Kuhinja zaposlene žene

(please scroll down for recipe in English)

Kakva posluženja spremate za slavu? Ona standardna: klasično meze, opciona supa ili čorba, sarma, pečenje, sitni kolači + torta? Ili ste maštovitiji, pa pomenute gangove obogaćujete slanim rolatima, salatama, projama, pitama, ponudom više vrsta mesa ili čak roštilja? Ili pravite potpuni zaokret, pa goste služite nečim sasvim drugim, potpuno van tradicije, a jednako ukusnim i posluženim od srca?

Moram priznati da sam ja negde na pola puta između prve dve opcije. Slavu još uvek slavimo kod mame u najužem porodičnom krugu, ali i kada je budem preuzela, pri ovoj pameti ću se negde držati tradicije obogaćene modernim elementima.

Ja sam daleko od rukatog kreativca koji pravi fantastične ukrase, nestvarne minijature u meri da vam bude žao da servirano na tanjiru pojedete. Kod mene je (kažu) ukusno, ali nisam ja ta za te minijaturne forme: ja sam više za činije, tanjire, ovale pune hrane - tu važi ono "beš'te curice s glavne ulice", sad ću da se razmašem i napunim ih.

Zapamtite gde sam stala, da bih vam objasnila zbog čega sve ovo pišem. Naime, pre negde su me zvali i tražili da budem član žirija, mislila sam, a zapravo glavni sudija za izbor trećeg kruga najboljeg slavskog recepta u organizaciji kompanije Gorenje. Nekako sam shvatila da će to biti par desetina prijavljenih recepata - što ću ja za čas. Upozorenja organizatora su me naterala da malo nakrenem glavu, a onda sam se požurila da se latim posla, shvativši ozbiljnost situacije. Čoveče! Pregledala sam, prema mojoj proceni, najmanje šesto (da, 600!) recepata i bila umorna kao lovačka kera.... Sve vreme mi je na umu bilo jedno - kako su kreativne naše dame! Čudo jedno! Da mi nije slavskih gošćenja već dosta za do oktobra, volela bih da sam na bilo kojoj od njihovih slava, časna reč! Štreberski sam pristupila zadatku, pravila krugove izbora i nakon treće seče (najteže) došla sam do dvanaest najboljih, a među njima je jedan morao biti proglašen za pobednika. U skladu sa svim gore rečenim, a to je da bih tradicionalnu slavu obogatila daškom nečega modernog, da se divim onima koji imaju tu žicu za sitne forme hrane, odabrala sam recept Dragane Nikolić kao najbolji (a zapravo najzanimljiviji i najintrigantniji). Radi se o Slanim eklerima, koji su mi na čitanje delovali kao nešto zbog čega bi svako posegao rukom ka tanjiru. Da ne pominjem da ovo ne mora da bude ekskluzivno slavsko posluženje, već možete da ga pripremite već za neko sledeće žensko veče ili da obradujete muško društvo koje se okupilo da odgleda finale Melburna, na primer.

E, sad. Proglasivši pobednika samo na čitanje, preuzela sam rizik da recept koji odaberem, a koji moram i da probam, bude potpuno nejestiv/nepravljiv/sa greškom/fijasko u svakom pogledu i moram priznati da sam malo strepela. Da ne pominjem što sam prvi put pravila ovu vrstu kuvanog testa kuvajući mleko i puter, a ne ulje i vodu, kao kod Princes krofni. Stisla sam sebi palčeve i počela.

Ma kakvi! Radilo se o jednom jako preciznom i tačnom receptu, da sam bez problema napravila dva puna pleha minijaturnih eklera, ohladila, presekla uzduž, napunila filom (takođe taman mera) i eto ga! Jedino što sam korigovala u drugoj turi je što sam produžila vreme pečenja na 25 minuta, jer moja rerna..... Dobila sam izdašnu meru slanih eklera, da se ne postidite da je iznesete pred cara, što je moja baka govorila. A ukus - znate ono vrtenje očiju od zadovoljstva? E, to.

Pobednik je morao biti jedan, a ja na široj listi favorita imam 56 recepata, koje ću vremenom isprobati. Vi ideje za slavska i sva druga posluženja možete da nađete na Slavimo zajedno stranici - ima tamo svega, zaista. Do tada - Draganini Slani ekleri.

Slani ekleri

(recept za štampu)

Testo

250ml mleka

60g putera

1/2 kašičice šećera

120g brašna

1/4 kašičice soli

3 jaja

Punjenje

250g krem sira

100g kisele pavlake

300g pileće šunke

2-3 kašičice seckanog vlašca (ili peršuna ili nečeg sličnog)

so, biber po ukusu

Staviti mleko, šećer i puter da provre, pa dodati, uz stalno mešanje, prosejano brašno i so, nastaviti sa mešanjem i kuvanjem testa par minuta, odnosno dok se ne formira kompaktna grudva kuvanog testa.

Preručiti testo u činiju, pa kada se malo prohladi (par minuta) dodavati jedno po jedno jaje uz stalno mešenje mikserom (nastavci za testo). Napuniti špric za tulumbe ili dresir kesu (u mom slučaju) i istiskati 5cm dugačku formu. Peći na 200 stepeni 25 minuta, bez otvaranje rerne. Ohladiti pečene eklere, preseći ih uzduž i puniti pripremljenim nadevom.

Za fil izmešati krem sir sobne temperature, pavlaku, sitno iseckanu šunku i začinsko bilje. Eventualno dodatno začiniti. Napuniti špric za tulumbe ili dresir kesu i istiskati fil na donju polovinu presečenog eklera, pa preklopiti gornjom polovinom. Malo ohladiti i služiti.

Savet plus: na papir za pečenje iscrtati dve linije između kojih je razmak 5cm, pa tu iscrtanu stranu

okrenuti nadole. Testo istiskati između linija: na taj način se dobijaju ekleri jednake dužine.

Savory eclairs

Dough

250ml milk

60g butter

1/2 teaspoon of sugar

120g flour

1/4 teaspoons of salt

3 eggs

Filling

250g cream cheese

100g sour cream

300g chicken ham

2-3 teaspoons of chopped chive (or parsley or something similar)

salt, pepper to taste

Put milk, sugar and butter into the pot and heat to boil. Once it start to boil, add flour combined with salt and cook constantly stirring for a few minutes or until a compact ball of cooked dough is formed.

Bring the dough into the bowl, cool it down for a few minutes then add eggs one by one constantly mixing with the mixer (dough hook). Fill the decorating bag and expel the 5cm long form. Bake at 200 degrees for 25 minutes, without opening the oven. Cool the baked eclairs, cut them longwise and fill with the prepared filling.

For filling, mix the cream cheese at room temperature, sour cream, finely chopped ham and herbs. Season eventually. Fill the lower half of the eclairs (using decorating bag) and cover with the upper half. Cool a little bit and serve them.

(please scroll down for recipe in English)

Još jedna slana objava, a onda ću da napravim jednu finu seriju slatkiša, tako da još samo malo strpljenja. Razlog što ova salata ne može da čeka je što sam je pravila za Badnje veče, ono malo što je preživelo raznorazne mmmm/što je ovo dobro/daj mi još/ dodaj mi tu činiju i slično, je fotografisano odmah sutradan, sa sve prazničnim dekorom. S obzirom na dekor, malo mi glupo da čekam Veliki petak sa objavom, je l' da?

No, da skratim sa blogerskim rasporedom, više ću o salati, a pre toga o onome od koga sam dobila recept. To je moja drugarica Maja, koja je išla u moju srednju školu, pa smo se znale iz viđenja, a onda smo posle bile isti smer na fakultetu, pa bile deo istog društva i druženja po pauzama između predavanja, deo iste alternativne škole u koju smo išle par puta nedeljno, čak smo i neke zajedničke projekte imale. Maja vam je jedna od onih osoba koja je dokaz da perpetum mobil ipak postoji, jer ta neiscrpna energija bi trebalo negde da se proučava. Volela sam je u svom prisustvu tokom studija, da malo upijem te snage, žustrine i optimizma. Ono nije baš da sam ja neka tiha iz ćoška, ali sam nekada bila ipak daleko mirnija i povučenija nego sada (jesam, stvarno, čak i jako fina), a Maja je ta kojoj je akcija srednje ime. Tako sam ja iz potiha i bežično bila privezana na njeno energetsko punjenje. Onda je Maja pri kraju fakulteta počela da se zabavlja sa kolegom sa smera, te su se oni par godina nakon diplomiranja i venčali i sada su ponosni roditelji tri sinčine. A ja sam ponosna i što su mi prijatelji.

Maja se deklariše i ističe kako je dunster u kuhinji, kako nema pojma da kuva, te uvek nesebično ističe moje i Gagine sposobnosti (još jedna drugarica sa smera). Čak se i naša Viber grupa, gde padaju dogovori u dve poruke, već rekoh, zove Kuvarice i degustatorka - Maja je bila admin koja ju je tako krstila. I tako ona mene drži u stalnom uverenju kako je ona instant domaćica bez trunke kulinarskog znanja i sposobnosti.

Tokom nekog viđanja svih nas džumle, njen muž naglasi - e, da, vidimo se kod nas na slavi. S obzirom da, već sam pričala, život nas je bio malo razbacao pa opet spojio, poziv je pre svega važio za mene. Joj, ne znam, već imam jednu posetu za Sv. Nikolu. Ej, Vukosavljevićka (naravno da me uporno zove starim prezimenom, na koje čak ni ja više ne reagujem), bez izgovora - vidimo se.

Kod njih baš nema mnogo šest-pet: rečeno je moralo biti i učinjeno. Meni slava br.2 tog dana, a ja, imajući u vidu sva Majina upozorenja o svojim (ne)sposobnostima, pristojno večeram na prvoj slavi. Dođem napokon i kod njih, a tamo - svakojaki berićet na stolu i to postan! Majo, zar ne reče ti da si loša domaćica? Pa jesam...... Ju, naopako, nemoj tako više preda mnom. Bi mi žao što sam uopšte bilo šta jela na prvoj slavi, jer je Šaran (po mom receptu, odmah mi se pohvalila) bio savršen, dimljena riba takođe, a posnu rusku salatu sam dva puta sipala! I odmah tražila recept kojeg evo pred vama.

Priprema je, očekivano, jako jednostavna, kao i kod svih salata ovog tipa. Povrće se isecka, izmeša u činiji, susam se ispeče, konzerve pootvaraju i to je sve. Nešto što može da odradi i tinejdžer sa minimalnom veštinom baratanja nožem. A ukus je - više nego čaroban: slatkoća kukuruza i paprike, sa krastavcima koji daju notu koja kisi i peršunom koji pruža onu neophodnu svežinu. Sve to zaokruženo šmekom susama i kikirikija. Iako nisam sklona posnim salatama ovog tipa, ne mogu da ne primetim da je ova jedna od onih koja izazove mmmmmm reakciju.

Posna ruska salata

(recept za štampu)

2 konzerve tunjevine

200g kikirikija

100g susama

1 manja teglica mariniranih šampinjona (300-400g)

5 kiselih krastavaca

5 kiselih crvenih paprika

400g kukuruza šećerca

1/2 kašičice origana

1/2 kašičice bibera

1 veza peršuna

soli po ukusu

300g posnog majoneza

Susam ispeći na teflonskom tiganju, na blagoj temperaturi, dok ne dobije zlatnu boju.

Kikiriki iseckati u seckalici.

Iseckati marinirane pečurke, krastavac, paprike i peršun, pa sve skupa izmešati, dodati i tunjevinu i kuvani kukuruz, začiniti origanom i biberom. Posoliti po ukusu, izmešati i ohladiti pre posluženja.

Vegan salad Olivier

(print this recipe)

2 cans of tuna

200 g peanuts

100g sesame

1 small jar of marinated champignons (300-400g)

5 pickled cucumbers

5 sour red peppers

400g corn seeds

1/2 teaspoons of oregano

1/2 teaspoons of ground pepper

1 bunch of parsley

salt to taste

300g vegan mayonnaise

Bake sesame on nonstick frying pan at a mild temperature until golden.

Chop peanuts in a chopper.

Cut marinated mushrooms, cucumber, peppers and parsley, combine all together, add tuna, season with oregano and pepper. Add some salt upon the taste, mix and cool before serving.

(please scroll down for recipe in English)

Ne spremam često orijentalne zalivene kolače iz prostog razloga što ne mogu da pojedem celu meru, a Luka i nije neki obožavatelj. Na jedvite jade pojede par parčadi Rolovane baklave, ali pre svega jer je to više hrskav nego zaliven kolač, a ovo sve ostalo - pohvali na izgled i diskretno izbegne.

