levak za oblikovanje ćevapa: mučno, takođe, jer je jako slično pojedinačnom formiranju. Može se smesa gurati i kroz otvor plastične flaše kojoj je odsečeno dno - tako nisam probala, ali mi se isto čini nešto fizički zahtevnijim. Ono kako sam ja radila i što mi se činilo najlakšim načinom je da se smesa ubaci u jednokratnu plastičnu dresir kesu, odseče se vrh i istiskaju se dugačka ćevap-creva, koja se isecaju na ćevapčiće željene veličine.
Ne znam kog su tipa ovi ćevapi, a bila sam pitana: da li su sarajevski, banjalučki, novopazarski, leskovački. Bitno je da su ukusni, da su bez aditiva, domaći, da mogu da se zamrzavaju i da ćete biti ponosni na sebe što ste nešto tako zanimljivo sami napravili.

Ćevapi u lepinji
(recept za štampu)

Ćevapi
1kg mlevenog mesa (prošarano masnim)
3 čena belog luka
1 kašičica sode bikarbone
1 puna kašičica soli
75ml vode

Lepinje
1/2kg brašna
1/2 svežeg kvasca ili kesica suvog
1 kašičica šećera
1 kašičica soli
350ml mlake vode

Ćevapi: istisnuti beli luk u vodu, staviti na ringlu i kada provri, kuvati 10 minuta poklopljeno. Nakon toga ocediti vodu, pa je umešati sa mesom, sodom bikarbonom i solju. Dobro umesiti, poklopiti i ostaviti na najmanje 3 sata, a najbolje preko noći.
Nakon toga, formirati ćevape (istiskajući kroz otvor plastične flaše kojoj je odsečeno dno ili kroz dresir kesu), pa ih ostaviti na sat vremena da odmaraju.
Ćevape peći na dobro zagrejanom tiganju blago namašećnom ili na gril tavi ili na pravom roštilju. Ispeći ih sa svih strana, a u sredini treba da ostanu blago ružičasti. Servirati ih u lepinji ili samostalno.

Lepinje: izmešati kvasac sa mlakom vodom i šećerom, pa kada kvasac proradi, umešati ga u brašno, dodajući so. Mesiti testo dok ne postane glatko. Ostaviti u poklopljenoj činiji da se duplira u zapremini. Naraslo testo premesiti: varjačom ili rukom istisnuti vazduh, pa ostaviti da ponovo naraste. Ponoviti postupak još jednom.
Naraslo testo podeliti na pet loptica, staviti ih na pobrašnjen pleh i ostaviti da narastaju, 10-15 minuta. Nakon toga ih blago spljoštiti odozgo, pa ih staviti da se peku, u prethodno zagrejanoj rerni na 230 stepeni 15 minuta.
Pečene i prohlađene lepinje preseći vodoravno na pola, pa se mogu preliti kašikom supe i zapeći preko ćevapa ili direktno na grilu, pre serviranja sa ćevapima.

"Ćevapi" in a bun - traditional grilled minced meat
(print this recipe)

Ćevapi
1 kg of ground meat (fatty, partially)
3 garlic cloves
1 teaspoon baking soda
1 full teaspoon of salt
75ml of water

Buns "Lepinja"
1/2kg of flour
1 sachet of yeast (7g)
1 teaspoon of sugar
1 teaspoon of salt
350ml of lukewarm water

Ćevapi: press the garlic and put it in the water, heat it and when it starts to boil, cook covered for 10 minutes. After that, drain the water, combine it with the meat, baking soda and salt. Mix well, cover and leave for at least 3 hours, preferably overnight.
After that, form "ćevapi" (pushing the mixture through the decorating bag) and leave them for an hour to rest.
Grill ćevapi on the grill or onto the slightly greased baking pan onto the each side, but they should remain slightly pink in the middle. Serve them in a bun or alone.

Buns: combine flour, yeast, sugar, salt and water and knead the dough until smooth. Cover it and leave to double in volume. Press the dough to move the air out and let it rest again. Repeat the procedure again.
Divide the dough into five balls, place them on a floured baking pan and leave it to grow, 10-15 minutes. Then flatten them gently from above with palm of hand and put them to bake in a preheated oven at 230 degrees for 15 minutes.
Cut baked buns horizontally into half, pour large spoon of soup over each half and baked over a ćevapi or directly on the grill, before serving.

(please scroll down for recipe in English)

Baš sam juče na nekom okupljanju kulinarskih blogera i novinara, sa jednom od menadžerki organizatora komentarisala kako je sve manje prisutna sezona, u smislu da više ni ne znamo kada je nekim namirnicama vreme, a kada su u nedoba prisutni na policama super, hiper, mini i ostalih marketa; čak se i na pijacama sve više mogu uočiti neki proizvodi kojima u to doba mesto nije nigde osim na slikama - bar na našoj polovini globusa i u normalnim uslovima. Tako, baš smo pomenule spanać - ima ga cele godine, bilo da tražite bebi ili regularnu verziju. Tikvice, patlidžan - eno ih danas u radnji kao da je jul, a ne da je susnežica počela da preti da preraste u nešto ozbiljnije. Ipak, mnoge namirnice su potpuno bezukusne izvan sezone, tako da žmureći ne biste znali da li jedete rotkvicu ili ono što ste kupili i (debelo) platili. Nije da ispod stakla i lampi raste kao pod suncem, budimo realni.

Trudim se da slepo sledim sezonu i jedem voće i povrće kada mu je vreme (a učila sam škole u doba kada su se sezone biljaka učile, pa čak i da li se seju ili sade), ali ipak nisam ostala imuna na kupovinu pre svega povrća onda kad mu vreme nije. Finansije i nelagoda u glavi mi brane da to radim svakodnevno ili tako nekako često, ali s vremena na vreme napravim ustupak i bude nam baš lepo - kratka je ta letnja sezona, pa se čovek uželi. U lokalnom hipermarketu kod mene se mogu kupiti paprike po tri upakovane u celofan: crvena, žuta i zelena. Već sam ih uzimala za Fahitu i bila sam jako zadovoljna kvalitetom. I sada su nepromenjenog kvaliteta, iz nekog su uvoza, pa ne haju za ovaj snežak što se kod nas sprema.

Pre negde sam od poznanika preko Okeana dobila link za neke punjene paprike, koje su karakteristične za američki jug. Bila sam ih viđala po tamošnjim časopisima, ali sve nikako da dođu na red. Ipak, ove paprike trikolore su ubrzale stvar, te sam se puna žara bacila na recept. Kako to obično biva, jedno izbacim, drugo dodam, treće promenim, odmaknem se i shvatim da sam umesto južnjačkih, dobila zapravo paprike koje imaju sve elemente lazanja, osim testa. Verovatno će mi jezik utrnuti zbog ove jeretičke izjave, ali ipak moram: usuđujem se reći da su mi lepše od pravih lazanja! Svi su elementi filova tu, a paprika je ono što ukus diže za letvicu više i daje dodatnu svežinu jelu. Znam da zvučim da se uvek oduševim (o, da znate koliko skuvanih jela nije ugledalo svetlost bloga, jer prvobitno oduševljenje splasne pred ništa-specijalno-završnim-ukusom), ali me zaista jako dugo neko jelo nije ovoliko oduševilo.

Ja sam koristila paradajz sok, mada original podrazumeva paradajz paste i još kojekakve vrste konzervisanog paradajza, koje ne umem da koristim. Ukoliko bi se, na primer, izbacio bešamel, već se samo paprike posule nekim mladim sirom ili jogurtom, dobilo bi se dijetalno jelo, ponos i dika svakog nutricioniste. Bez bešamela, odnosno brašna u njemu, je i gluten-free obrok, kome je bitno.

Dakle, ako naletite u nekim supermarketima na paprike - pripremite ovo jelo, nećete požaliti. Ukoliko ipak imate predrasude spram letnjeg povrća usred zime - onda pinujte, pa sačekajte leto, sad će ono.