Zbog svega toga me je veoma razveselila njegova priča nakon nekog izlaska sa društvom, nakon čega su on i još jedan drug su krenuli zajedno kući. Onda se sete da bi mogli još jednu kafu da popiju kod tog druga (eh, ta mladost, kada se kafa i u ponoć pije, bez opasnosti da će se zora dočekati pogleda uprtog u plafon....) Dođu kod njega, a tamo se zatekne brat od druga, prema kome Luka oseća izuzetno strahopoštovanje, jer je doktorirao na biohemiji ili nekoj srodnoj oblasti - nikad nisam načisto. Dakle, brat im skuva kafu i iznese baklave koje je njihova mama pravila i Luku stavi na sto muka: kako sad da ga odbije, a ne jede ih ni u svojoj kući. I onda mi kaže: majko, sve sam onu baklavu umakao u kafu, ne bih li je pojeo, nikako nisam mogao samu da je jedem!

Ja, sa druge strane, volim te zalivene kolače, ali ove naše prilagođene verzije, sa nešto laganijom verzijom preliva. Prave orijentalne agde, guste i lepljive mi ne čine kolač baš nejestivim (nema kod mene slatkog nejestivog), niti bih morala da umačem u kafu, ali me nateraju da odustanem nakon prvog malenog parčeta.

Kadaif je, čini mi se, najmanje rasprostranjen kod nas od svih orijentalnih poslastica. Najistaknutiji razlog tome vidim u nedovoljnoj dostupnosti rezanaca za kadaif. Naime, kora za baklavu ima svaka, i najmanja radnja; urmašice nemaju nikakav specifičan sastojak; jabuke za tufahije - šta reći? A rezanci za kadaif - e, pa tu se valja malo potruditi. Nije nedostižno, nije ni nedostupno, ali opet - nema ih baš svaka bakalnica.

Rezance sam pre negde viđala na pijacama kod prodavaca kora, ali su već pečeni, nabijeni u aluminijumske plehove - miljama daleko od onoga kako ja smatram da kadaif treba da izgleda. Onda sam ih našla u Beogradu (u Gospodar Jovanovoj, preko puta osnovne škole, u kiosku za prodaju kora) da se kupuju na kilogram ili čak budu upakovani u pakovanja od pola kilograma: lepi, rastresiti, pa se mogu slagati po želji, filovati po ukusu, praviti u veličini po potrebi.

Naravno, ovi rezanci nisu nuklearna fizika, mogu se uz malo strpljenja i veštine i napraviti kod kuće - samo je potrebno da imate onu mašinicu za rezance. Tu ima samo jedna mala začkoljica: nakon razvlačenja, kore je potrebno malo prosušiti, ali vreme sušenja ne mogu da preciziram, jer zavisi od temperature, atmosferske vlage i ko zna čega sve još; potrebno je malo pipkati testo.

Ukoliko ipak pružite poverenje kupovnim rezancima, ovo je jedna nestvarno jednostavna poslastica, u rangu najjednostavnijih, zaista. Rezanci se podele na tri dela, prvi se stavi u pleh, pospe filom, stavi se drugi deo rezanaca, opet se pospe filom, odozgo se nabije i treći deo rezanaca i peče se. Pečeni kadaif se iseče, prelije skuvanim šećernim sokom, ostavi se da se upije i to je sva mudrost. Dobija se jedan čaroban slatkiš - sočan i natopljen pri dnu, a neobično hrskav s vrha, ukusan, sa zanimljivom teksturom koju daju rezanci sa orasima i suvim grožđem. I svi vas gledaju sa divljenjem, jer - domaći kadaif!

(slike pripreme su napravljene nešto ranije, od kupovnih rezanaca)

Kadaif

(recept za štampu)

Za domaće rezance:

600g brašna

2 jaja

180-220ml vode

prstohvat soli

ili

500-600g kupovnih rezanaca za kadaif - prosušenih

200g krupno mlevenih oraha (ili seckanih i mlevenih – pola/pola)

50g suvog grožđa

100g putera

850g šećera

700ml vode

Izmešati brašno sa jajima, vodom i solju, pa umesiti nešto tvrđe testo.

Testo razvijati na mašinici za testeninu, ostavljati trake da se malo prosuše na sobnoj temperaturi, pa ih iseći takođe na mašinici za rezance, na delu za najtanje rezance. Ostaviti ih da se prosuše na sobnoj temperaturi na čistom stoljnjaku ili ih staviti u pleh i sušiti u rerni na 100 stepeni, dok ne postanu sasvim suvi.

Suvo grožđe potopiti u mlaku vodu i ostaviti 15 minuta. Nakon toga ga ocediti.

U pleh dimenzija 35x20cm ili sličan na dno staviti otprilike trećinu rezanaca za kadaif. Pritiskati rukama ili nekom posudom sa ravnim dnom, sve dok se ne napravi ravna površina i rezanci budu dobro nabijeni. Odozgo posuti polovinu oraha, pa zatim i polovinu suvog grožđa. Preko toga, mestičavo, rasporediti po malo putera. Nakon toga ponoviti postupak sa polovinom preostalih rezanaca, opet pritiskati rukama da se napravi ravna površina. Ponoviti postupak sa filovanjem, pa još jednom staviti sve preostale rezance i pritiskati i izravnati.

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni, 30 minuta.

Za to vreme pripremiti preliv: u šerpu staviti vodu i šećer, te staviti da provri. Kada proključa, kuvati još 10 minuta.

Vruć kadaif iseći na kocke kako će se služiti, prelivati postepeno vrućim prelivom: preko celog testa posuti samo delom preliva, pa ponavljati postupak na svakih 10-ak minuta, 2-3 puta. Ne mora se ceo preliv iskoristiti, jer vrh kadaifa treba da ostane blago hrskav.

Ohladiti, pa ostaviti u frižideru preko noći.

Napomena:

Rezanci za kadaif se kupuju u radnjama koje prodaju kore i rezance za supu. Najbolje je uzeti one blago prosušene.

Kadaif
(print this recipe)

For homemade noodles:
600g of flour
2 eggs
180-220ml of water
pinch of salt

or

500-600g of ready bought noodles for kadif - dried
200 g of ground nuts (or chopped and ground - half /half)
50g raisins
100g butter

850g of sugar
700ml of water

Combine flour with eggs, water and salt, and make the dough which should be little bit harder.
Roll the dough on a pasta machine, leave the sheets to dry a little bit at a room temperature, and cut them also on the noodle machine, at the thine cutter. Allow them to dry at room temperature on a clean table or put them in the oven and dry at 100 degrees until they become completely dry.

Soak the raisins in a lukewarm water and leave for 15 minutes. After that, throw the water out.
Put a third of the kadaif noodles into the bottom of a baking pan measured 35x20cm or similar . Press the noodles with palms or with a flat-bottomed container until the noodles make flat surface. Sprinkle half of the walnuts from above and then half of the raisins. Arrange the butter nuggets every here and there. After that repeat the procedure with half of the remaining noodles, press the hands again to make a flat surface. Repeat the filing procedure, then put all remaining noodles and press.
Bake in preheated oven at 180 degrees, 30 minutes.
In the meantime, prepare an agda: put water and sugar in the pot and heat; cook 10 minutes after it starts to boil.
Cut baked kadaif into desired pieces and then gradually spill over with hot agda. Repeat the procedure every 10 minutes, 2-3 times.
Cool, then leave in the fridge overnight.

(please scroll down for recipe in English)

"Ćud je ženska smiješna rabota!

Ne zna žena ko je kakve vjere;

stotinu će promijenit vjerah
da učini što joj srce žudi."

Nisam sigurna da bih se složila sa g.Njegošem, makar ne u potpunosti. Prvo, u poslednje vreme mnogo češće čujem da muškarci menjaju veru zbog ljubavi. Drugo, ne daj Bože da se žena nešto zainati - tada joj na pamet ne pada da pravi ni najmanje ustupke, a kamoli neke krupnije korake ili promenu vere: sva se raskoš ženske ćudi prikaže pod punim svetlom - pomeraju se brda i planine, a svima je bolje da se sakriju u mišju rupu, ako su skloništa već zauzeta.

Kada se pomene ženska ćud, meni prvo pada na pamet Njegoš - u prvoj godini srednje sam morala preko sto stihova Gorskog vijenca da naučim napamet, pa sam mnogo puta pravila viceve da sam spremna za prijemni ispit u crnogorsku familiju - što je uvek izazivalo smeh mog bivšeg svekra. Ženskom ćudi se zove i ovaj starinski kolač, pa mi je i to jedna od asocijacija.

Ipak, ja ga češće zovem originalnim nazivom - Damen kapric. Možda oni koji poznaju i znaju nemački mogu da me isprave, ali ja ga ne bih prevela na već odomaćeno - Ženska ćud, već baš Ženski kapric, ili kako sam pronašla u kuvaru Katarine Midžine sa kraja XIX veka - Žensko jogunstvo. Upravo tako: ćud je narav, koja može biti i pitoma i divlja i dobronamerna i ona druga. Kapric, inat ili jogunstvo, kako ga nazvaše, je samo jedna strana ćudi.

Ko zna zašto je ovaj kolač dobio takvo ime, ali je sigurno da je nastao jako davno - već pomenuh taj stari kuvar u kome sam ga pronašla. Ono što je bitnije je da ova verzija koja se danas pravi - sa manje putera i šećera - je veoma ukusna, a radi se o poslastici od običnih i svakodnevnih sastojaka, koje u svakom domu već imamo.

Prhka korica, osvežavajući ukus džema od kajsije i penasti vrh od belanaca čine savršeni sklad u jednom zalogaju. Sprema se veoma jednostavno u svega par minuta i par postupaka. Dobija se pun pleh kolača, koji će stare nostalgično podsetiti na kolače koje su nekad jeli, a mlade naučiti nečemu novom.

Damen kapric
(recept za štampu)

250g putera
4 kašike šećera

5 žumanaca

4 kašike mleka

250g brašna

1 prašak za pecivo

300g džema od kajsije

5 belanaca
10 kašika šećera

Umutiti puter penasto sa šećerom, pa dodati žumanca i nastaviti mućenje. Potom dodati mleko, a na kraju i brašno izmešano sa praškom za pecivo.
Pleh dimenzija 20x30cm ili sličan namazati puterom ili mašću i posuti brašnom, pa istresti višak brašna. U ovako pripremljeni pleh izručiti testo i peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 20 minuta.
Nakon 20 minuta, testo premazati džemom od kajsija, vratiti u rernu i peći još 10 minuta.
Za to vreme umutiti belanca i šećer u čvrst sneg.
Kolač izvaditi iz rerne, smanjiti temperaturu na 150 stepeni, premazati umućenim belancima i vratiti kolač u rernu na još 10 minuta. Nakon toga isključiti rernu i ostaviti kolač unutra, da se belanca dodatne dosuše. Izvaditi iz rerne kada se kolač sasvim ohladi.
Šema pečenja:
testo - 20 minuta → džem - 10 minuta → belanca na smanjenoj temperaturi -10 minuta → isključena rerna - dok se sasvim ne ohladi

Damen kapric (old fashion domestic cake)
(print this recipe)

250g butter
4 spoons sugar
5 yolks
4 teaspoons milk
250g flour
1 baking powder (10g)

300g of apricot jam

5 egg whites
10 tablespoons of sugar

Mix the butter foamly with sugar, add the yolk and continue mixing. Then add milk, and finally flour combined with baking powder.
Grease baking pan dimensions 20x30cm or similar with butter or lard and sprinkle with flour. Pour in prepared mixture and bake in a preheated oven at 180 degrees for 20 minutes.
After 20 minutes, spread the apricot jam over the crust and return to the oven and baked for another 10 minutes.
During this time, mix egg whites with sugar into a firm snow.
Take the cake out of the oven, reduce the temperature to 150 degrees, cover with prepared meringue and return the cake to the oven for another 10 minutes. Then turn off the oven and leave the cake inside, until cool completely.

(please scroll down for recipe in English)

Zaljubljenost - to divno osećanje koje nas tera da uspravnije hodamo nekoliko centimetara iznad trotoara, sa širokim osmehom, sjajem u oku, da nam ništa nije teško - da primetimo i travku i cvet i list i pticu. Kada zbog jedne osobe volimo ceo svet. Tome učim svog sina, kao i da ženu iznad svega mora da poštuje pa onda i sve ostalo, te se nadam da će biti bolje sreće na tom polju nego majka mu.

Jedna od omiljenih pesama mi je She Elvis Costella (meni draža verzija) - mnogo puta sam se pitala za kakvu je to božansku ženu napisana? Ili Et si tu n'existais pas Joe Dassina? I sve ostale bezvremene ljubavne pesme. Kako li takva žena mora biti srećna, raznežena, počastvovana - kada dobije takav izraz ljubavi, pažnje, naklonosti u osećanjima iskazanim takvom pesmom. Ima li još uvek takve romantike? Da li se još uvek tako velike reči izgovaraju? Ili muškarci ne žele više da se trude, smatrajući takve izraze ljubavi nepotrebnim?