Lazanja punjene paprike
(recept za štampu)

1/2 praziluka
3 kašike maslinovog ulja
1/2kg mlevenog mesa
3 čena belog luka
1 šolja paradajz soka
1 kašičica soli
1 kašičica suvog bosiljka
1 kašičica suvog origana
1/2 kašičice bibera
1 jaje

1 kašika putera + malo ulja
1 kašika brašna
250ml mleka
so, biber, prstohvat muskatnog oraščića

3 paprike

1 šolja paradajz soka

100g rendanog kačkavalja

Na zagrejanom maslinovom ulju propržiti sitno iseckan praziluk. Kada skoro omekani, dodati seckan beli luk i kratko pržiti. Potom dodati meso i nastaviti prženje uz stalno mešanje, dok ne prestane da bude roze. Uliti paradajz sok i začine, pa dinstati uz povremeno mešanje na umerenoj temperaturi, dok tečnost ne uvri. Ostaviti sa strane da se prohladi, pa pred punjenje paprika dodati jaje i izmešati dobro.
Za bešamel otopiti puter sa malo ulja, pa dodati brašno. Propržiti ga uz stalno mešanje, vodeći računa da ostane belo. Uliti mleko, dodati so, biber i muskatno orašče, pa ostaviti da blago kuva nekoliko minuta, dok se ne zgusne.
Paprike oprati, preseći uzduž na pola, očistiti semenke. Svaku polovinu napuniti sosom od mlevenog mesa. Ostatak fila izmešati sa šoljom paradajz soka i uliti na dno pekača, odozgo složiti paprike jednu do druge. Preko svake paprike usuti malo bešamel sosa, pa preko fila posuti rendani kačkavalj.
Pekač prekriti aluminijumskom folijom i lepo zatvoriti.
Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 30 minuta. Potom skinuti foliju i peći još 10 minuta.

Lasagna stuffed peppers
(print this recipe)

1/2 leeks
3 tablespoons of olive oil
1/2kg of minced meat
3 garlic cloves
1 cup tomato juice
1 teaspoon salt
1 teaspoon of dry basil
1 teaspoon of dry oregano
1/2 teaspoons of ground pepper
1 egg

1 tablespoon of butter + a tablespoone of oil
1 tablespoon of flour
250ml milk
salt, pepper, pinch of nutmeg

3 peppers
1 cup tomato juice
100g grated swiss cheese

Fry chopped leak on a heated olive oil. When softened, add chopped garlic and fry shortly, stirring constantly. Then add the meat and continue the frying with constant stirring until it ceases to be pink. Pour the tomato juice and spices, and saute occasionally stirring at a moderate temperatures, until the liquid is evaporated. Leave aside to cool, and before stuffing of peppers - add the egg and mix well.
For a bechamel, melt butter with a little oil, then add flour. Stir constantly, then add milk, salt, pepper and nutmeg, and let it gently cook for a few minutes until it thickens.
Wash the paprika, cut it halfway length wise, clean the seeds. Fill each half with a meat sauce. Mix the rest of the filling with a cup of tomato juice and pour it into the bottom of the baking dish, then arrange the peppers over it. Pour a little bechamel sauce over each pepper, and pour a grated cheese over it.
Cover the baking tray with aluminum foil and close it.
Bake in preheated oven at 200 degrees for 30 minutes. Then remove the foil and bake for another 10 minutes.

(please scroll down for recipe in English)

Ja sam vam uvek bila dobro i poslušno dete, nimalo buntovno, a svaki i pokušaj svojeglavosti je odlučno bio sasecan u korenu. Podrazumevalo se i da sam odličan đak, uvek među najboljima u razredu: sada sa vremenske distance nekadašnji školski su čak ubeđeni da sam bila i bolji đak nego što je prosek pokazivao - po onoj da ocena često nije merilo znanja. Kakvo crno bežanje sa časova, pribavljanje lažnih opravdanja u dogovoru ili krijući od roditelja tako često u moderno doba - to u mom slučaju uopšte nije dolazilo u obzir. Ukratko - štreber.

Upisala fakultet, krenula na predavanja, taze brucoš, prvi semestar. Tog i takvog brucoša uhvati jednog dana vrbopuc i nikako mi se nije dalo da se svrtim na predavanju iz sociologije, te odlučim da pod stare dane počnem da bežim sa nastave. Nagovorim drugaricu iz srednje škole koja je počela studije sa mnom da mi zbrišemo zajedno, te da do sledećeg predavanja odemo do Terazija, malo se promuvamo i uzmemo piroške. Tako i bi. Hladan sunčani dan, nekako u ovo doba, mi zabundane u debele jakne. Prošetale, ubile tih dva sata i vratile se na ostala predavanja.

Par dana nakon toga, zove baka i kaže - videla sam te na televiziji. Šta pričaš, kakvoj televiziji? Već sam u glavi prebirala da moram mami i tati da kažem da baki skrenu pažnju da je vreme za menjanje naočara. Jeste, jeste, bila si sa nekom devojkom, onako čak višom od tebe, na dnevniku. Tu sam sa strahom pomislila na još neki pregled za baku, jer o čemu ova žena priča, kakva ja na dnevniku usred nemilih političkih vesti koje su tih dana upravo nekako počinjale. Završim ja sa - aha, da, ali nikako joj ne verujući. Par dana nakon toga, na nekoj pauzi kaže neka devojka sa godine - e, da, videla sam te na teveu, sa onom tvojom drugaricom. Ma šta pričaš, kakva televizija? Da, da, idete ispred Meka na Terazijama i nešto se smejete, a emituje se tokom vremenske prognoze. Par dana sam gledala prognozu vrlo predano i uhvatila sam nas: stvarno nas dve, šetamo Terazijama, jedemo piroške i smejemo se. Ta slika je bila ilustracija svake najave hladnog, a sunčanog dana u narednih par godina. Šta da vam kažem - jednom štreber, uvek štreber: jednom pobegnem sa predavanja i osvanem na udarnom dnevniku na nacionalnoj frekvenciji! Te sam ja sreće.

Piroške - sećate ih se? Preko puta sadašnjeg Meka, kod restorana Atina, mislim da su čak bile i šalter tog istog restorana. Mi smo ih zvali Piroške kod Atine. Bila je neka traka, koja ih je ubacivala u vrelo ulje i potom vadila, neka naprava u malenom izlogu koju smo fascinirano gledali. Posluživane su onako vrele u parčencetu papira - kakve crne papirne i plastične kese. Jedna od retkih uličnih hrana tog doba, ali ukusna do neba: prženo duguljasto testo punjeno sirom. Spolja hrskavo, unutra mekano. Ma milina jedna - koliko smo ih voleli jesti!

Sada postoji bezbroj vrsta ulične hrane svih fela, ali bezbrižje zaslađeno vrelim piroškama moramo na čas da oživimo u svojim kuhinjama, pošto na Terazijama nema više niti šaltera niti tog restorana. Srećom, ne pravi se teško: testo se začas umesi, ostavi na hlađenje u frižideru, potom se razvalja, iseče, filuje sirom, oblikuje u pirošku i prži u dubokom ulju. Onda pomirišete i osetite miris nekih dobrih vremena, par decenija unazad.

Piroške sa sirom
(recept za štampu)

1/2 kocke svežeg kvasca (20g) ili 1 kesica suvog
175ml mlakog mleka

1 kašika šećera

550-600g brašna
150ml jogurta
25ml ulja
1 jaje
2 kašičice soli

Fil: 200g feta sira + 1 belance
Ulje za prženje

Kvasac razmutiti u mlakom mleku, zajedno sa kašikom šećera i kašikom brašna, pa ostaviti da se aktivira.
U brašno umešati nadošao kvasac, pa odati jogurt i ulje, potom i jaje i so, sve vreme meseći testo mikserom, sa nastavcima za mešenje.
Činiju sa umešenim testom pokrivenu folijom ostaviti u frižideru na najmanje sat vremena, a može i preko noći.
Ohlađeno testo razviti u pravouganik dimenzija 30x48cm, pa isecati manje pravougaonike dimenzija 10x6cm. Uzduž po sredini svakog pravougaonika staviti fil - izgnječenu fetu izmešanu sa belancetom. Obaviti testo oko fila, formirajući pirošku i dobro zatvarajući sa svih strana, da ne iscuri fil tokom prženja.
Dobro zagrejati duboko ulje u manjoj dubljoj šerpi, pa smanjiti temperaturu (na 7 od 9) i pržiti piroške u turama od po 2-3. Tokom prženja ih okretati da postanu zlatno-smeđe sa svih strana. Ispržene piroške vaditi rešetkastom kašikom i stavljati na ubrus da se ocede. Služiti tople, mada ni ohlađene ne gube mnogo na kvalitetu.

Fried dough with cheese filling
(print this recipe)

1 sachet of dry yeast (7g)
175ml of lukewarm milk
1 tablespoon of sugar
550-600g flour
150ml yogurt
25ml of oil
1 egg
2 teaspoons of salt
Filling: 200g feta cheese + 1 egg white
Oil for frying
Combine the flour with sugar, salt, yeast, add milk, yogurt, oil and egg and knead smooth dough (with electric mixer, dough hook)
Leave the dough into foil-covered bowl and put it into the fridge for at least an hour or overnight.
Roll the dough onto the floured surface into a 30x48cm rectangular, and cut into smaller rectangular dimensions of 10x6cm. Put the filling along the middle of each rectangle, then wrap the dough around the filling, forming the long pastry. Fry each of them into heated oil onto the moderate high temperature (7 out of 9 degrees). During the frying, turn them to become gold-brown from all sides. Put fried dough onto the napkin to remove access oil. Serve warm preferably.

(please scroll down for recipe in English)

Sigurna sam da je prvi slatkiš koji većina devojčica napravi neka vrsta torte, kolača, kuglica od mlevenog keksa. Keksu se pridruže dodaci u vidu seckanog koštunjavog voća, kandiranih korica, žele bombona, čokolade, kokosa i šta-ti-ja-znam-čega-drugog, rukicama se izgnječi i sjedini, oblikuje po želji i eto slatkiša. Što je još bolje - malci ovakve slatkiše daleko više vole od štrudli, vanilica, šapica i čega sličnog, za šta je potrebna ipak nešto istrošenija krštenica.

Iako je i kod mene jedan od prvih slatkiša bilo nešto slično sa mlevenim keksom, moram priznati da ne koristim često te prečice. Mnogo sam više volela taj tip kolača ranije, dok su mi sada draži značajno drugačiji. Luka, takođe, više voli gorepomenute starinske kolače, nekakve lenje pite ili konkretne čokoladne, nego ove sa mlevenim keksom, koje mogu i da propadnu u frižideru pored njega. Doslovno.

Ipak, ja sam za raznolikost u kuvanju, tako da treba imati i nešto ovako - prilika je vazdan, samo ih treba prepoznati: post, recept da za prve tinejdžerske korake u kuhinji, nešto brzo, domaćica-početnica i slično. Ili prosto neki ljudi vole upravo ovakav tip kolača.

Sastojci se sjedine, torta se oblikuje i prelije se glazurom. Kao što rekoh - nema ko ne može to da napravi. Izmenivši par sastojaka, dobija se posna poslastica.

Bitno je i kako se servira. Kod mene je to na elegantnom drvenom rustičnom stalku, poklon od jedne veoma kreativne Vesne - njenih ruku delo. Ukoliko želite da obradujete sebe ili nekog dragog, skoknite na njenu FB stranicu, kontaktirajte je i recite šta želite - brzo i povoljno će sve biti spremno.

Torta od mlevenog keksa
(recept za štampu)

800g mlevenog keksa (posnog - za posnu verziju)
200g prah šećera
250ml gaziranog soka od narandže
100g seckanih oraha
100g seckanih lešnika
200g suvog grožđa, seckanih žele bombona, kandirane kore pomorandže i slično
250g otopljenog putera ili margarina za posnu verziju
Za glazuru: 100g čokolade + 1 kašika ulja

Izmešati prah šećer i gazirani sok, pa dodati sve ostale sastojke i formirati tortu u obliku po želji.
Za glazuru, na pari istopiti čokoladu i izmešati sa uljem, pa preliti preko torte.

Ground biscuit cake
(print this recipe)

800g of biscuit crumbs (vegan ones, if you like vegan cake)
200g powder sugar
250ml of sparkling orange drink (Fanta or similar)
100g of chopped walnuts
100g of chopped hazelnut
200g of raisins, chopped jelly candies, candied orange bark or similar
250g of melted butter or margarine for vegan version
For glaze: 100g of chocolate + 1 tbsp. Of oil

Mix powdered sugar and sparkling drink, add all the other ingredients and form a cake in the shape as desired.
For the glaze, steam the melted chocolate and mix it with oil, then pour over the cake.

(please scroll down for recipe in English)

U martu su me iz kompanije Fruvita pozvali da snimimo internet reklamu za njihove odlične sokove Voćna dolina. Promovisali smo duopak sa poklon receptom za medenjake, a promocija se takođe odnosila na zajedničku aktivnost pravljenja i ukrašavanja medenjaka sa decom.

Bilo je potrebno da povedem i svoje dete - prvo, ja imam odraslog čoveka koji sigurno po visini ne može da stane u kadar. Dalje, taj isti odrasli me je samo pogledao i rekao - da nisi ni pomislila, ja ne idem na snimanje. Srećom, imala sam rešenje: odmah sam otišla do Sarine mame i pitala - hoćeš da mi pozajmiš dete? Tako je Sarita glumila moje dete i bila srećna do neba zbog toga; naravno da je bila apsolutno na visini zadatka.

Isprva sam pomislila da pravljenje i ukrašavanje medenjaka nikako ne može biti zabavno deci dvadeset prvog veka. Ma kako sam samo bila u zabludi! Ona zainteresovanost ne može da se odglumi! Oni su se toliko bili udubili u biranje sekača, u formiranje oblika, čučali su pored rerne i gledali kako rastu. A tek kada je ukrašavanje došlo na red...... Mušema na stolu je bila više nego mudra prevencija: kolačarskih boja je bilo svuda, ali su oni toliko bili udubljeni u svoj posao, da nisu ni trepnuli kada je reditelj označio kraj snimanja - nastavili su da ukrašavaju kao da se ništa nije desilo!

Meni je to snimanje bilo zanimljivo i dragoceno iskustvo, a naročito sam počela da cenim glumački posao. Treba onoliki tekst naučiti napamet i izgovoriti ga sa osmehom, posebnim akcentom na nekom rečeničnom delu ili šta slično. Dalje, iako sam znala da deca vole kuhinjsku zabavu (upravo je Sara jednom mesila sa mnom kore za lazanje i bila glavni operater na mašini za testeninu), ovo me je dodatno ubedilo da neka eventualna buduća zabava za decu podrazumeva i medenjake, sigurno. I još jedno veoma bitno: dobila sam recept za božanstvene medenjake.

Testo je tako fino i podatno, formira se kao plastelin. Mirišljavo, naravno, jer miris i tekstura su ono što čini medenjake. Najbitnije je da se testo ostavi na tri do četiri sata u frižideru da fermentira i da jednom narasli medenjaci pri pečenju ne splasnu odmah i nakon vađenja iz rerne.

Ukrašavanje je posebna priča: ja sam polupismena za dekorisanje u poslastičarstvu. Tako je moj Sneško Belić ili zaličio na pingvina ili na žrtvu udesa, sa zavijenom glavom. Malo izmenjen recept za glazuru i ponavljanje i vežba su doveli do toga da su mi kreacije sve bolje i bolje, a ja sam se sve više zabavljala. U meri da sad hoću da ponovim čitavu akciju i napravim jednu turu medenjaka za poklanjanje - svi im se obraduju upakovanim u celofanske kesice i ukrašene raznobojnim mašnicama. Praznici nam stižu, deci je potrebna zabava i zabava sa svrhom: ponudite im zajednički projekat pravljenja medenjaka. Pa da vidite kako svako bdi nad svojim dizajnom i pipka da li se glazura osušila - to sa tolikom predanošću rade, da ih je milina gledati. Ova nešto matorija deca čekaju medenjake na gotovo, pa ih jedu ili same ili uz čaj, kafu, mleko, kako ko. Bitno je da limena kutija sa mirišljavim keksom bude puna i spremna za zimsko uživanje.

Medenjaci
(recept za štampu)

750g brašna
2 kašičice kakaa
1 kašičica mlevenog muskatnog oraščića
1 kašičica mlevenog karanfilića
1 kašičica cimeta
1 kašika mlevenog đumbira
20g sode bikarbone
200g putera
200g meda
300g šećera
3 jaja

Glazura
130g prah šećera
1 kašika mleka
1 kašika bombonskog sirupa* ili svetlog meda
1 kap limuna

Izmešati brašno, kakao, muskatni oraščić, karanfilić, cimet, mleveni đumbir i sodu bikarbonu.
Umutiti otopljeni puter, med i šećer mikserom, pa dodati jaja. Postepeno dodavati mešavinu brašna i začina i mutiti mikserom, nastavcima za testo, sve dok se ne dobije glatko testo. Prekriti činiju folijom, pa ostaviti u frižideru na najmanje 3 sata, a poželjno je preko noći.
Ohlađeno testo razvući na radnoj površini posutoj brašnom na debljinu 5mm. Isecati željene oblike i ređati ih u pleh postavljen papirom za pečenje, praveći razmake između oblika (najmanje 1cm). Medenjake peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 8 minuta. Ispečene medenjake ostaviti da se ohlade.
Za glazuru izmešati prah šećer, mleko i bombonski sirup ili svetli med, pa dodati kap limuna. Ukoliko je masa suviše gusta, dodati još mleka, kašičicu po kašičicu, sve dok se ne formira žitka, a gusta masa za ukrašavanje. Masu staviti u dresir-kesu sa malim otvorom i praviti ukrase po želji po ohlađenim medenjacima. Ostaviti ih da se osuše na sobnoj temperaturi, sve dok ne budu suvi na dodir.
U glazuru se mogu dodati i kolačarske boje, pa se može napraviti višebojna glazura.