Ja sam verovatno staromodna, zaostala za novim vremenom, ali i dalje mislim da jedan osmeh, poruka kao znak da neko misli na nekoga, sitna pažnja, sitna ludost, poljski cvet ili pesma - ko ume - imaju značaj veliki kao kuća. Da to nikada neće postati demode ili devalvirano - ma koliko vreme, kvazi-savremenost i pozeraj gazili, ili tako moderno igranje igrica, manipulatorstvo ili neke druge sociopatske (excuse my French) aktivnosti. Verovatno ću zauvek ostati ona zanesena dušica koja veruje u ljubav i nema sreće sa njom, koja misli da romantika nije prevaziđena, i da svako treba da pristupi tom najtananijem osećaju celim svojim bićem, bez zadrške.

Nekada je, čini mi se, to sve bilo daleko jednostavnije. Pored značajnih pogleda, poruka preko drugarica, poljubaca krišom, serenada pod prozorom, jedan od izraza simpatije, pažnje, naklonosti i ljubavi su bila i liciderska srca. Prodavala su se na vašarima, a momci su ih kupovali devojkama; imala su ogledalca na sebi i predavala su se sa porukom: ovo je moje srce, možeš da vidiš ko je u njemu. Devojka bi, naravno, videla svoj odraz u ogledalcetu - kako je to slatko i toplo!

Meni su liciderska srca pravi suvenir, lep i tradicionalan, a da mu poreklo čak nije naše, već austro-ugarsko (i sam naziv je germanizam), a kod nas su prvo pristigla, logično, u Vojvodinu. Ranije su bila više-manje nejestiva, jer su ih čak pravili od gipsa i brašna (!), a sada se prave nešto slično medenjacima, što ih čini jestivim i ukusnim izrazom ljubavi. Šalu na stranu - da li ste ikada pomislili da se liciderska srca mogu praviti u kućnim uslovima? Ja ne. Onda sam našla neki stari kalendar sa receptom upravo za njih, što mi je dalo ideju da bih mogla time da se pozabavim. Malo sam se poigrala sastojcima i evo: liciderska srca koja možete sami da napravite. Kao štos, poklon ili me iznenadite: da budu izraz ljubavi nekoj posebnoj osobi (obavezno mi javite ishod - mnogo volim lepe ljubavne priče!)

Medenjaci se ispeku, i ohlađeni se provuku kroz obojeni želatin. Nakon toga se šaraju: Meka za kreativce, za mene noćna mora. Srećom, razmišljala sam dva koraka unapred i spremila sam se: kupila sam gotove cvetiće, koje sam uz par šarica belim prelivom lepila po srcima, što je spaslo celu situaciju. Čak sam uspela da nabavim i ogledalca: čika iz obližnje staklorezačke radnje je bio dovoljno voljan da učestvuje u mom projektu (odmah me je provalio šta radim) tako da mogu pred vas sa tvrdnjom: Liciderska srca se mogu napraviti kod kuće, verovatno uz dosta vežbe izgledaju kao sa slike, ali se ja ipak ne bih stidela ni da neka od ovih poklonim. Najbitnije je ono što uporno zaboravljamo: ručni rad, nešto što smo sami napravili i pravljeno sa dobrom namerom i ljubavlju.

Za sve zaljubljene i one koji tek treba da budu voljeni.

Liciderska srca
(recept za štampu)

100g šećera
1 vanilin šećer

125g putera

50g meda

2 jaja
1 kašika kisele pavlake

1/2kg brašna

2 kašičice kakaa
1 prašak za pecivo
Glazura:
5 kesica želatina
20 kašika hladne vode
crvena kolačarska boja
Ukrašavanje:
130g prah šećera
1 kašika mleka
1 kašika bombonskog sirupa ili svetlog meda
1 kap limuna

Umutiti šećer, vanilin šećer i puter, pa dodati med i jaja i nastaviti mućenje. Potom dodati kiselu pavlaku i još malo mutiti. Nakon toga, dodati brašno izmešano sa kakaom i praškom za pecivo i umesiti glatko testo (može i mikserom, sa nastavcima za mućenje).
Umešeno testo razviti na debljinu od 1cm i isecati srca ili druge oblike po želji. Pri vrhu svakog srca izbušiti malu rupicu štapićem za ražnić.
Srca naslagati na pleh postavljen papirom za pečenje i peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 20 minuta.
Ispečena srca ohladiti i provući končić kroz svaku rupicu.
Izmešati želatin sa hladnom vodom, pa kada nabubri, zagrejati ga i dodati boju.
Kada se želatin malo prohladi, umočiti svako srce kako bi se sa svih strana obložio crvenom bojom.
Okačiti da se dobro osuši (minimum nekoliko sati) ili staviti na papir za pečenje.
Nakon toga izmešati sastojke za ukrašavanje i ukrasiti liciderska srca po želji: iscrtati po srcu ili zalepiti ogledalce ili staviti gotove kupljene kolačarske cvetiće, pa opet ostaviti da se suši.
Napomena: u glazuru se može dodati par kašika prah šećera, kako bi se dodatno zgusnula, mada nije potrebno.

Licider hearts
(print this recipe)

100g sugar
1 tbsp vanilla sugar
125g butter
50g honey
2 eggs
1 tablespoon sour cream
1/2kg of flour
2 teaspoons of cocoa
10g baking powder

Glaze:
5 sachets of gelatin
20 teaspoons of cold water
red cake color

Decorating:
130g powder sugar
1 tablespoon of milk
1 tablespoon of candy syrup or light honey
1 drop of lemon

Mix the sugar, vanilla sugar and butter, then add honey and eggs and continue to mix. Then add sour cream and a mix little bit. After that, add flour combined with cocoa and baking powder and mix smooth dough (with dough hook).
Roll the dough to a thickness of 1 cm and cut out the heart or other shapes as desired. Poke a little hole at the top of each heart.
Arrange the forms onto a baking pan covered with parchment paper and bake in a preheated oven at 180 degrees for 20 minutes.
Cool the hearts cool and slide the thread through each hole.
Mix gelatin with cold water, and when swallowed, heat it and add color.
When the gelatin is chilled little bit, dip each heart to cover it with red.
Let it dry (minimum a few hours) hanged on something or put on baking paper.
Then mix the ingredients to decorate and decorate the licider hearts as desired: draw on the heart or paste the mirrors or put the ready-made cake flavors, and then let it dry again.
Note: a couple of spoons of sugar powder can be added to the glaze, in order to further thicken, although not necessary.

(please scroll down for recipe in English)

Ko god ima privilegiju i sreću da nabavlja domaće proizvode, znaće o čemu pričam i potpuno će se složiti sa mnom.

Nabavljam domaća jaja od Mileta, portira kod nas u firmi. Njegove koke kljuckaju po dvorištu, pasu, na'odaju se one tokom dana, pa se onda vrate u svoje prebivalište (kokošinjac - poduka za gradsku decu) da bi snele jaje. Tako proizvedeno jaje je žuto u meri da, na primer, pravim proju od belog kukuruznog brašna, a ona dobije boju dukata. Da mi kore budu toliko žute da ih ni količina kakaa preko recepta ne može obojiti do kraja. Da za princes krofne koristim jaja iz samoposluge, jer ih ne volim kada su onako jarko žute. Takva proizvodnja, u odnosu na onu sa farmi gde je kokama jedini posao da sede, kljucaju ono što im se da na traci i nose jaja koje traka odnosi, ima svojih mana: nema neprekidne proizvodnje i raspoloživosti; moram znati i poštovati sezonalitet i neke procese nametnute od strane prirode. Tako, znam da kada koke menjaju perje - ne nose jaja. Da kada je mnogo hladno, čak i kada daju poneko jaje, to je jedva dovoljno za Miletovu porodicu. Da ako ih preplaši komšijski pas ili uleti lisica u kokošinjac - ništa od jaja bar neko vreme, jer ove vrednice ne rade pod stresom. U ta sušna vremena u smislu prinosa jaja, kupujem ih u samoposluzi i ne jedem ih kao osnovu obroka: ko se navikne na domaće jaje, taj ona sa farme više ne može ni da pomiriše.

I med nabavljam od proverenog proizvođača: tata moje koleginice Goce je pčelar, ima košnice na imanju negde u centralnoj Srbiji i vrca vrhunski med. Opet, kao i kod jaja, to je mala domaća proizvodnja, koja nešto malo prevazilazi proizvodnju za potrebe domaćinstva, ali je, kao i kod gore opisane proizvodnje jaja, postavljena onako kako Bog zapoveda. Kada je hladno, kišno i svakako drugačije loše proleće - načekamo se mi do leta za svež med, a i onda delimo sudbinu porodice usled lošeg prinosa, pa ga vrlo štedljivo upotrebljavamo. Bezbroj puta propitujem Gocu: a kada će? Pa vidiš da je sunčano? Pa svi već imaju med, jesi sigurna da me ne farbaš, pa da te zapravo mrzi da odeš do sela? I slično. Ne - njen tata sve radi kao nekada: čeka punu zrelost (ili kako se već to zove) košnica, te do jula ništa od vrcanja. Daleko bilo da dohranjuje pčele šećerom, što se masovno radi radi boljeg prinosa, a što daje med lošeg kvaliteta.

Dalje, možemo da po boji pogodimo o kojem se medu radi, ali uvek dobijemo objašnjenje: ne možeš pčele vezati na jedno mesto, ko zna gde one odu prilikom ispaše, ne mogu ja da garantujem da li su bile na bagremu ili isključivo na livadi, tako da nema skroz čiste vrste meda. Med je uvek samo većinski, jer se zna gde su postavljene košnice, ali niko ne može da da garancije (što je meni potpuno nebitno, jer ih pre svega ne razlikujem). One 2014. smo se zbog kišne godine ozbiljno načekali za nove količine, a i prinos je bio veoma mršav. Onda su jedne godine rasprodali celu količinu za par nedelja nakon vrcanja, pa sam ostala kratkih rukava taktizirajući - sad ću uzeti teglu-dve, a ostalo ću od sledećeg puta. Šipak! Sada sam pametnija: prošle godine sam uzela nekoliko tegla, bar celu godišnju potrošnju i lagerovala u ostavi - nisam luda da opet ostanem bez meda, kad već nema rok trajanja (jedina namirnica koja je jestiva i u slučaju da se nađe u antičkim iskopinama).

Gde bez meda da ostanem? Odmah neka lepa jela i poslastice dovodim u pitanje: pečenu ovsenu kašu, Medovik, Bonžitu, omiljenu Medenu štrudlu, Medenjake, Piletinu u sosu od senfa i meda. Pa i ovaj današnji kremasti kolačić sa koricama od meda. Pun tanjir ovog kolača je bio stigao od Bobe komšinice (ona bez pola torte ne ume da pošalje, šta li?) i sećam se tog divnog kremastog ukusa koji je blagošću ispunjavao svaki zalogaj: korice sa medom, ali svetlosnu godinu daleko od onog keks-efekta koji imaju nakon pečenja i hlađenja; fil kuvan na mleku, fin i svilenkast i čokoladna glazura kao tačka na i. Ovog puta sam se jako potrudila i oko secanja idealnih kockica (sat vremena van frižidera+označavanje vrhom noža kuda će ići rezovi+sečenje duž označenih linija tankim nožićem uspravno postavljenim, samo ga vukuću duž kolača (nikako gore-dole pokreti, već samo mirno vučenje). Kockice su su mi ispale u dimenziji 3x3 cm i pokazale se savršenima. Ovo vam je jedna izdašna mera koja daje, po mojoj nekoj računici i sa obrezom - odbacivanjem nepravilnih ivica - skoro 90 malenih, kremastih kockica, idealnih za kolačić uz čaj ili kafu, za zaslađivanje bez povoda ili za ponudu sitnih kolača. Kako god: ovo je jedan starinski med i mleko kolač, koji za malo truda višestruko nagrađuje.

Medena pita
(recept za štampu)

140g šećera
90g masti
1 jaje
50ml mleka
80g meda
430g brašna
1 kašičica sode bikarbone
Fil:
600ml mleka
4 kašike brašna
2 vanil šećera
3 kašike šećera
250g putera
Glazura:
50ml vode
50g putera
150g čokolade

Penasto umutiti mast sa šećerom, pa dodati jaje i nastaviti mućenje. Potom dodati mleko i med i na kraju usuti brašno izmešano sa sodom bikarbonom i umesiti glatko testo (na kraju sa nastavcima za testo). Formirano testo podeliti na tri jednaka dela (svaka kora treba da bude oko 283g). Svaki deo razviti na papiru za pečenje u pravougaonik dimenzija 26x35cm i peći na prevrnutom plehu 5-6 minuta na 180 stepeni.

Za fil izmešati 100ml mleka sa brašnom, a ostatak (1/2 l) staviti u manju šerpu i dodati šećer, pa zagrevati na ringli. Kada provri, polako usuti mleko sa brašnom i kuvati dok se ne zgusne sve vreme mešajući. Ostaviti fil da se prohladi, pa u mlak dodati puter i umutiti gladak fil.

Fil podeliti na dva dela i dve korice isfilovati i slagati jednu na drugu. Treću koru staviti odozgo i lagano nečim pritisnuti.

Za glazuru staviti vodu i puter da provre, pa onda skloniti sa ringle i dodati čokoladu izlomljenu na kocke, te mešati dok se ne napravi glatka glazura. Preliti kolač odozgo, sačekati da se ohladi i seći u štangle željenog oblika.

Honey pie
(print this recipe)

140g of sugar
90g lard
1 egg
50ml milk
80g honey
430g flour
1 teaspoon baking soda
Filling:
600ml milk
4 tablespoons flour
2 sachet vanilla sugar
3 tablespoon sugar
250g butter
Glaze:
50ml water
50g butter
150g dark chocolate

Mix lard and sugar with electric mixer, then add the egg and continue with mixing. Then add milk and honey and finally flour combined with baking soda and knead smooth dough (with dough hook at the end). Divide the dough into three equal parts (each part should be about 283g). Roll each portion of the dough into a rectangle measures 26x35cm and bake on an overturned baking pan for 5-6 minutes at 180 degrees.

For filling, mix 100ml of milk with flour and heat the rest of the milk (1/2 l) with a sugar in a small pot. Once it start to boil, add the milk with the flour and cook constantly stirring until it is thickened. Leave the mixture to cool, and add the butter to the lukewarm filling, mixing to form silky and smooth filling.

Spread the filling over two layers and arrange over each other. Put third crust on the top and press gently.
For the glaze, put water and butter to boil, then remove it from the stove and add chopped chocolate, and mix until smooth glaze is made. Pour it over the cake, wait for it to cool and cut into the cubes or any other desired shape.

(please scroll down for recipe in English)

Veoma često se zapitam kako li su nekada domaćice spremale neke veće kuhinjske zahvate, kao na primer torte ili šta slično, a bez modernih kuhinjskih pomagala? Pritom ne mislim na davno, davno doba, kada gospođe žene nisu radile, pa su na tortu trošile i ceo dan, a i imale su makar jednu "devojku", koja je često i živela u domaćinstvu i u najmanju ruku pomagala, a neretko i nosila ceo teret kuhinje; mislim na tamo neki poratni period, kada su žene, osim retkih izuzetaka, same radile, mikseri još nisu bili stalni deo kuhinjskih pomagala (o drugom da ni ne pričam), te je za najbanalniju stvar - sneg od belanaca, na primer - bilo potrebno dobro zasukati rukave. Kakve teretane, kakvi bakrači - za lepotu bicepsa je bila zaslužna žica i vangla!

Veliki sam zaljubljenik, poštovalac i korisnik mnogih kuhinjskih pomagala: malih električnih kućnih aparata, raznih pomagala i alatki. Omiljeni aparat mi je multipraktik - od kako sam ga prvi put otkrila, ni dana nisam ostala bez njega. Kada je prvi počeo da pokazuje prve namere izdaje, zaputila sam se u radnju, ispisala čekove i odmah mu našla zamenu. Isto tako i mala seckalica (ili u narodu odomaćeno - čoper) radi punom parom, štapni mikser takođe. Doduše, ima tu i relativno nepotrebnih stvari (mašina za mlevenje mesa - koristi se samo za slavsko žito, salamoreznica - i domaći pršut odnesem u komšijsku radnju gde mi na profi mašini sve iseku dok dlanom o dlan), kao i potpunih promašaja. Ipak, seckanje, rendanje, mlevenje - kunem se u najjači blender koji sam našla u radnji i koji stoji na kuhinjskoj ploči i biva prilično redovno upotrebljavan. O pomagalima poput kašike za sladoled, četkice za premazivanje, oklagija raznih vrsta, špatula, papira za pečenje - neću ni da pričam - blagosloven bio ko ih je izmislio.

Ovo razmišljanje naročito oživi kada se setim Jafa kolača, čija je popularnost bila u jeku tamo negde osamdesetih. Tada su blendere imale tek neke kuće, mikser i štapni mikser eventualno eventualno su bili najrasprostranjeniji i najzastupljeniji asortiman pomagala. Dakle - Jafa kolač: svaka kuća je imala recept, svi se utrkivali da ga prave. Zamrzavala se cela pomorandža, pa se onako smrznuta, tvrdoće kamena i hladnoće sante leda, ručno rendala. Koliko je želja da se napravi ovaj kolač bila jaka! S razlogom, jer je lak za pravljenje (osim tog dela sa rendanjem), jeftin, a ukus je prosto čaroban!

Sada, kada se blender šepuri u dosta kuhinja, ovaj kolač je postao još pristupačniji, jer se u par poteza dobija puna posuda rendane pomorandže sa nultim naporom. Tako sam i ja ovaj kolač proglasila još jednim džokerom - ukusnim i lakim. Ovo je još jedan neznatno izmenjen recept moje komšinice Bobe - ide manje šećera nego u onom iz moje stare sveske, a i njen sam imala često priliku da probam, jer ga redovno pravi i donosi Luki, koji joj i pola pleha potamani, a ona cveta jer se "detetu sviđa".

U Tempu sam kupila organske pomorandže, ali sam ih ipak potopila u rastvor sode bikarbone i tople vode, pa onda dobro oprala. Potom sam tako pripremljeno voće isekla na manju parčad (nisu imala koštice, pa nisam ništa morala da uklanjam), stavila po jednu voćku u jednu kesicu i zamrzla. Sada zbog kolača samo posegnem u zamrzivač i pripremim ostatak - uvek mi je sve spremno. Ono, nije baš da je kolač za iznenadne goste, ali jeste za one najavljene dan ranije - a ni ukućani vam se neće buniti, sigurna sam, jer ni moj nema primedbe.

Jafa kolač
(recept za štampu)

Kora:

4 jaja

20 kašika šećera

20 kašika ulja
20 kašika mleka

20 kašika brašna

1 prašak za pecivo

Fil:

300g šećera

1 čaša vode

3 kašike džema od kajsija

1 izrendana smrznuta pomorandža
Glazura:
50ml vode
50g putera
150g čokolade

Umutiti jaja penasto sa šećerom dodati ulje i mleko i na kraju brašno imešano sa praškom za pecivo. Pripremljenu smesu izliti u dublji pleh dimenzija 35x20 cm ili sličan, postavljen papirom za pečenje i peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni 30 minuta.
Ispečenu i ohlađenu koru preseći vodoravno na pola: donju polovinu vratiti u pleh (ukloniti papir za pečenje), a gornju koru izmrviti i dodati u fil:
za fil prokuvati 300g šećera sa 1 čašom vode, pa pustiti da vri 5-6 minuta. Izmešati džem od kajsija sa rendanom pomorandžom, dodati rastvor šećera i izmrvljenu polovinu kore. Sve izmešati, rasporediti preko donje polovine kore i poravnati. Ostaviti da se stegne, pa preliti čokoladnom glazurom.
Za glazuru staviti vodu i puter da provre, pa onda skloniti sa ringle i dodati čokoladu izlomljenu na kocke, te mešati dok se ne napravi glatka glazura. Preliti kolač odozgo, sačekati da se ohladi i seći u kocke željene veličine.
Napomena: pomorandžu dobro oprati (kupiti organsku, eventualno), iseckati na sitniju parčad, ukloniti koštice, staviti u kesicu i zamrznuti. Tako pripremljenu pomorandžu izrendati u multipraktiku. Ukoliko nemate multipraktik, onda zamrznite celu voćku bez seckanja i izrendajte je ručno.

Jaffa cake
(print this recipe)

Crust:
4 eggs
20 tablespoon sugar
20 tablespoons oil
20 tablespoons milk
20 tablespoons flour
1 baking powder (10g)
Filling:
300g sugar
1 glass of water (250ml)
3 tablespoons apricot jam
1 frozen orange - grated
Glaze:
50ml water
50g butter
150g chocolate

Mix eggs with sugar, then add oil and milk and at the end - flour cobined with baking powder. Pour the prepared mixture into a deep baking pan measuring 35x20 cm or similar, set with baking paper and bake in preheated oven at 190 degrees for 30 minutes.
Cut the baked and cooled crust horizontally halfway: turn the lower half back into the baking pan (remove the baking paper); smash the upper half of the crust and add it to the filling:
for the filling, cook 300 g of sugar with 1 glass of water, and let it boil for 5-6 minutes. Combine apricot jam with grated orange, add sugar solution and smashed half of the crust. Spread the filling over the bottom half of the crust and align. Leave it to cool down and cover with chocolate glaze.
For the glaze, put water and butter to boil, then remove it from the stove and add chopped chocolate cubes, and mix until smooth glaze is made. Pour the cake from the top, wait for it to cool down and cut into the cubes of the desired size.
Note: wash well orange (organic, possibly), chop it into a small piece, remove the seeds, put in a bag and freeze. Grate so prepared orange in the food processor. If you do not have a processor, then freeze whole fruit without splitting it and grate it out manually.

(please scroll down for recipe in English)

Kada sam bila mlađa, mnogo su mi smešni i čudni bili ljudi koje vidim da idu na letovanje ili nekakvo drugo putovanje i nose jastuk sa sobom. Sve sam to dočekivala sa prevrtanjem očima i jednim uobraženim "Bože, svašta" u sebi. Onda su i moji godovi postali sve brojniji i samo je došao period kada sam jutro dočekivala sva utegnuta, kao da sam na biciklu spavala, a bol u ramenima koji se protezao sve do plećki me je podsećao da mi je krštenica postala ozbiljno trošna. Ipak, tu svoju utegnutost i osećaj bola koji pri svakom pokretu podseća da imam neki deo tela sam pripisivala stresu, korišćenju kompjuterskog miša, promaji i još koječemu, sve dok me na treningu nisu pitali - a kakav ti je jastuk? Au, tek tada mi je sinulo da onu rasterećenost jutra na službenom putu mogu da pripišem hotelskom jastuku koji mi je očigledno mnogo više odgovarao od kućnog perjanog koji sam tada koristila.

Nisam ni časa časila, otišla sam u radnju i kao da kupujem kiselu vodu, pa šta sad - gazirano je gazirano - zatražila sam: dajte mi jedan jastuk. Hoćete li memorijski, antibakterijski, za spavanje na leđima, na boku, na stomaku, za svaki položaj....? Što je prodavačica više nabrajala, to sam ja manje znala šta hoću. Videvši moju zbunjenost i prepoznavši neznanje u predugoj pauzi tokom koje sam je gledala tupo i pokušavala da se prisetim po šta sam došla i zašto nisam poslala mamu da mi kupi jastuk, kao i svaki do tada - dama je izvukla sve jastuke iz asortimana i samo rekla - hajde da probate. Šta da probam?! Pa lepo da probate jastuk, eto vam krevet, lepo lezite i isprobajte. Možete li da zamislite moju zapanjenost: bračni krevet u izlogu, nekakvo veče u prometnom delu prometne ulice u kraju, ja već u glavi vidim ceo komšiluk kako se namesti s one strane izloga i gleda mene kako se baškarim s ove. Opet ona uštirkanost u ramenima me je naterala da ipak izvedem taj čin probanja, te se sa sve mantilom ispružim u krevetu i krenem da menjam jastuke. Sve sam ja to izvodila prilično brzo - da se ne brukam, da neko ne naiđe, a suštinski nisam baš ni bila sigurna šta mi odgovara. Brzo sam jedan izabrala, oni mi upakovali i ja šmugnula, samo da nestanem.

Koristila sam taj jastuk nekoliko godina, dok nisam shvatila da mi ni on nije baš savršen. Kupila sam i drugi, dobila jedan od mame, sada ih menjam i prema trenutnom raspoloženju privlačim sebi, jer su mi oba na krevetu pri ruci, i dalje gunđajući da savršenog nema. Kada jednom u nekom hotelu naiđem na savršeni jastuk, tačno ću ga pod mišku i pravo na recepciju da tražim menadžera hotela i pitam koliko treba da platim da ga ponesem kući. Tada ću i ja biti kao oni koji vezuju kesu sa jastukom za kofer, sa početka priče - jer to su te godine.

Kolika sam neznalica za kupovinu jastuka, toliko dobro pecivo prepoznam još sa slike. Ko to tamo Sandra kada je objavila na Instagramu Jastuk pecivo, odmah mi je bilo jasno o čemu se tu radi. Pa još kada je cela Instagram zajednica poludela za istim, već sam se bezveze osećala da sam jedina u zemlji koja ga nije pravila. Koliko je to dobro pecivo! Može li loše da bude išta u kombinaciji seckanog ruzmarina, krupne morske soli i maslinovog ulja? Glatko testo sa mediteranskim šmekom koju daju krupna so i ruzmarin se prži u tiganju na malo maslinovog ulja. Dobijaju se čarobni jastučići, koji se jedu sami ili uz jogurt, pršut, sir ili šta drugo, ili se naprave neki posebni sendviči gde je hleb tanak i diskretan, ali veoma ukusan.

Nema tu nikakve komplikacije: glatko umešeno testo sa začinima se dlanovima rastanji na parčetu papira za pečenje (čak ni oklagija nije potrebna, a uz pomoć papira ni čišćenje kuhinjske površine nakon mešenja), iseku se željeni oblici i prži se na nekom dobrom maslinovom ulju, da dobije dodatnu aromu. Nakon toga - bilo da su topli ili hladni - čik se suzdržite da ne pojedete celu meru, sami!