*bombonski ili glukozni sirup se kupuje u specijalnim bombondžijskim radnjama, prodavnicama zdrave hrane ili specijalizovanim radnjama za prodaju poslastičarskih sirovina.

Gingerbread cookies
(print this recipe)

750g flour
2 teaspoons of cocoa
1 teaspoon ground nutmeg
1 teaspoon ground cloves
1 teaspoon cinnamon
1 tablespoon ground ginger
20g baking soda
200g butter
200g honey
300g sugar
3 eggs
Glaze
130g powder sugar
1 tablespoon milk
1 teaspoon of corn syrup or light honey
1 drop of lemon

Combine flour, cocoa, nutmeg, cloves, cinnamon, ground ginger and baking soda and leave it aside.
Mix the melted butter, honey and sugar with electric mixer and then add eggs. Gradually add a mixture of flour and spices and knead a dough with a mixer, dough hook, until a smooth. Cover the bowl with foil and leave it in the fridge for at least 3 hours, preferably overnight.
Roll the chilled dough onto a floured surface at a 5mm thickness. Cut the desired shapes and arrange them into the baking pan, set with the parchment paper, making the spacing between them 1cm at least. Bake gingerbread in a preheated oven at 200 degrees for 8 minutes. Leave the baked gingerbread to cool down.
For the glaze, combine powdered sugar, milk and corn syrup or light honey, then add a drop of lemon. If the mixture is too thick, add more milk, a teaspoon by a teaspoon, until the decorating mixture is obtained. Place the mixture in a dressing-bag with a small hole and make decorations over the chilled cookies. Allow glaze to dry at room temperature.
If you like, add food color into the mixture and made multicolour glaze.

(please scroll down for recipe in English)

Ovo je ono doba godine kada su ljudi ili euforični zbog predstojećih praznika, spremni da praštaju, da mnogo troše, da sabiraju rezultate protekle godine i donesu odluke za sledeću, ili sa druge strane frkću zbog opšte klime opisane u prethodnom delu rečenice, nametnutog ushićenja, te bi najradije prespavali do tamo negde pred Svetog Jovana. Ja sam onako. Negde na pola puta između ove dve krajnosti. Nije baš da bih ludovala i slavila, ali s obzirom kakvu godinu ispraćam - trebalo bi bar na stolu da igram u ponoć, od radosti što prolazi.

Volim praznike i sve što uz to ide, nisam imuna na novogodišnje odluke, ali pokušavam da istupim iz klišea da sve mora da bude proslavljeno i propraćeno u nekom propisanom maniru. Sećam se, jako dugo sam pravila večeru za "veče dočeka", padala na nos da sve bude na vreme i kako treba, dok nisam porazgovarala sama sa sobom i shvatila da nemam goste tada, da se Luka pokupi i ode sa društvom već u rano popodne (oni sačekaju Novu godinu od pre vremenske zone pa redom, šta li), te da prvi januar odem kod mame, ranije i do bake, i da tu Rusku salatu, podvarak ili sarmu, pečenje i sve po redu, koje sam jurcala da napravim, zapravo tek jedemo drugog dana. Sada? Pravim kada mi se šta hoće. Ukoliko neko dolazi - u redu, praviću večeru. Ako ne - praviću neki lagani ručak ili ono što nam se već bude jelo drugog dana novog leta. Obaveznu Rusku - kad ugrabim vremena, ništa obavezno. I od kako nastupam baš tako - kako nam se hoće, mnogo mi je bolje i u glavi i svakako drugačije u vezi sa tim.

Možda ovim kiflicama sa čvarcima nije vreme u ovo doba da budu objavljeni, možda je sada prikladnije baviti se sitnim kolačima, pečenjima, nekim fensi jelima za svečane prilike, ili pak posnim jelima, ali kao što rekoh - mi nismo uvek u vinklu sa uobičajenim normama za novogodišnje večere, pa tako i ovo. Uostalom, možda će baš neko da napravi filmski maraton sa društvom i tako dočeka kalendarski period pogodan za sprovođenje novih odluka, pa će ove kiflice biti posluženje za tzv. svečani sto. Ili će pre praznika hteti da utroši čvarke koji se vuku po frižideru, ne bi li napravili mesta za činiju Ruske salate. Ili će sačuvati recept za neko skupljanje društva za neku subotu veče, kada će uz pivo biti više nego dobrodošli.

Za kiflice sa čvarcima neki bitan povod nije ni potreban. Bitno je da imate sastojke i jednostavan recept, a ovo je upravo jedan takav. Testo je veoma fino, glatko i podatno, jednostavno se razvalja, premaže mešavinom seckanih čvaraka i masti, urola, iseče, pritisne i uvije. Ništa lakše. A uz pivo - prosto klize niz grlo.

Kiflice sa čvarcima

(recept za štampu)

1/2kg brašna

1 kesica suvog kvasca (ili polovina svežeg)

1 kašičica šećera

2 kašičice soli

3dl mlakog mleka

100g masti

200g čvaraka

1 kašika masti

biber

1 jaje

Izmešati brašno, suvi kvasac, šećer, so, pa dodati mlako mleko i mast sobne temperature. Umesiti glatko testo mikserom (nastavci za testo), pa ga ostaviti da naraste u pokrivenoj činiji.

U međuvremenu iseckati sitno čvarke i izmešati ih sa kašikom masti sobne temperature i začiniti biberom.

Naraslo testo razvaljati na pobrašnjenoj podlozi u pravougaonik debljine 1/2cm. Premazati ga pripremljenim filom, pa uviti u rolat. Formirani rolat seći u trouglove kao na slici. Svaki trougao razviti oklagijom, pa uviti u kiflicu.

Kiflice poređati u pleh postavljen papirom za pečenje i premazati ih umućenim jajetom.

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 20-ak minuta.

Cracklings crescent rolls

(print this recipe)

1/2kg of flour

1 sachet dry yeast

1 teaspoon of sugar

2 teaspoons of salt

3dl lukewarm milk

100g lard

200g cracklings

1 tbsp lard

ground pepper

1 egg

Combine flour, dried yeast, sugar, salt, add lukewarm milk and lard of room temperature. Knead the dough with electric mixer (dough hooks) until smooth. Leave it to rise in the covered bowl.

In the meantime, chop the cracklings and combine them with a tablespoon of lard (at room temperature) and season with pepper.

Roll the dough on a floured surface in a rectangular 1/2cm thickness. Spread the prepared cracklings over it, then roll into the roll. Cut formed roller into triangles as in the picture. Roll each triangle and form a crescent roll.

Arrange the crescent rolls into a baking pan set with parchment paper and brush with mixed egg.

Bake in preheated oven at 200 degrees for 20 minutes.

(please scroll down for recipe in English)

Au, kakva godina iza mene! Druga najgora u životu, a svašta sam ja u tom životu preturila preko glave; ipak ovoj sam istinski brojala dane da je ispratim i ne gledam više.

Počelo je skroz u redu, lepo i veselo, a onda sam se nakanila da odem kod lekara na kontrolu neke džidže na grudima, gde joj mesto nije (nakon dve godine umesto propisanih šest meseci - glupača glupa, ne sporim). Jedan, drugi, treći specijalista - svi su bili složni da je potrebna operacija. Jedan, drugi, treći specijalista - svi su bili složni i bezmalo sto posto ubeđeni da je pojava dobroćudne prirode, ali opšta anestezija na onkologiji - strašno zvuči i kada se izgovori. Ipak, onaj gore me je milo pogledao (ni to ne sporim), pa je džidžu smestio na jako fino mesto, te sam je se rešila u dnevnoj bolnici, odlično podnela operaciju i nakon celog dana bez hrane zbog anestezije smazala najveću pljeskavicu koju sam našla u Beogradu. To je bila jedna velika škola, tako da sada na kontrole idem redovnije nego što je propisano i do neba sam zahvalna na ovom zdravstvenom upozorenju. Zahvalna sam i na ljudima u svom okruženju, kako privatnom, tako i poslovnom: moji kupci, najveći parfimerijski i drogerijski lanci u zemlji, su me zvali, slali poruke podrške, nudili pomoć; lična poruka - drži se, mislimo na tebe, zovi - je stigla od svakog mog kolege ponaosob. Drugarice su se doslovno raspravljale koja će mi biti obavezni pratilac na operaciji, te sam u jednom trenutku predložila da krenemo svi skupa, pa povedemo i neku muziku da se proveselimo nakon toga (duh me nije napuštao, to je više nego jasno). Mnogo je značilo u tim trenucima što sam znala da nisam sama. Rezultati koji su naknadno stigli su bili odlični i sve je otišlo u pamćenje i nauk. I redovno kontrolisanje - na ovo sada veoma predano podsećam celu svoju žensku okolinu.

Ne lezi vraže. Negde u septembru primetim neke končiće u desnom vidnom polju. Poseta lekaru se završila hitnom laserskom operacijom rupture rožnjače, pa nakon tri dana još jednom. I onda nedelja dana strogog mirovanja i ležanja na leđima. Svi već istrošili brižni bonus u prvoj polovini godine, pa su sad samo pitali - boli li te nešto? Da, leđa. Kako leđa?!?! Od ležanja na njima. Nakon perioda sapetosti, kada nisam smela da dignem dve kašike istovremeno, kao ni da se nikako saginjem, sada samo ne smem (mnogo) teško da dižem (valjda to ne bi trebalo ni inače tako, ali ja sam uvek volela da glumim cirkusku atrakciju koja može konopcem da povuče i kamion, ako je potrebno).

Kada sam mesec dana nakon oka povredila mladež - to već nije bilo ni iznenađenje. A ni zub kada sam polomila - već uveliko istrenirana sam mirnoćom "nestalo mi mleka u frižideru" konstatovala lom i pozvala zubara da zakažem termin.

Moj zdravstveni bilten je bio samo deo gadne godine. Negde u maju je počelo, skroz iznenada i podmuklo, kako se već ta bolest ponaša, da se pogoršava stanje mog bivšeg svekra, a sve nakon odličnih rezultata, lepog oporavka i sličnog obećavajućeg. Ukratko, početkom jula se sasvim smirio i napustio nas, a ja sam to vrlo teško podnela. Očekivano, njegov odlazak mi je nakon tatinog i bakinog najteže u životu pao - ipak sam samu sebe iznenadila kada sam se kao kiša isplakala. Već sam rekla da mi je nakon oca i dede bio najbliži muški rod u tom smislu, ali ta konačnost ka kojoj je sve išlo skoro dva meseca bi trebalo da me je pripremila. Nikada nismo spremni za konačnost i odlaske u večnost.

Čim smo dedu zauvek ispratili, počelo je isprva polako, a onda sve žešće da se zakuvava kod rođene sestre moje najbolje drugarice Nataše, sa kojom se družim već skoro četrdeset godina, pa to dođe nešto kao rod. Njena borba u kojoj sam izdaleka učestvovala svakodnevno podrškom, logistikom po potrebi, bodrenjem, tešenjem, hrabrenjem, je trajala manje od pet meseci i nju smo ispratili u večnost dana kada je mećava nemilice tukla i tužan dan načinila još gorim.

Ovo su samo ključne i životne stvari. Bilo je tu poslovne vode do grla (ima li još neko utisak da je cela poslovna Evropa poludela ili su samo meni zapali najgori?), emocija za koje sam mislila da su vredne pažnje, a onda ih je bilo potrebno potpuno resetovati i izboriti se sa još jednim razočarenjem u ljude, svakodnevnih trzavica, tek da nisam mirna. Je li jasno da ne preterujem kada kažem da je druga najgora godina ikada? Mislim - onoj 2015. se teško izlazi na crtu, ali ova je veoma dostojan vicešampion.

E, sad. Verovala sam da će 2018. biti godina mog života - kad ono šipak! Za 2019. želim da nadoknadi sve ono što mi prethodna nije pružila. I da bude za pamćenje po dobrom. Da se sledeće godine u ovo doba na istom mestu pohvalim svim lepim što mi se desilo. Onom nasmejanom ho-ho-ho laponskom debeljuci u crvenom odelu sam lepo i decidirano šapnula kako i sa kim želim da dočekam svaku sledeću godinu, a on se negde zbunio, pa ne da mi to nije ispunio, već je sve napravio sasvim nemogućim. Zato ove godine - šipak ću da mu kažem! Samo tražim ono opšte - da smo svi živi, zdravi i na broj, što bi rekli moji Crnogorci (bivša crnogorska snaha, šta ću). Da nam se ispune bitne želje, a za one male da imamo snage i mogućnosti sami da ostvarujemo.

Ovu godinu ispraćam tortom - mada nije zaslužila, ali sam srećna što odlazi. I dižem čašu šampanjca da nazdravim boljoj 2019. A torta - pravi klasik: Švarcvald, crna šuma. Kakao kore, višnje u želeu, fin mlečni ukus slatke pavlake. Sočna i kremasta. Mada, pravljenje ove torte mi je išlo kao i cela godina - sve što je moglo da krene naopako, tim putem je i pošlo. Oprostićete mi na musavost ukrašavanja - nikada se nisam ni gurala među stručnjake na tom polju: ja se 'leba kao poslastičar ne bih najela. Ipak, ukus je više nego lep. Ukoliko zaobiđete zamke dekoracije (ili ako ste vični - ne izbegavajte, nego navalite), to je jedna jako jednostavna torta, koja je brzo pravi. Dignimo čaše, nazdravimo svemu lepom što nam predstoji. Srećna Nova godina! Živeli!

Švarcvald torta
(recept za štampu)

Kora:
6 jaja
200g šećera
60g omekšanog putera
1 kašičica vanila ekstrakta ili vanilin šećer
150g brašna
40g kakaa
2 kašičice praška za pecivo

Fil:
400g očišćenih višanja
250ml soka od višanja*
5 kašika šećera
2 kašike gustina
5 kašika vode

750ml mlečne slatke pavlake (Imlek ili President)
150ml soka od višanja
50ml višnjevače

Za ukrašavanje: višnje, čokolada i slično

Izmešati brašno sa kakaom i praškom za pecivo i prosejati kroz sito ili cediljku, pa ostaviti sa strane
Dobro umutiti jaja sa šećerom (dok ne pobeli), pa dodati omekšani puter i vanilu i nastaviti mućenje. Dodati prosejano brašno i mešati špatulom ili mikserom na najmanjoj brzini dok se ne dobije jednolična smesa.
Smesu izručiti u kalup prečnika 25 cm postavljen papirom za pečenje.
Peći u unapred zagrejanoj rerni na 170 stepeni sat vremena.

U manju šerpu staviti sok od višanja, šećer i višnje i zagrevati do vrenja. Posebno umutiti gustin sa hladnom vodom. Kada sok provri, umešati gustin i mešati sve vreme, dok se fil ne zgusne. Ostaviti da se malko samo prohladi.

Ispečenu koru preseći vodoravno na tri dela.
Dve donje kore premazati sa još toplim kuvanim filom od višanja, treću koja će ići na vrh torte ne mazati. Ostaviti da se fil stegne.
Umutiti slatku pavlaku u čvrst šlag. Prvo premazati jednu koru preko fila od višanja, staviti drugu koru, pa opet premazati preko fila od višanja, pa staviti i treću koru. Šlagom premazati tortu odozgo i po bočnim ivicama. Ukrasiti po želji čokoladom, višnjama i slično.
* sok od višanja = sok koji višnje puste topljenjem ili tečnost kompota iz tegle u kojima su bile višnje ili isceđen sok od višanja.