Jastuk pecivo
(recept za štampu)

300g brašna

1 kašičica krupne morske soli

1 izdašna kašičica suvog kvasca

2 kašike maslinovog ulja

1 kašičica seckanog ruzmarina

ravna kašika meda

oko 150ml mlake vode

maslinovo ulje za prženje

Izmešati brašno, so, kvasac maslinovo ulje, ruzmarin i med, pa postepeno dodavati mlaku vodu i umesiti glatko testo (može i mikserom, sa nastavcima za mešenje). Ostaviti testo u pokrivenoj posudi da udvostruči masu.

Nakon toga testo izručiti na blago pobrašnjeni papir za pečenje, rukama istanjiti na debljinu 1cm i iseći na parčad željenog oblika i veličine. Zagrejati 1 kašiku maslinovog ulja, pa pržiti testo sa obe strane po minut-dva na srednje jakoj temperaturi, dok ne porumeni. Za sledeću turu prženja peciva opet zagrejati ulje i ponoviti postupak.

Pillow pastry

(print this recipe)

300g of flour

1 teaspoon sea salt

1 teaspoon dry yeast

2 tablespoons olive oil

1 teaspoon chopped rosemary

1 teaspoon honey

about 150ml lukewarm water

olive oil for frying

Combine flour, salt, yeast, olive oil, rosemary and honey, gradually add lukewarm water and make smooth dough (with electric mixer, dough hook preferably). Leave the dough in the covered container to double the mass.

After that, spread the dough onto a slightly floured baking paper, roll out onto 1cm thickness with palm hands and cut into a piece of the desired shape and size. Heat 1 tablespoon of olive oil, then fry the dough on both sides for a minute or two at medium high temperature until it is golden. Repeat the procedure with the rest of the pastry.

(please scroll down for recipe in English)

Ranije se znalo - ako se kaže ulje i to vam govori brkati automehaničar koji pucvalom pokušava da ukloni tragove proveravanja četkica na alanseru ili produvavanja karburatora - to je sigurno motorno ulje (da li se i vi sećate one raspevane SFRJ TV reklame - Optima, Modriča, o, o, o, o, o, Optima?) Svaka druga konotacija pominjanja ulja se odnosila na suncokretovo - ono koje se nekada prodavalo u masnim i ulepljenim staklenim flašama, a nakon toga je prešlo u plastičnu ambalažu.

U širokoj upotrebi, bar, tada je suncokretovo bilo jedino i verovatno je bilo nemerljivo boljeg kvaliteta nego ovo današnje, ali ne bih sada ja o tome. Nakon toga se tiho i nenametljivo maslinovo ušunjalo u naše kuhinje, u meri da ja, inače četni evidentičar sa dobrim pamćenjem i povezivanjem činjenica i događaja (što je tajna tog mog kobajagi dobrog pamćenja), ne mogu tačno da se setim kada je taj zlatni proizvod maslina zaposeo naše kuhinje. I to je dugo bilo jedino alternativno ulje. Opet ističem - u širokoj upotrebi. U poslednje vreme se od svega što se nalazi u prirodi pravi ulje, pa za kuvanje imamo na raspolaganju: susamovo, od koštica grožđa, pirinčano, kikirikijevo, laneno, kokosovo i ko zna koliko drugih koja mi sada ne padaju na pamet.

U mojoj kuhinji, kao što znaju oni koji su redovno ovde, se od masnoća koristi svinjska mast, puter, suncokretovo ulje neuporedivo ređe nego ranije (pa flaša i mesecima traje), maslinovo ulje u velikim količinama; susamovo sam kupila jednom ili dvaput, bila sam zadovoljna ukusom, ali nisam stekla naviku i to je otprilike to. Pre par nedelja mi je kolega Momčilo, svetski putnik, odličan kuvar, hedonista i veliki poznavalac lekovitog bilja, u nekom kulinarskom razgovoru pomenuo bundevino ulje i onda rekao - kupio sam dva u Sloveniji, doneću ti. Nisam nikada bila probala i bila sam potpuno neradoznala i indifirentna prema tome, ali hajde da vidim o čemu se tu radi, čisto da ispoštujem poklon. To je bila doživotna ljubav na prvi zalogaj, u meri da znam da će bundevino ulje biti moja stalna kulinarska postavka. To vam je onaj ukus kao da ste šaku najaromatičnije golice stavili u usta i polako uživate u svakom pokretu vilice. Najobičnija zelena salata se diže u neslućene visine, krem sir preko prepečenog hleba sa par kapi ovog ulja tera na mmmmmm efekat, a kažu da odlično ide preko sladoleda od vanile - ne sumnjam. Cena je ono što tera na obazrivost pri doziranju.

Taj poklon i neka TV emisija koju sam gledala me je inspirisala da napravim ovu gustu čorbu koja je sva narandžasta: crveno sočivo, šargarepa, sa bundevom (ako mi se još neki put omakne da je ne volim, slobodno me označite kao licemerku), bundevinim semenom - golicom - za ukras i teksturu i bundevinim uljem kao posebnim zadovoljstvom i poslasticom. Njegova tamna boja pomalo podseća na ono koje je brkati automehaničar s početka priče ispustio iz motora, ali mislim da u tome i jeste čar, jer se baš lepo ističe, naročito na ovoj pozadini.

Imali bundevino ulje ili ne, čorbica je ukusna i hranljiva, pa ne časite časa, jer ne znam do kada će bundeve biti u radnjama (ona je jesenji plod - uvažava li se to još uvek?)

Čorba od crvenog sočiva i bundeve

(recept za štampu)

50g putera

1 kašika maslinovog ulja

1 crni luk

1 češanj belog luka

700g očišćene bundeve

200g crvenog sočiva

1 šargarepa

1/2 glavice celera

1 kašičica rendanog đumbira

1 l bujona (supe)

so, biber

1 kašičica sušene majčine dušice

Za serviranje: kisela pavlaka, semenke golice, bundevino ulje - po želji

Na zagrejanom ulju i puteru propržiti sitno iseckan crni luk. Pred kraj dodati iseckan beli luk i kratko ga takođe propržiti. Dodati bundevu isečenu na sitnu parčad, sočivo, oguljene i iseckane šargarepu i celer i rendani đumbir. Naliti supom i kuvati dok se svo povrće sasvim ne skuva. Skloniti sa ringle, propasirati ručnim blenderom, posoliti i pobiberiti po ukusu i dodati majčinu dušicu. Vratiti na ringlu samo da baci jedan ključ, da se začini sjedine i služiti toplo.

Po želji dodati kašiku pavlake u svaki tanjir i ovlaš povući kašikom po površini, pa posuti golicom i bundevinim uljem.

Red lentils and pumpkin cream soup

(print this recipe)

50g butter

1 tablespoon olive oil

1 onion

1 garlic cloves

700g peeled and cleaned pumpkin

200g red lentils

1 carrot

1/2 celery root

1 teaspoon grated ginger

1 l broth

salt, pepper

1 teaspoon of dried thyme

For serving: sour cream, baked pumpkin seeds , pumpkin oil - optional

Saute the finely chopped onion onto a heated olive oil and butter. Add a chopped garlic and fry shortly. Add pumpkin cut into small pieces, lentils, peeled and chopped carrots and celery and grounded ginger. Pour the soup and cook until all the vegetables are cooked. Remove from the stove, blend it with a hand blender, season with salt and pepper to taste and add thyme. Return to the stove only for few seconds and serve warmly.

If desired, add a spoonful of sour cream to each plate and swirl it with a spoon over the surface, then sprinkle with a pumpkin seeds and pumpkin oil.

(please scroll down for recipe in English)

Nekada sam bila luda za časopisima. Dok sam bila devojčica, po kući su se motali Žena, Bazar, Nada, povremeno zagrebački Svijet, Arena, Mila, sarajevska Una, pojavi se Duga ili sporadično i neki drugi, a zbog Politikinog zabavnika se petak sa radošću dočekivao. Onda je prvo počela zemlja da se raspada, a potom i novinarstvo. Onih ludih devedesetih jedan po jedan časopis je prestajao da se izdaje, jer ko je šašav da se tokom hiperinflacije upušta u takav poduhvat. Nakon toga neki su uspevali da se vrate na scenu, a neki su prešli u zaborav. Pojavili su se neki novi časopisi, sjajni i šareni, a ja sam počela da radim u firmi koja je bila veliki oglašivač, te su štampana izdanja bila dostavljana odmah nakon ili čak pre pojave na kioscima - za nekoga ko je voleo časopise - zlatno doba.

Mic po mic, jedan za drugim su časopisi postajali izgustirani. Prvo su na mojoj internoj listi za odstrel bili nedeljnici: ako se pročita jedan, znaju se svi; bili su tek na korak od žute štampe, a glavne likove intervjua, koji su se čak i u istoj garderobi pojavljivali u konkurentskim izdanjima, sam sve manje poznavala, jer bolje da ne govorim koja je poslednja generacija pevača koju prepoznajem, a štancovanje glumaca, na primer, podseća na nekadašnju meksičku ili južnoameričku scenu, gde se more novog glumiša svake godine pojavljuje - ko bi rekao da ih na Akademiju primaju tek nekolicinu?

Kada sam postala svesna da debelo izdanje mesečnika iščitam za manje od sat, jer većinu časopisa čine reklame, prestala sam i njima da se bavim. U međuvremenu, u nepreglednoj internet pučini su se nalazile svežije i zanimljivije vesti, tako da sam sada od vrsnog poznavaoca postala tek rđavi dvojkaš - prepoznavanje gradiva, odnosno kroz posao znam koliko moram i toliko o tome.

Veoma često se setim neke profesorke iz srednje škole koja nam je bila par časova na zameni, a predavala je informatiku. Otresita žena, važila je za strah i trepet škole, besprekornog stila, dama u oblačenju, general u ponašanju. Tokom nekog od tih časova krajem zlatnih osamdesetih, izjavila je nešto što mi se tada učinilo kao blasfemija, imajući u vidu scenu štampanih izdanja i moju ljubav prema njima: ja samo kupujem časopise o kuvanju i šivenju - tu jedino mogu da nađem nešto korisno. Mislim da bih i sada mogla da rekonstruišem gde je stajala i kako je izgledala, koliko mi se to urezalo u pamćenje. Potpuno je razumem i da umem da šijem - sasvim bih se složila. Ovako, samo časopisi o kuvanju.

Pored fine i rastuće biblioteke kuvara, posedujem i izuzetnu kolekciju časopisa o kuvanju. Ima tu svega: nekih davnih domaćih izdanja, nikad prežaljenih Sale & Pepe primeraka, ogromna količina američkih časopisa koje ljubomorno čuvam, neki evropski primerci na engleskom koje sam pronalazila po aerodromima, nekoliko izdanja na francuskom, jer uz malo truda i značajnu pomoć rečnika - i njih mogu da čitam. Sve u svemu, to su kilogrami hartije, razvrstani po nekoj mojoj eklektičnoj klasifikaciji koju zaboravim do sledećeg puta. Ipak, retke bacam i ako bih se otrgla kontroli, ubrzo bih postala zvezda rijaliti programa Opsesivni skupljači o onima koji ništa ne bacaju i koji gomilaju i nepotrebno. Časopisi o kuvanju nisu nepotrebno, a i za sada se lokalizovano nalaze na dnu jednog ormarića, tako da je situacija ipak pod kontrolom.

Pre negde sam sređivala taj ormarić, pravila podelu te ogromne količine američkih izdanja na "za sada neinteresantno" i "obavezno pogledati, ima pametnih recepata", šaka su mi pali Sale & Pepe časopisi, koji se više ne izdaju na našem tržištu. Prelistala sam da vidim da li i njih da delim po pomenutim kategorijama, kada mi je pogled privukao tart sa sirom i orasima. Sastojci, jednostavnost postupka i izgled su me naterali da se odmah bacim u akciju. Prvi sam napravila potpuno sledeći recept i - bilo je jako ukusno, ali mi je nešto falilo. Cimet! Drugi je ubrzo bio pripremljen uz izmene u procesu pripreme kore, dodavanje cimeta i dobilo se nešto potpuno fantastično! Kontrast u teksturi oraha u kori i kremastoj sredini, kontrast u ukusu cimeta i oraha uz tek neznatni kiselkasto-mlečni fil - ma milina jedna. Neobičnost ovog tarta nikoga nije ostavila ravnodušnim, a mene je izazvala da razmišljam i o pravljenju pečenog cheese-cake-a. Dok se ne smislim to da izvedem, evo tartić, tek da pripremite nepca za sledeće avanture.

Tart sa orasima i sirom

(recept za štampu)

200g oraha

40g žutog šećera

50g brašna

1/2 kašičice cimeta

40g putera

300g krem sira

130g kisele pavlake

100g žutog šećera

2 jajeta

1 kašičica vanila ekstrakta

Staviti orahe i 40g žutog šećera u secka ili blender i samleti ih. Odvojiti 3 kašike ove mešavine i odvojiti sa strane.