Schwarzwald cake
(print this recipe)

Crust:
6 eggs
200g sugar
60g softened butter
1 teaspoon vanilla extract
150g flour
40g cocoa
2 teaspoons baking powder

Filling:
400g pitted cherries
250ml cherry juice
5 tablespoons sugar
2 tablespoons cornstarch
5 tablespoons water

750ml heavy cream
150ml cherry juice
50ml cherry brandy
For decorating: cherries, chocolate or similar

Combine flour with cocoa and baking powder and sift it.
Mix eggs with sugar (until pale), add softened butter and vanilla and continue with mixing. Add sifted flour and mix with a spatula or electric mixer at the lowest speed until smooth.
Pour the mixture into baking pan (25cm diameter) set with parchment paper.
Bake in preheated oven at 170 degrees for an hour.
Put the cherry juice, sugar and cherries in the saucepan and heat it up. Combine cornstarch with cold water. When the cherry juice start to boil, add cornstarch mixture and stir constantly until thicken. Leave it to cool little bit.
Cut the baked crust horizontally into three parts.
Cover the two lower crust layer with a warm cooked cherry filling, the third that will go to the top should not been covered.
Mix heavy cream with electric mixer until firm cream. Fill each layer and arrange them over each other. The top layer should be the one without cherry filling. Cover the whole cake (over the top and on sides) with cream as well. Decorate as desired with chocolate, cherries or similar.

(please scroll down for recipe in English)

Već je postala bezmalo redovna pojava da mi se znani i neznani obraćaju sa molbom da im napravim meni za neku svetkovinu ili predložim neko pojedinačno jelo. Neznani ili relativno neznani - preko društvenih mreža direktnim porukama, pa se onda dogovaramo, šaljem linkove na osnovu afinititeta i njihovih mogućnosti i specijalnih želja. Znani - kolege, prijatelji, telefonom ili lično: hej, imam to i to, šta bih mogao/la da napravim? Imaš li neki predlog za nešto brzo, najavili mi se gosti? Daj neku ideju, ova moja deca samo izmišljaju. I tome slično. Da se ne lažemo - ja veoma uživam u tome, meni je to em drago, em izazov, em to volim da radim. Onda čeprkamo po blogu, pa ako ovde ništa pogodno ne nađem, šaljem linkove blogerki po čijim sam receptima već radila i rešavamo situaciju na opšte zadovoljstvo.

Sećate se moje koleginice Milice, iz priče o zaljubljivanju? Često odlazim kod nje u kancelariju, što poslom, što da se napunim njene energije, jer je pored Maje sa kojom sam studirala, osoba sa najvećim energetskim punjenjem koju znam. E, pa ona je u međuvremenu postala mama i trećeg čeda, devojčice, tako da sada njena porodica broji komada pet članova. A da su ješni - vala jesu, neka im je nazdravlje! Šta da kažem, dok ih je bilo četvoro (a dečaci bili sitna deca), ona je gulaš pravila odmah od dva kilograma mesa. Za jedan dan, da ne bude zabune i uz neki prilog. Redovno tumara po blogu i kaže da sigurno ne postoji osoba koja je probala više mojih recepata. Jednom tako, navratim do nje, a ona onako zamišljeno - šta da pravim od kilo mesa, malo mi za gulaš? Odmah mi bilo palo na pamet - znaš đuveč da napraviš? Jesi li objavila? Ne. Onda ne znam. Ni sekund nije razmislila, a ja se i dalje slatko smejem na njenu nultu spremnost da i proba da improvizuje.

Tako, zbog Milice, napravim probni đuveč nekog radnog dana u decembru. Kažem probni, jer naravno da sva ova kuvana jela pravim u najvećoj većini slučajeva odokativno, po osećaju, impovizacijom i slično. Kolači se mere na digitalnoj vagi, tu nema ničega od navedenog. Stoga, kada me neko pita za recept za neko slano jelo ili će da dobije sled postupaka i sastojke na otprilike (bez dimenzija pleha i vremena pripreme) ili će da sačeka objavu sa svim detaljima. Mica je dobila verziju iz glave, a onda je rekla - ipak ću sačekati.

Đuveč je bio pripremljen u decembru, pa je dremkao u pripremi čekajući da se svi dobro najedemo tokom praznika, te da se poželimo kuvanog. Jeste li i vi jedva čekali da prođu praznici? Ja jesam. Od slava (Sv. Nikola me je dokusurio sa četiri gošćenja u tri dana), preko Nove godine, pa do Božića - sanjam čorbast pasulj, bez mesa, bez ičega. Zato - đuveč. Meni je to jedno savršeno jelo. Nešto mesa, a i ne mora, mnoštvo povrća, pirinač. Ima li mame koja to nije spremala? Sigurno je to svima jedno od jela iz gastro-ponude detinjstva, a zbog njegove jednostavnosti, svi smo ga preuzeli i u svojim kućama. Ima li neki frižider sa smrznutim povrćem bilo koje prodavnice u zemlji da nema pakovanje spremnog povrća za đuveč? Ima li neka fabrika koja se istim bavi, a da đuveč nema u svom asortimanu? Može se spremati i od svežeg povrća, ali meni je nekako ostala navika da uzmem smrznuto, pa čak i da stalno imam jednu kesu u svom zamrzivaču. Par postupaka, sve u posudi za rernu i samo da se sačeka termička obrada. Volim i posnu verziju - preskoči se deo sa mesom, sve ostalo je isto; čak ne znam koju bih proglasila za omiljenu.A da mi je đuveč na visokom mestu rang liste najdražih jela - o, još kako jeste.

Đuveč
(recept za štampu)

3-4 kašike maslinovog ulja
1 crni luk
1/2 kg mesa (junećeg, pilećeg, ćurećeg, svinjskog)
1 lovorov list
1 pakovanje smrznutog đuveča (ili 150g paprike, 150g šargarepe, 100g graška, 100g boranije)
120g pirinča
2 manja krompira
200ml paradajz soka
so, biber

Meso iseckati na kockice od 2cm.
Ukoliko se koristi sveže povrće - očistiti i iseckati na sitne kocke.
Na zagrejanom maslinovom ulju propržiti sitno seckani crni luk. Potom dodati meso, uz mešanje ga propržiti, pa naliti vodom da ogrezne, dodati lovorov list, poklopiti i na srednjoj temperaturi dinstati oko pola sata, da meso omekani.
Nakon što meso omekani, dodati povrće, propržiti ga par sekundi uz mešanje, pa dodati pirinač i iseckan krompir, posoliti i pobiberiti i opet izmešati da se sve sjedini. Sve izručiti u pekač za rernu, dodati paradajz sok i vode tek da ogrezne. Staviti u unapred zagrejanu rernu i peći na 220 stepeni 50-60 minuta.

Domestic baked meat and vegetable dish - Đuveč
(print this recipe)

3-4 tablespoons olive oil
1 onion
1/2 kg of meat (beef, chicken, turkey, pork)
1 bay leaf
vegetable mixture: 150g of peppers, 150g of carrots, 100g peas, 100g green beans
120g rice
2 smaller potatoes
200ml tomato juice
salt, pepper

Cut meat into 2cm cubes.
Prepare vegetables: clean and cut into small cubes.
Saute finely chopped onion onto a heated olive oil. Then add the meat, stir it, then add water and the bay leaf, cover it and cook at medium temperature for about half an hour, until meat is softened.
After that, add the vegetables, saute it for a couple of seconds with stirring, then add the rice and chopped potatoes, salt and pepper, and stir again to unite it well. Pour everything into the oven dish, add tomato juice and water just to cover it (but not completely - the top of the vegetables should be seen). Place in preheated oven and bake at 220 degrees 50-60 minutes.

(please scroll down for recipe in English)

Muškarac u kuhinji? Da, zašto da ne. Ali ne u mojoj. Daleko bilo da delim poslove na muške i ženske, ali volim svoju kuhinju i u nju retke puštam. Dobro, muška osoba koja je dobrodošla u kuhinji bi eventualno mogla da bude neka, jedna, posebna, ali inače - nema potrebe. Posebno što mi kuhinja nije mnogo velika, pa je skoro pa intimnost da je sa nekim delim - stoga je neophodna ta posebnost osobe. Dalje, kuhinja mi je uvek ulickana, sudopera izglancana, sve čisto i raspremljeno. Zamislite da mi neko uđe u kuhinju, napravi haos i ode? Tačno bih proključala od besa. Kada otputujem, Luka se jako trudi da je vrati u prvobitno stanje nakon korišćenja, ja progutam sve kritike, pohvalim ga za trud i čim on zamakne za hodnik - preperem i prečistim sve.

Znam da su muškarci izuzetni kuvari (nećemo otvarati polemiku i proglašavati da li su bolji od žena, jer bi to bila jalova rasprava u rangu onih Zvezda ili Partizan, Canon ili Nikon, Android ili Iphone) - mnogi moji prijatelji i kolege mi se veoma redovno hvale šta su pravili, razmenjujemo recepte i diskutujemo o kuvanju. Jedan od veoma solidnih kuvara je i Prvi muž - iako često ide kod mame "na kašiku", još češće sam sebi kuva (pa i Luka namiriše nešto što voli i tako jelo za dva dana nestane isto popodne). Ostaje u domenu slanog i kuvanog, testa i kolača se boji kao da ujedaju. Neretko mu dolaze kumovi i prijatelji na večere - prosto voli da se petlja po kuhinji. Ipak, dok smo delili kuhinju, glavna zvezda sam bila ja, a on je tu bio da je povremeno upotrebi i ostavi me da gunđam što nije čista po mojim standardima.

Jednom tako, Luka bio kod tate i donosi mi plastičnu činijicu, a u njoj - salata. Jedna od onih takoreći slavskih, sa majonezom, što se jedu kao prilog uz neko meso, sir ili samo uz parče hleba. Nestala je u tri zalogaja, činilo mi se. Odmah je vaspitano porukom pohvalim i zatražim recept. I dobijem, ali uz komentare - "iseckaj piletinu na kockice 1.5x1.5x.1.5cm, isprži piletinu dok ne porumene kao Kardašijanke, iseckaj 7 kornišona" - pa tačno da se preturim od smeha. Naravno, screenshot završi na Instagramu, ali istog trenutka i svako njegovo slanje recepata porukom. Mogu da dobijem samo telefonom - da ne završi na društvenim mrežama, kaže.

Dakle, ovo je ta njegova salata, neznatno modifikovana. On kaže da se ne seća od koga ju je dobio, a ja ni ne pitam, da budem iskrena. Neka dobra domaćica, svakako. Šalu na stranu, dobro je imati ovakve recepte - za slave, za goste, za neke maštovite večere. Ili kao izlaz iz situacije - ostalo mi piletine, šta da radim sa njom.

Salata sa piletinom i kikirikijem

(recept za štampu)

300g pilećeg filea

120g kikirikija

7 kiselih krastavaca

1.5 mala čaša kisele pavlake

150ml majoneza

1 kašičica senfa

1/2 kašičice bibera

posoliti po ukusu

Pileći file iseći na šnicle i ispeći ih na gril-tiganju. Iseći u kockice 1cm ili manje.

Kikiriki i krastavce sitno iseckati, pa ih izmešati sa piletinom. Dodati pavlaku i majonez, senf i biber i eventualno posoliti. Sve izmešati i ostaviti da se dobro ohladi.

Chicken and peanuts salad

(print this recipe)

300g chicken breast

120g roasted peanuts

7 pickled cucumbers

270g sour cream

150ml mayonnaise

1 tsp of mustard

1/2 teaspoons pepper

salt to taste

Slice chicken breasts and grill them. Cut into 1cm cubes or smaller.

Chop peanuts and pickled cucumbers and combine them with choped chicken. Add sour cream and mayonnaise, mustard and pepper and season with salt upon your taste. Mix all and let it cool completely.

(please scroll down for recipe in English)

Slava je, već sam o tome pričala, deo kulturnog nasleđa našeg naroda i kao takva je dobila i zaštitu od strane Unesco. Saradnici iz inostranstva mi se menjaju, ali svima je jednako teško da shvate šta je to slava, a verovatno je po njihovom shvatanju preterivanje u hrani, kako istaknem, nešto neuporedivo manje od onoga kako to stvarno izgleda.

Volim ja ta preterivanja, taj domaćinluk koji se iskazuje pripremanjem slave i ugošćavanjem rodbine i prijatelja. Volim i sve običaje oko slave i bez obzira na koliko ih idem i koliko dugo - uvek se osećam nekako svečano.

Moja je slava Sveti Luka. Zapravo sam u poslednje dve decenije bila preletač: od tatine slave sam prešla na muževljevu - Sveti Nikola, a onda se opet vratila korenima. Dedina i bakina slava je bila Sveti Jovan, koji pada sad za koji dan. Meni je ta slava uvek nekako bila najlepša. Slavila se ovde u Beogradu ili u Potkozarju, u selu, zavisi gde se oni zateknu za slavu. To je hladna, snežna slava, a kada sam bila mala, dešavalo se da Jovan padne u toku raspusta - od tada nosim uspomene na seosku slavu: klupe umesto stolica, skuvana pšenica - koljivo, umesto tradicionalne mlevene, pečenje sa ražnja, pihtije, turšija i kiseli kupus za salatu, obavezna sarma, supa i Šapice kao slatkiš. Bude tu i šunke, kobasice, sir, bude možda i Ruska salata, ali kao eventualna nadogradnja menija nekadašnje seoske slave. I u Beogradu, zapravo Zemunu, gde su baba i deda živeli je slavska gastro-ponuda bila slična, ali malo prilagođena gradskim uslovima, pa se pečenje naručivalo, ponekad čak i sitni kolači. Ali i dalje, kada zažmurim, mogu da prizovem mirise i ukuse nekadašnjeg Sv. Jovana, miris hladnoće i pucketanje hladnog komada drveta koje gori u peći, kako bi svim gostima bilo toplo i udobno.

Mama je slavski kolač ili hleb uvek poručivala u pekari u komšiluku i on je uvek ne samo privlačan na izgled, već i jako ukusan. Baka je hleb uvek pravila. Godinama unazad se dogovaram sa mamom da i mi počnemo da pravimo hleb u kući, ali se sve nekako to uvek izjalovi, ali mislim da je ova godina baš ta kada će tradicija mešenja slavskog kolača u svojoj kuhinji otpočeti. Nema razloga da ne bude tako: nije to ništa komplikovanije od nekakvih pogača i kiflica, kajzerica i zemički. Ukoliko ste i vi do sada poručivali slavski kolač - hoćemo li zajedno da stvaramo nove tradicije svojih porodica?

Kako god ga napravili - on je plod vašeg rada i truda i time još dragoceniji. Ovaj moj kolač je ukusan, veoma ukusan, ali što sam neuka za vajanje oblika od testa - čudo jedno! Ipak, trud je najbitniji, a i vežba će tokom godina dati rezultate, pa će i moj kolač, možda već do oktobra, biti sav optočen ukrasima. Svi ovi ukrasi na kolaču nešto znače: poskur (pečat) i krst označavaju veru, cvetovi lepotu, pšenica, grožđe i burence rodnu godinu, knjiga mudrost, ptica mir.

Kada sam izvadila hleb iz rerne, shvatila sam da mi se burence raskovalo, ptica udembelila i deformisala, knjiga raskupusala, a pšenica liči na korov; od svega, cvetovi su odbranili čast ukrasa, te pomislih - ako ništa drugo, bićemo lepi. Šalu na stanu - bilo da formirate krst od kugla testa ili pravite pletenicu koju odozgo uvijate, pa kolač dobija izgled krune - lepota slavskog kolača leži u ljubavi sa kojom ga pravite za svoju porodicu, nasleđe, ime i tradiciju koju održavate i prenosite na sledeće generacije. Stoga, Srećna slava!

Slavski kolač (hleb)
(recept za štampu)

Ukrasi:
100g brašna
2 kašičice soli
2 kašike gustina
70-100ml vode

Kolač:
250ml mleka
100ml (osveštane) vode
1 kašičica šećera
1/2 svežeg kvasca ili 1,5 kesica suvog
1,5 kašičica soli
700g brašna
1 jaje
100ml ulja

Premaz: 1 belance

Ukrase pripremiti dan ranije i ostaviti da se suše na sobnoj temperaturi, na parčetu papira za pečenje. Izmešati brašno, so, gustin i postepeno dodavati vodu. Umesiti glatko testo, uviti u parče folije i ostaviti ga u frižideru na sat vremena. Nakon toga, praviti ukrase: 5 poskura (pečata), pticu, grozd, klasje, knjigu, burence, cvetove.

Za kolač izmešati mlako mleko sa šećerom i kvascom i ostaviti da proradi.
Izmešati brašno i so, pa dodati mleko sa kvascem, vodu, jaje i ulje i umesiti glatko testo (može i mikserom sa nastavcima za testo. Glatko umešeno testo pokriti i ostaviti da narasta, dok se ne udvostruči.
Šerpu prečnika 22-23 cm visokih ivica premazati mašću ili puterom, pa ivice i dno obložiti papirom za pečenje.
Naraslo testo podeliti na tri dela.
Od prve trećine formirati pljosnati disk (tanku ravnu pogaču) i staviti na dno šerpe.
Drugu trećinu podeliti na dva dela, pa od svakog dela formirati pantljiku dužine 70cm. Pantljike uvrteti jednu oko druge, da formiraju pletenicu. Tako formiranu pletenicu postaviti duž spoljne ivice pljosnate pogače koju smo stavili na dno šerpe.
Treću trećinu testa podeliti na pet delova, pa od svakog napraviti lopticu. Loptice postaviti u krst unutar pletenice.
Ovako formirani slavski kolač premazati umućenim belancetom, pa poslagati ukrase: poskure staviti tako da jedan bude u centru hleba, a ostala četiri na četiri strane odozgo. Ostale ukrase postaviti po želji.
Prekriti slavski hleb i ostaviti da narasta 30-40 minuta.
Slavski kolač peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni 60-70 minuta. Pred kraj pečenja se može ovlaš prekriti papirom za pečenje.
Pečenost se može proveriti tako što će se kolač kucnuti prstom odozdo - treba da se čuje da blago odzvanja.