Ostatak mešavine izmešati sa brašnom, cimetom i puterom, pa sjediniti u blenderu (ili mikserom, sa nastavcima za testo). Dodati 1 kašičicu od pripremljene pavlake i formirati smesu za koru.

Ovako formiranu smesu utisnuti u dno i ivice okruglog kalupa za tart prečnika 23cm ili sličnog. Staviti u unapred zagrejanu rernu i peći na 180 stepeni 15 minuta.

Za to vreme izmešati krem sir, kiselu pavlaku, 100g žutog šećera, jaja i vanilin ekstrakt. Smesu izručiti preko delimično pečene kore (nakon 15 minuta u rerni), potom vratiti u rernu i peći još 35 minuta.

Topao pečen tart posuti sa odvojene 3 kašike mešavine šećera i oraha i ostaviti da se sasvim ohladi pre služenja.

Walnuts and cheese tart

(print this recipe)

200g walnuts

40g brown sugar

50g flour

1/2 teaspoons cinnamon

40g butter

300g cream cheese

130g sour cream

100g brown sugar

2 eggs

1 teaspoon vanilla extract

Put walnuts and 40g of brown sugar into a blender and process them. Put 3 tablespoons of this mixture aside.

Combine the rest of the mixture with flour, cinnamon and butter, and process it into food processor. Add 1 teaspoon of prepared sour cream and form a batter mix.

Press the prepared mixture into the bottom and edges of the round tart mold diameter 23 cm or similar. Bake in preheated oven at 180 degrees for 15 minutes.

In the meantime, mix the cream cheese, sour cream, 100 g of brown sugar, eggs and vanilla extract. Pour the mixture over a partly baked crust (after 15 minutes in the oven), then return to the oven and bake for another 35 minutes.

Sprinkle warm baked tart with 3 tablespoons of sugar and walnuts mixture which has been put aside and let it cool completely before serving.

(please scroll down for recipe in English)

Već sam napominjala da sam odrasla u prilično tradicionalnoj porodici, gde je vera bila deo nasleđa i nešto što se podrazumeva, a oko čega se ne pravi nikakva fama. Slavila se slava, Božić, Uskrs, nije se radio ručni rad ili šta slično kada je crveno slovo, a naročito ne na Ognjenu Mariju, čak iako nije crvenim ispisana. Svoju kadionicu sam dobila odmah nakon udaje, malu, keramičku, koju koristim za Badnje veče, opet kao deo nečega što su sve žene moje porodice unazad radile. Doduše, one i značajno češće, ali smatram da svaka generacija treba da prihvati tradiciju i modifikuje je prema svojim mogućnostima i modernom dobu (jer kako zapaliti Badnjak na ognjištu, na primer, u XXI veku, u stanu u metropoli?)

Tako, jedva sam mamu ubedila da pošto ne stižem preko radne sedmice da peglam, to se često dešava nedeljom. Ona se, daleko pobožnija od mene, zgražavala, grdila me i pokušavala da mi brani, a moj krunski argument je uvek bio - mama, Bog se neće ljutiti što radim, valjda vidi da nisam stigla drugim danima. Tu se ona malo slegne i prihvati da onaj gore i ja imamo neki poseban dogovor.

Ipak, uprkos tradicionalnosti uvreženijoj od proseka u to doba (sada smo tek bleda senka, jer crkve sve punije tokom službi, praznika i o drugim prilikama), nismo nikada postili ceo post. Jednom sam postila prvu nedelju i htela sam da svisnem bez - jogurta! Da, samo mi je to nedostajalo, jer što se mesa tiče, ja bih izgurala šest nedelja bez da trepnem. Ali jogurt, sir, jaja - joj! Ipak, iako te višenedeljne postove ostavljamo onima sa jakom voljom, uvek se postio Veliki petak, Badnji dan, Krstovdan, Sveta Petka, dan uoči Svetog Nikole, negde početkom milenijuma smo počeli da postimo i petak. Svako iz nekog svog razloga, a moj je bio što su mi se sve neke životne bitne stvari počele dešavati petkom, pa sam taj dan odredila za posnu hranu, moderno nazvanu veganskom, odnosno pesciterijanskom (vegani koji jedu ribu i morske plodove). Ipak, ja sam jedna veoma fleksibilna osoba, a i taj petak nema neki religiozni karakter kod mene, tako da na putovanjima, prilikom nekih bitnih večera ili događaja ukoliko ne mogu da ispoštujem režim - suspendujem ga do naredne nedelje. Uvek se setim kako mi je moja mudra baka, umereni tradicionalista, jednom prilikom kada sam joj se požalila da sam se omrsila tokom nekog posnog dana rekla: dušo, greh ne ulazi na usta, već iz njih izlazi.

Upravo tako. Post ili uzdržavanje od rđavih misli i zlih reči i namera bi, da se ja pitam, trebalo da traje tokom svih dana u godini, post je bio način da se nekadašnji ljudi kroz religiju navedu da pročiste organizam laganijom hranom. Ipak, taj običaj dobro dođe i kod obrazovanog, prosvećenog, modernog čoveka, pa nije loše ponekad pojesti taj neki posni obrok - svi organi će vam biti zahvalni. Mnoštvo povrća, poneka semenka, varijanta na ulju ili pak samo na vodi - punjene suve paprike zadovoljavaju svaki od kriterijuma. One su lepe kao glavno jelo, ali na mnogim slavama ili posnim posluženjima se mogu sresti i kao deo hladnog predjela. Kako god - videla sam da ih u supermarketu još uvek ima, a znam da se odlično ponašaju i izvađene iz zamrzivača. Stoga, budite mudri i kada ih nađete, stavite vezicu ili dve u friz - da uvek budete spremni.

Punjene suve paprike

(recept za štampu)

12 suvih crvenih paprika

1 praziluk ili glavica crnog luka

2-3 kašike maslinovog ulja

3 čena belog luka

3 šargarepe

1/2 glavice celera

150g pirinča

1 šaka pečene golice

100ml paradajz soka

1/2 kašičice suvog bosiljka

1/2 kašičice suvog origana

so, biber po ukusu

200ml paradajz soka

100ml vode

Paprike očistiti od semena, potopiti u mlaku vodu i ostaviti sat vremena.

U međuvremenu na zagrejanom maslinovom ulju propržiti sitno seckani praziluk ili crni luk, pa pred kraj dodati izgnječen beli luk. Nakon toga dodati oguljenu i izrendanu (ili iseckanu u secku) šargarepu i celer, pa zatim i pirinač i grubo iseckanu golicu. Sve zaliti paradajz sokom, posoliti, pobiberiti, dodati suve začine i kratko izdinstati.

Paprike ocediti i puniti pripremljenim filom, pa ih slagati u pekač, jednu pored druge. Zaliti ih mešavinom paradajz soka i vode, staviti u rernu na 250 stepeni i krčkati sat vremena. Može se pred kraj ovlaš pokriti aluminijumskom folijom.

Napomena: ukoliko se posti na vodi, praziluk ili crni luk izdinstati sa malo vode dok ne omekšaju - sve drugo pripremiti kao što je navedeno.

Stuffed dry peppers

(print this recipe)

12 dry red peppers

1 leak or onion

2-3 tablespoons olive oil

3 garlic cloves

3 carrots

1/2 celery root

150g rice

1 handful of pumpkin seeds (baked)

100ml tomato juice

1/2 teaspoons dry basil

1/2 teaspoons dry oregano

salt, pepper to taste

200ml tomato juice

100ml water

Clean the peppers from the seeds, immerse the lukewarm water and leave for an hour.

In the meantime, saute chopped leek or onion on a heated olive oil and at the end add the pressed garlic. Then add peeled and grated (or chopped in a chopper) carrots and celery, then rice and roughly chopped pumpkin seeds. Add tomatoe juice, salt, pepper, dry spices and briefly saute for few minutes.

Remove paprikas from the water and fill with the prepared filling, then arrange them into a baking dish, one next to the other. Pour the mixture of tomato juice and water over them, put in the oven at 250 degrees and bake for an hour. After some time, cover the baking dish with aluminium foil preferably.

(please scroll down for recipe in English)

Luka ima veoma osetljivo nepce u meri da ne prestaje da nas iznenađuje.

Jednom prilikom je otišao kod tate na ručak i odlučili su da popiju po čašu vina. Luka se oduvek deklarisao kako najviše voli vranac, a mi smo to smatrali pravljenjem važnim, jer "baš on zna" i "folirant". Tata mu nije imao nijedan vranac, a merlot se meškoljio u frižideru, pa upravo imajući na umu ovo pod navodnicima, a ne govoreći detetu kakva je situacija što se tiče raspoloživog lagera vina, sipao je merlot i bez komentara mu izneo. Već posle prvog gutljaja, Luka se izjasnio - nije problem, popiću, ali samo da znaš da ti ovo nije vranac.

Drugom prilikom, moja komšinica Boba je donela tacnu Jafa kolača, a Luka čim je video čokoladni kolač, još sa vrata je navalio na onaj tanjir - naročito jer ga pre toga nije jeo, pa mu je bila potpuno intrigantna novina. Posle prvog zalogaja, kaže Bobi - mmmm, znam, ovde ste stavili narandžu, ima i limuna... Tu ga ja prekinem i u maniru mame-edukatora, počnem da mu objašnjavam: znaš, Luče, to ti je kolač u koji ide zamrznuta pomorandža, bio je popularan kada sam ja bila mala. Iza mene, Boba je sa mnogo više ponosa nego rođena majka gledala svog mladog komšiju i reče mu - jeste, dušo, stavila sam malo limuna u koricu. Svaka moja priča je bila utihnula, ramena su mi se u trenutku opustila, a vilica pala u neverici.

Inače mnogo voli Rum kasato, onaj kupovni, iz radnje. U stanju je da kupi pakovanje, otvori ga i, imam utisak - udahne ga! Tu se čak ni pokreti vilice ne vide. Kada sam na Coolinarici videla recept, odmah mi je bilo jasno da moram da ga napravim i obradujem svog mezimca. Bilo je zapinjalo kod svakog sastojka - taman počnem i shvatim - jao, pa nemam krompir. A gde mi je keks? Vidi, rum je pri kraju, par kapi na dnu boce. Kada sam napokon sabrala trupe i bacila se na posao, uspela sam da nacedim kašiku ruma i ni makac dalje, pa se setim spasonosnog rešenja - imam aromu ruma u ampulama. Završim kolač, stavim na hlađenje i očekivana reakcija šunjanja oko frižidera je potpuno izostala odmah nakon prve probe. Ništa mi nije bilo jasno i već sam počela sve glasnije da gunđam: ja sam pravila, a ti nećeš da jedeš, samo probaj da kupiš onaj iz radnje, kada nećeš ovaj koji sam se potrudila da napravim za tebe i sve ostalo u istom pravcu, a u maniru prave džangrizave majke. Na sve to moje, samo sam dobila pitanje - ovo nije pravi rum, već neka zamena, je l' da? Ne sviđa mi se. Tu ja ostanem u osmehu, naročito jer je pravi rum dobrim delom ipak bio prisutan, a i ja stvarno nisam primetila nikakav specijalni ukus niti razliku. Ama ne - Nepce godine je prepoznalo da je nešto čudno u pitanju (a nedostatak kulinarskih veština i potpunog poznavanja svih sirovina i začina ga sprečava da definiše šta tačno može biti u pitanju). Direktan aperkat u prvoj rundi.

Meni se nešto nisu dopale slike koje sam napravila, a i htela sam da skinem ljagu sa ovog slatkiša, pa sam nakon samo dan-dva pravila novu verziju, sa pravim rumom: e, tu je nastalo ranije očekivano šunjanje oko frižidera, zapitkivanje - jesi li slikala, mogu li da uzmem, šetanje po stanu sa činijom u rukama i slično. Pobeda u drugoj rundi.

Jako dugo nisam probala kopiju nekog recepta koji više liči na kupovni original! Ipak, kada se pogleda lista sastojaka i ovde se ne primeti ništa neizgovorljivo i nepoznato - jasno je koja verzija pobeđuje. Još kada se zna da od ove količine sastojaka izađe skoro osamdeset komada - mislim da dodatno ubeđivanje nije potrebno. Naravno - prilikom pripreme sam bila kupila i pakovanje iz radnje i izmerila ga, pa tim više liči na original, tako da je ta količina uporediva.

Ukoliko vas mrzi da ceo kolač umačete u čokoladu, moguće je napraviti i varijantu sitnog kolača: smesa se poravna i prelije se čokoladom, pa se ohlađeno iseče u štanglice. I da ne zaboravim: uz zamenu par sastojaka, ovo je postan slatkiš. Jesam li vas ubedila?

Rum kasato

(recept za štampu)

300g krompira

100g čokolade

100g putera

300g mlevenog keksa

200g prah šećera

1 kašika kakaa

3-4 kašike ruma

1 kašika ulja

Za glazuru: 200g čokolade i par kašika ulja

Skuvati krompir, procediti ga, ispasirati i u vreo dodati komade putera i čokolade. Mešati da se otopi.

Potom dodati mleveni keks, zatim prah šećer, kakao, rum i ulje (može se mutiti mikserom, a i ne mora).

Pripremljenu masu izručiti na papir za pečenje i formirati ploču debljine 1cm, a okvirnih dimenzija 24x40cm. Ostaviti da se malo ohladi, pa je iseći na pločice dimenzija 6x2cm.

Na pari istopiti čokoladu za glazuru i izmešati sa par kašika ulja. Svaku pločicu umakati u glazuru, ocediti višak i ređati na papir za pečenje. Kada se sasvim ohladi, nožem iseći viškove čokolade koja se ocedila.

Napomena: formirana smesa se može razviti i na veću debljinu i samo preliti čokoladnom glazurom, kako bi se napravile štangle za asortiman sitnih kolača.

Rum bars

(print this recipe)

300g potatoes

100g chocolate

100g butter

300g ground biscuit

200g powder sugar

1 tablespoon cocoa

3-4 tablespoons rum

1 tbsp. oil

For glaze: 200g of chocolate and a couple of spoons of oil

Cook potatoes, drain, then mash them. Add small pieces of butter and chocolate and stir to unite.

Then add the ground biscuit, the powder sugar, cocoa, rum and oil.

Roll the prepared mixture on the baking paper and form a layer of 1cm thickness, with measures 24x40cm. Leave to cool down a bit, then cut it on 6x2cm bars.

Melt the chocolate for the glaze and mix it with a couple of spoons of oil. Dip each bar into the glaze, remove the excess, and arrange it on the baking paper. When it cools completely, cut off with a knife the excess chocolate that squeezed.

(please scroll down for recipe in English)

Još jedna zavoljena namirnica usled ovih blogerskih avantura - lignje. Ono čemu još uvek više nego uspešno odolevam su termički obrađen karfiol i dinja, sve ostalo manje ili više volim. Ipak, lignje su, kao što sam već pričala, imale svoje pokušaje da mi se dopadnu, ali im je bilo potrebno mnogo udvaranja ne bi li me zavele. Kao i kod ljudi - iako su mi pred očima, nekada je potrebno da se desi neki klik, neki spoj u glavi, neki potpuno nevažan momenat da se neke zvezde i planete poklope, sve dođe na svoje mesto i ja budem onaj smajlić sa srcima u očima.

Tako su lignje dočekale svojih pet minuta kada mi je koleginica Sandra doslovno utrapila jedan kolutić pohovane lignje, pa sam i ja postala pravi lignjoljubac. I to toliki da se ne libim da ih pripremam na najobičniji način - sa krompirom, u rerni. Da ih pravim na ovaj današnji - u putaneska maniru. I da se spremam da ih punim i to na više načina. Već naslućujem da će to biti kao i kod bundeve - od najžešćeg zagovornika netrpeljivosti prema njoj, došla sam do fine kolekcije recepata u kojima ova narandžasta bucka igra glavnu ulogu.

Lignje kupujem u radnji, naravno, na odeljku zamrznutih namirnica. Uvek uzimam one cele, gde su kraci posebno upakovani; više volim da ih sama sečem, nego da razmišljam da li su oni već iseckani bili ispravni, fini i savršeni primerci u stanju celovitosti. Nešto sam baš razmišljala: iako sam vešta u mnogim poslovima, negde sam potputni duduk. Eto, na primer, da mi neko da celo, živo pile, kod mene bi umrlo od starosti, ako se neka lija ne bi pre toga osladila; iako sam hajduk u mnogim stvarima, ne mogu da zamislim da uzimam sekiru i završavam to sa piletom, što žene na selu rutinski rade. Isto tako, da mi neko donese celu lignju, verovatno ne bih znala šta bih sa njom: za mene lignje žive i rastu u zamrzivaču u samoposluzi. Pa ljudi moji, moj krajnji domet čišćenja ribe je pastrmka, a šarana (ne preterujem, već vam prepričavam iskustvo iz januara) capnutog po glavi, spakovanog u kesu vozam do mame na Novi Beograd, da mi ga očisti i iseče, pa ga onda vozim svojoj kući na dalju obradu. E, sad zamislite nekoga ko ceo život živi kraj dve reke i ne ume da očisti rečnu ribu i sad mu predložite da sam očisti lignje? Vegan, po kratkom postupku.

Putaneska pasta je jedna od poznatijih vrsta, sigurno smo svi čuli za nju. Više-manje idu isti sastojci: crni, beli luk, paradajz pelat ili sok, masline, kapar, suvi začin, inćuni; sve se ukuva i prelije preko paste. Lignje spremljene na putaneska način menjaju inćune, a gotovo jelo se, prema mom viđenju, može jesti kao paprikaš, uz neki dobar, hrskavi hleb sa debelom korom ili kao preliv preko testenine. Kako god da odlučite da servirate ovo jelo, budite sigurni da nećete moći da odlučite da li je boljeg ukusa ili mirisa. Rizikujem da se ponavljam, ali moram: a priprema - za tili čas!

Lignje putaneska

(recept za štampu)

1 crni luk

3-4 kašike maslinovog ulja

2-3 čena belog luka

1 šaka maslina (bez koštica)

1 kašika kapara

400g iseckanog pelata ili 1.5 šolja paradajz soka

400g lignji

biber, sušeni bosiljak i origano

Sveži peršun za serviranje

Testenina po želji

Sitno iseckani crni luk propržiti na zagrejanom maslinovom ulju. Pred kraj dodati sitno iseckani beli luk i promešati da se sve sjedini. Dodati krupno sečene masline i kapare i promešati. Usuti seckani pelat ili paradajz sok i ovlaš poklopiti (ne do kraja), pa na srednjoj temperaturi dinstati 15-20 minuta.

Za to vreme dobro oprati lignje i iseckati ih na širinu oko 2cm. Dodati u dinstani sos, promešati i kuvati 2-3 minuta.

Pobiberiti i začiniti bosiljkom i origanom. Po potrebi posoliti (kapari i masline su već slani, pa biti obazriv).

Skuvati testeninu prema uputstvu i izmešati sa sosom, pa služiti posuto seckanim peršunom.

Napomena: ovako pripremljen sos se može jesti i kao mediteranski paprikaš od lignji.

Squids puttanesca

(print this recipe)

1 onion

3-4 tablespoons olive oil

2-3 garlic cloves

1 handful of olives (pitted)

1 tablespoon caper

400g of chopped pelat or 1.5 cup tomato juice

400g squids

pepper, dried basil and oregano

Fresh parsley for serving

Pasta upon the taste

Saute finely chopped onion on heated olive oil. Add finely chopped garlic and stir. Add chopped olives and capers and stir. Pour the chopped pelat or tomato juice and cover it (not completely), and cook at a medium temperature for 15-20 minutes.

In the meantime, wash the squids well and chop them at a width of about 2cm. Add to sauce, stir and cook for 2-3 minutes.

Season with pepper, basil and oregano. Add some salt, upon the taste (capers and olives are already salted, so be careful).

Cook the pasta according to the instructions and mix with the sauce, then serve sprinkled with chopped parsley.

Note: such prepared sauce can be eaten as Mediterranean squids stew.

(please scroll down for recipe in English)

Kakve su vaše navike što se tiče domaćih peciva? Pravite li ih uopšte ili se oslanjate na ponude pekara? Moram priznati da sve manje imam poverenja u pekare, naročito od kada sam načula da pribegavaju nekim prečicama umesto korišćenja "normalnih" sastojaka (jaja, konkretno), a jasno je da tek retke, ako ih uopšte ima, koriste puter, na primer.

Da se ne lažemo: volim ja pekare i rado bih, da mi metabolizam, godine i savest dozvoljavaju, živela u njima. Ipak, svesna sam da ono što napravimo kod kuće, u svojoj kuhinji, ima daleko veću vrednost i kvalitet.

Ranije sam da bih napravila običnu podlogu za picu obavljala visinske pripreme dostojne pohoda na Mont Everest. O nekim malo složenijim pecivima da ne govorim. Sada - to je rutina. Davno sam shvatila da se testa ne treba bojati jer će to osetiti, da ne postoji dugme za samouništenje koje će kuhinju pretvoriti u poprište nuklearne katastrofe i da najgore što može da se desi jeste da ispadne na pod ili da je loš recept koji prvi put probam - sve drugo je rešivo. Od kako sam tako posložila činjenice u glavi, testo i ja smo u velikoj ljubavi, bar što se pravljenja tiče. Još od kada sam sveštila da ga napravim uveče, poslažem u pleh, zašuškam folijom i ostavim u frižideru, te ujutru samo ispečem - novi svet svežeg mirišljavog peciva za doručak se otvorio pred nama.

Vrsta peciva - ne zna im se broj. Punjenja takođe. Oblikovanja - da ne pričamo. Čak i metod termičke obrade može da se razlikuje, makar u smislu da se ili prvo kratko kuva, pa peče ili direktno peče. Ipak, ono što je zajedničko je da sva peciva pre ili kasnije završe u rerni. Mada......jastuk pecivo? Dakle, ni rerna nije zagarantovana.

Spirale sa orasima sam pravila pre ko zna koliko i zapisala sastojke i još par detalja u radnu svesku, ona u kojoj zapisujem beleške tokom proba i pripreme, a koja je musava i kupusava, pogađate. Prešavši u drugu svesku, spirale su ostale zaboravljene, sve dok nisam tražila neki sezonski recept kome je opet došlo vreme i sa jedne od stranica su me pozvale ove aromatične spiralice. Potpuno su nepravedno bile zaboravljene, jer su dobri sastojci, zanimljivo punjenje, a još sam u ovu zvaničnu turu dodala malo muskatnog oraščeta. Rezultat je jedno staromodno pecivo što se teksture tiče, zanimljivog ukusa usled punjenja, a ovi zavijuci zbog načina oblikovanja čine da imamo i mekane i blago hrskave delove. Uz šolju mleka ili čašu soka - doručak, užina ili slatko pecivo za poželeti.

Spirale sa orasima

(recept za štampu)

350-400g brašna

1 suvi kvasac

60g šećera

prstohvat soli

1dl mlakog mleka

60g ulja

2 jaja

Fil:

200g mlevenih oraha

50ml vrelog mleka

5 kašika šećera

50g putera

prstohvat muskatnog oraščića

Izmešati brašno, kvasac, šećer i so, pa postepeno dodavati mlako mleko, ulje i jaja, sve vreme meseći testo mikserom, sa nastavcima za testo. Glatko umešeno testo ostaviti u pokrivenoj činiji, da se duplira.

Za fil popariti mlevene orahe vrelim mlekom, dodati šećer, muskatno orašče i puter, pa sve umešati u ujednačeni fil.

Naraslo testo razviti u pravougaonik dimenzija 50x35cm. Premazati ga filom, pa presaviti kao na slici. Iseći na trake širine 3 cm i uviti ih u spirale. Tako formirano testo naslagati na pleh prekriven papirom za pečenje. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni 20 minuta.

Walnuts swirls

(print this recipe)

350-400g flour

1 dry yeast sachet

60g of sugar

pinch of salt

1dl lukewarm milk

60g oil

2 eggs

Filling:

200g of ground walnuts

50ml of hot milk

5 tablespoons sugar

50g butter

pinch of nutmeg

Combine flour, yeast, sugar and salt then gradually add lukewarm milk, oil and eggs, mixing all the time with a electric mixer, dough hook until smooth. Leave the dough in the covered bowl to double.

For the filling, pour boiling milk over the ground walnuts, add sugar, nutmeg and butter and stir it.

Roll the dough into a rectangle measuring 50x35cm. Spread the filling over it and fold the dough like shown in the picture. Cut strips 3 cm wide and wrap them in spirals. Arrange the formed dough on a baking sheet covered with baking paper. Bake in preheated oven at 190 degrees for 20 minutes.

(please scroll down for recipe in English)

Jeste li nekada obavljali neku internet kupovinu? A namirnica?

Koncept internet nabavke, imam utisak, još uvek nije skroz zaživeo kod nas, jer oni koji nisu probali nisu svesni kolika je to pomoć. Prošle godine sam, već sam pričala, imala manju hiruršku intervenciju, kućni oporavak i privremenu sprečenost za normalan život, pa sam kurira koji je doneo moju porudžbinu iz supermarketa gledala kao Supermena.

Ili - sigurna sam da ima takvih među vama, ne stižete ništa u svom užurbanom životu, tako da pijaca nije ni pod razno, nego pod nemoguće. E, sad, zamislite da uveče, kada imate vremena, sednete za kompjuter i obavite kupovinu, odaberete vremenski okvir za isporuku, način plaćanja i u naznačeno datum i vreme vaša pijaca se pojavi na vratima. Bez nošenja teškog, bez nerviranja oko parkiranja ili oko vremenskih prilika, sa mogućnošću plaćanja karticama. Neprocenjivo.