Bread for Serbian family's patron saint - slava
(print this recipe)

Decoration:
100g flour
2 teaspoons salt
2 tablespoons cornstarch
70-100ml water

Bread:
250ml lukewarm milk
100ml water
1 teaspoon sugar
10g dry yeast
1.5 teaspoon salt
700g flour
1 egg
100ml sunflower oil
Coating: 1 eggwhite

Prepare decorations the day before and let them dry at room temperature, on a piece of parchment paper. Combine the flour, salt, cornstarch and gradually add water. Mix smooth dough, cover with the pieces of foil and leave it in the fridge for an hour. After that, make ornaments: 5 (seals), birds, grapes, book, flowers etc.

For the bread, combine flour, salt, yeast, sugar, add milk, water, egg and oil and mix the dough until smooth. Leave it in the covered bowl to rest and grow until doubled.
Grease the baking pot diameter 22-23 cm with high edges with lard or butter and cover it with a parchment paper.
Split the dough into three parts.
Part one: form a flat disc and place it on the bottom of the pot.
Part two: form two pants 70cm long. Wrap them around each other to form a braid. Put the so-formed braid along the outer edge of the flat disc we put on the bottom of the pot.
Part three: divide it into five parts and form five balls. Place the balls in a cross inside the braid. Coat the top of the bread with mixed egg white and arrange ornaments over it.
Cover the bread and leave it to grow for 30-40 minutes.
Bake in preheated oven at 190 degrees 60-70 minutes. It could be covered with the part of parchment paper.

(please scroll down for recipe in English)

Mišljenja sam da hrana treba da se jede sa svog područja, pa i da kuhinja treba da bude upravo takva. Nikako mi ne ulaze u glavu razni koji ističu da jedu samo suši ili samo kinesko ili samo specijalitete neke druge kuhinje. Ipak, uvođenje pojedinačnih jela nekih drugih meridijana u svakodnevno kuvanje čine ga raznolikim i zanimljivim; naravno, i ta jela bivaju adaptirana raspoloživošću namirnica, uobičajenom procesu pripreme ili je ukus prilagođen kalibraciji našeg nepca.

Tako u svojoj kuhinji pripremam indijsku Tika masalu, marokanski Tažin od jagnjetine ili piletine, teks-meks Fahitu. O upadima svih ogranaka mediteranske kuhinje više ni ne razmišljam - što se mene tiče, sve je to u lokalu (a može li se drugačije posmatrati, naročito kada leti upeče 40+ stepeni: niko me ne može ubediti da nismo Mediteran). Sva ta jela se guraju sa sarmama, gulašima, paprikašima, punjenom povrću raznih vrsta, musakama i svemu drugom na čemu smo odrasli. Tako, kada subotom najavim da imamo Tika masalu, na primer, Luki zacakle okice, jer je to jako prijatan izlet iz svakodnevnice, pa ručak bude mali praznik.

Pored potrebe za nečim novim i raznolikim, uvek postoji i ona jednako bitna: potreba za brzim obrokom. Oba ova kriterijuma su zadovoljena ovim Mlevenim mesom na kineski način. Zapravo, to je jelo proisteklo iz Kung Pao piletine, koja je, kažu, jako popularna u određenim delovima Kine i u Americi; da budem iskrena, ja sam prvi put čula za nju ugledavši neku privlačnu sliku, ispod koje je stajao recept, a korišćeno je upravo mleveno meso. Izbacivši ovo i ono, a dodavši drugo ovo i ono, verovatno sam se svetlosnu godinu odmakla od te Kung Pao piletine (za početak, nisam koristila pile nego kravu). Da ne pominjem što moj izgovor originalnog naziva ko zna šta znači, možda nekoga i nehotice prokunem - ne bih se ja sa tim igrala. Što se mene tiče, ovo je mleveno meso na kineski način.

Što je ovo jedno brzo jelo! Verovatno se brže pravi samo sendvič, mada, ako se upletete u neke specijalne premaze i kuvanje jaja kao jednog od sastojka raskošnog sendviča, onda je mleveno na kineski brže. Kada spremam parčiće piletine u kineskim jelima, pošto volim malo više termički obrađeno meso, moja priprema traje nešto duže. Kod mlevenog mesa sve je za čas, jer mu je realno potrebno jako malo vremena za kuvanje. Još ako se organizujete i sledite i moje upute za kuvanje pirinča - jelo će biti spremno za tren, bezmalo dok se postavi sto. Pravi recept za džoker iz rukava.

Mleveno meso na kineski način

(recept za štampu)

2 kašike susamovog ili maslinovog ulja

300g mlevene junetine

1/2 crvene paprike, isečene na kockice

1 seckani praziluk ili mladi luk (beli deo)

2 čena belog luka

2 kašičice rendanog đumbira

veća šaka kikirikija

so, biber

50ml soja sosa

150ml vode

1 kašika smeđeg šećera

1 kašika gustina

1 šolja pirinča dugog zrna

Šolju pirinča preliti sa dve šolje vruće vode. Kada provri, ostaviti da vri 2 minuta, pa isključiti ringlu, poklopiti šerpu i ostaviti je na toploj ringli da upije vodu i nabubri.

Na zagrejanom ulju propržiti mleveno meso, pa kada skroz pobeli dodati papriku i iseckani praziluk ili mladi luk i sve zajedno kratko pržiti mešajući sve vreme. Potom dodati izgnječen beli luk i đumbir i nastaviti prženje uz mešanje. Posoliti i pobiberiti.

U činijici izmešati soja sos, vodu šećer i gustin, pa preliti meso i povrće. Mešati i kuvati dok se ne zgusne (treba svega par sekundi). Na kraju dodati kikiriki i izmešati.

Servirati sa pirinčem.

Minced meat in Chinese way

2 tablespoons of sesame or olive oil

300g of minced beef

1/2 red pepper, cut into cubes

1 chopped leek or spring onion (white part)

2 garlic cloves

2 teaspoons of grated ginger

large handful of peanuts

salt, pepper

50ml soy sauce

150ml of water

1 tablespoon brown sugar

1 tbsp cornstarch

1 cup of rice (long grain)

Put a cup of rice and 2 cups of water into pot and heat it. When it starts to boil, let it run for 2 minutes, then turn off the stove, cover the pot and leave it to absorb water.

Heat the oil, add minced meat and saute while stirring. Add pepper and chopped leek or spring onion and continue stirring. Then add pressed garlic and ginger and saute for few seconds with stirring. Season with salt and pepper.

Combine soy sauce, water, sugar and cornstarch in a bowl pour over the meat and vegetables. Mix and cook until it thickens (it takes only a few seconds). Add peanut.

Serve with rice.

Tart sa bundevom / Pumpking tart

Pilav / Domestic Pilav

Obični kolač sa bundevom / Simple pumpkin cake

Jabuke u šlafroku / Domestic fried apples

Čokoladni mafini / Chocolate muffins

Dronjavo (drpano, fronclavo) prase / Pulled pork

Čorba od slatkog krompira (batata) / Sweet potato soup

Paprikaš sa bundevom / Pumpkin stew

Šnenokle / Floating islands

Ćevapi u lepinji / "Ćevapi" in a bun

Lazanja punjene paprike / Lasagna stuffed peppers

Piroške sa sirom / Fried dough with cheese filling

Torta od mlevenog keksa / Ground biscuit cake

Medenjaci / Gingerbread cookies

Kiflice sa čvarcima / Cracklings crescent rolls

Švarcvald torta / Schwarzwald cake

Đuveč / Domestic baked meat and vegetable dish

Salata sa piletinom i kikirikijem / Chicken and peanuts salad

Slavski kolač (hleb) / Bread for Serbian family's patron saint

Mleveno meso na kineski način / Minced meat in Chinese way (Kung Pao beef)