Kada su mi iz Moja pijacaservisa ponudili da probam kako to oni rade, imala sam mnoštvo bojazni. Odmah su mi pali na pamet kuriri koji me stalno zavrću ili da moram ispred zgrade da preuzimam pošiljke ili da ih kao dokona čekam, dok me lažu za vreme isporuke; pomislila sam na skučen asortiman i preskupe proizvode; pomislila sam na ofrlje merenje sastojaka; pomislila sam na loš kvalitet proizvoda....da sam imala više vremena, verovatno bih smislila još mnoštvo izgovora i kreirala brdo predrasuda. Ispalo je da su sve upravo to - predrasude! Isporuka je stigla u tačno zakazano vreme, usluga vrhunska (dobila sam SMS - da li želim da zamenim jedan proizvod koji nisu trenutno imali), asortiman je bio odličan (testirala sam ih poručujući različite kategorije), rinfuz artikli su bili tačno odmereni i uredno upakovani, a da budem iskrena - u životu nisam videla onako lep bosiljak: nisam imala nijedan listić da odbacim! Da ne pominjem razne salate, rotkvice - nisam znala šta je lepše od čega. Ukratko - prezadovoljna! Servis za svaku preporuku, bilo da vam je potreba, hir ili prosto olakšanje života.

Čim sam raspakovala gajbice kao dete novogodišnji paketić, odlučila sam da napravim nešto pomalo nesvakidašnje i proslavim novo otkriće koje će me rešiti mnoštva muka. Brauni. Ništa neobično, priznajem. Postan. Imam vašu pažnju? Sa tikvicom. Dobro ste pročitali.

Kao i Moja pijaca servisu, prišla sam sa skepsom i jednako bila oduševljena. Čak ni Luka, Nepce godine, nije mogao da otkrije sastojke i silno se iznervirao zbog toga. I nije jedini - niko ne prepoznaje tikvicu umešanu u ostale sastojke, koja ih vezuje i daje im vlažnost. Priprema je u svega par poteza, nakon čega se dobija čokoladni kolač više nego odličan. Da li ćete dodati čokoladu sitno iseckanu u testo ili prosto napraviti čokoladnu glazuru - vaš izbor. Možda čak dodati cimet ili kardamom ili čak malo instant kafe u smesu - opet je stvar izbora. I ovako klot je odličan, a imaćete pažnju čitavog društva kada im otkrijete glavni sastojak. I bićete glavna zvezda, verujte mi.

Posni brauni
(recept za štampu)

1 velika ili 2 male tikvice
250g šećera
120ml ulja
200g brašna
30g kakaa
2 kašičice praška za pecivo
2 kašičice vanila ekstrakta
50g seckane čokolade za kuvanje

Dobro oprati tikvicu i sa korom je izrendati na sitno. Ne cediti je!
Izmešati šećer i ulje, pa dodati brašno izmešano sa kakaom i praškom za pecivo, a zatim i vanila ekstrakt. Dodati izrendanu tikvicu i mešati dok se ne formira jednolična smesa.
Pripremljenu smesu izručiti u pleh dimenzija 23x33 cm ili sličan, postavljen papirom za pečenje. PO želji posuti seckanom čokoladom. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 30 minuta.
Ostaviti da se ohladi, seći i služiti.
Napomena: smesa će izgledati suva, sve dok se ne umeša tikvica i dobro izmeša. U smesu se mogu dodati cimet ili instant kafa, može se preliti čokoladnom glazurom.

Vegan brownies
(print this recipe)

1 large or 2 small zucchini
250g sugar
120ml oil
200g flour
30g cocoa
2 teaspoons baking powder
2 teaspoons vanilla extract
50g chopped chocolate

Wash zucchini thoroughly and shred it (do not squeeze it)
Mix sugar and oil, then add flour combined with cocoa and baking powder, and then vanilla extract. Add a shredded zucchini and mix it well.
Pour prepared mixture into baking pan measured 23x33 cm or similar, set with baking paper. If desired, sprinkle with chopped chocolate. Bake in preheated oven at 180 degrees 30 minutes.
Leave to cool, cut and serve.

Note: the mixture will look dry, until the zucchini is added and well mixed. Cinnamon or instant coffee could be added to the mixture, it can be covered with chocolate glaze.

(please scroll down for recipe in English)

Kako vi idete na pijacu? Ono - klasično, vikendom, kada je najveća gužva i pijaca najskuplja? Ili, kao što sam ja radila: navratim pre posla, obavim neku brzu kupovinu za par dana, popakujem u gepek i kao prava žena socijalizma, sa kesama krenem na posao. Istini za volju, kese ostanu u gepeku, ali dobro zvuči za dodatnu dramatizaciju.

Pre priličnog broja godina, na jednoj od svetskih konferencija brendova koje radimo su pomenuli kako je on line kupovina budućnost, te su kao zanimljivu ilustraciju prikazali neku dalekoistočnu zemlju, gde su na zidove metro stanica nalepili postere koje gondole supermarketa prikazuju u realnoj veličini; cilj takvog načina promocije je bio da ljudi dok čekaju prevoz, prolaze pored postera (gondola?), skeniraju bar kodove koji su prikazani i odmah on line poručuju nešto što će im ubrzo biti isporučeno na kuću. Naučna fantastika u to doba, verujte mi na reč. Između sebe smo komentarisali - ma daj, molim te, nema šanse, pa kod njih maltene roboti idu ulicama, znaš koliko smo daleko od toga?

Nekoliko godina nakon toga, mi imamo mogućnost da šetkamo između slika na sajtu Moja pijaca, klikćemo, odlučujemo se i poručujemo potrepštine koja će nam biti u zakazano vreme isporučene na adresu. Nešto drugačije od postera sa bar kodovima, ali bar jednako efikasno. Uostalom, nemamo ni metro, tako da ne bismo imali gde da zalepimo postere 😉 Šalu na stranu, zamislite stvarno da izbegnete gužvu na pijaci vikendom, spomenutu u prvom pasosu. Zamislite i da ne jurcate na pijacu pre posla, kako sam ja radila, već kao gospođa žena odete na svoje radno mesto, a pijaca dođe na kuću, bez potrebe da teglite teške kese i cegere. Zamislite da pauzu na poslu iskoristite da začas poručite sve što vam je potrebno (jer zakonskih pola sata vam je i više nego dovoljno, imaćete vremena i za obrok), tako da možete da se pohvalite da ste "išli na pijacu tokom pauze".

Sve šale na stranu, Moja pijaca je veoma koristan servis, koji mi je pored voća, povrća i zeleniša, doneo i sušeno i kandirano voće. Naročito me je obradovalo nešto što se kod nas teško nalazi - kandirane trešnje, koje su me odmah nagnale da napravim kolač koji mi je jako dugo na pameti - kolač sa suvim voćem. E sad: s obzirom da sam samoproklamovani jezički čistunac, a i imajući u vidu količinu suvog i kandiranog voća u receptu, s pravom se pitam: da li je ispravno reći kolač SA suvim voćem ili kolač OD suvog voća? Rekla bih da je ovo drugo, jer procenjujem da ide više voća, nego ostalih sastojaka.

Koliko je ovo dobar slatkiš! Jedan od onih koje bih celog života mogla po parčence uz kafu da pojedem. Ili uz čaj. Ili bez išta. Potpuno moj tip i po mom ukusu: sladak taman koliko treba, sa ukusima i teksturama koje se prepliću, a fin, sočan i vlažan. Što bi babe rekle - ni uzmi, ni dodaj.

Svo ovo suvo, koštunjavo i kandirano imate na Moja pijaca servisu, na adresu će vam stići precizno odmereno, fino upakovano, odličnog kvaliteta. Vaše je samo da nabavite par ostalih namirnica i bogat, a veliki i izdašan kolač će biti ponos i dika svake buduće čajanke ili druženja uz kafu.

Kolač sa suvim voćem
(recept za štampu)

200g suvog grožđa
200g suvih kajsija
600ml vode
50g šećera
2 kašike ruma (po želji)

200g putera
190g šećera
120g krem sira
4 jaja
2 kašičice vanila ekstrakta
270g brašna
1 kašičica praška za pecivo
200g kandiranih trešanja
50g kandirane kore pomela
150g kandirane kore pomorandže
150g seckanih oraha

Suvo grožđe, krupno isečene suve kajsije, vodu i 50g šećera staviti u šerpicu i zagrevati. Kada provri, ostaviti na srednjoj temperaturi da ključa 20-ak minuta. Nakon toga dodati rum po želji i ostaviti da se ohladi. Kada se prohladi, staviti u cediljku, da se dobro ocedi.
Penasto umutiti puter i šećer, dodati krem sir, a zatim i jaja i na kraju vanilu.
Kandirane trešnje iseći na polovine, pa izmešati sa ostalim voćem i orasima. Dodati oceđene kajsije i suvo grožđe, pa spojiti sa brašnom izmešanim sa praškom za pecivo. Ovu mešavinu dodati u umućen puter i jaja, pa špatulom ili varjačom mešati dok se sasvim ne sjedini.
Pripremljenu smesu izručiti u duguljasti pleh dimenzija 30x11 cm ili sličan, postavljen papirom za pečenje.
Peći u unapred zagrejanoj rerni na 170 stepeni sat vremena. Nakon toga, prekriti pleh ovlaš aluminijumskom folijom ili papirom za pečenje, pa peći još 45-55 minuta (čačkalicom proveriti da li je gotovo).
Pečen kolač ohladiti i seći na parčad.
Napomena: kandiranog i koštunjavog voća treba da bude oko 900g do 1kg, a odnos formirajte sami, prema želji i ukusu. Bitno je da bude šareno, kako bi presek bio lepši.

Dry fruits coffe cake
(print this recipe)

200g raisins
200g dried apricots
600ml water
50g sugar
2 tablespoons rum (optional)

200g butter
190g sugar
120g cream cheese
4 eggs
2 teaspoons of vanilla extract
270g of flour
1 tsp baking powder
200g candied cherries
50g candied orange peels
150g candied pomelo peels
150g of chopped walnuts

Combine raisins, roughly chopped dry apricots, 50g sugar and water, put into the pot and heat. When it starts to boil, let it cook in mid temperature for about 20 minutes. Then add the rum if desired and let it cool down. When it cools down, put it in a colander and let it drain.
Mix butter and sugar foamly, add cream cheese, then eggs and finally vanilla.
Cut candied cherries into halves and mixed with other fruits and nuts. Add drained apricots and raisins, then combine with flour mixed with baking powder. Add this onto butter mixture and combine it with a spatula.
Pour the prepared mixture into a 30x11 cm baking pan, set with baking paper.
Bake in a preheated oven at 170 degrees for an hour. After that, cover with the sheet of aluminum foil or baking paper and bake for another 45-55 minutes (check with the toothpick).

Note: total candied and dried fruits should be about 900g to 1kg, but assortment should be formed upon the taste, taking care to be colorful, to look nicer.

(please scroll down for recipe in English)

Baveći se pečurkama tokom pripreme ovog gulaša, misli su mi odlutale i baš sam se zapitala: koliko li je naših predaka stradalo, da bismo mi mogli danas da imamo (skoro) gotovu situaciju i znamo šta se jede, a šta izbegavati u širokom luku.

Lako je danas: pojavi se neka nova vrsta, provuku je kroz laboratoriju na najrazličitije načine, razlože do atoma i imaju na ekranu da li je jestivo ili ne, koliki procenat čega ima, za šta je dobro, a zbog čega izbegavati, šta leči, čemu škodi (skroz je neki drugi padež da li to žele da podele sa nama, ali nismo sada ovde zbog toga). Metod pokušaja i grešaka je sveden na minimum, samo ako se to želi.

Nekada, u vreme kada su točak i vatra bili dostignuće na nivou letećih automobila, šuma je sigurno bila puna koječega, a vrlo verovatno i pečuraka. Koliko je tih tadašnjih ljudi stradalo, donoseći zavežljaj sa najrazličitijim šumskim plodovima? Nekadašnja kuvarica napravi gulaš, pola plemena se samo prevrne pored vatre, jer je ona najlepša pečurka iz naramka bila suvišna. Ja nekako tako gledam na to, možda i grešim, ali ne mogu da se ne zamislim - kako li su znali šta je jestivo, a šta veliki no-no? Ja se čak ni danas ne bih usudila da tumaram šumom i punim korpu plodovima, kao u najzlosutnijim bajkama, jer sam sigurna da bih negde u toj berbi pogrešno skrenula i ko zna šta kući donela. Kada se uželim pečuraka, zna se - pijaca ili Moja pijaca. Proverene vrste, provereni proizvođači i nema razmišljanja. Pračovek je sve provere uradio umesto mene, moje je samo da nabavim, očistim, iseckam, obavim sve one pripremne i radnje u toku. Sve to zarad, ovog puta, posnog obroka.

Gulaš od pečuraka je u običnoj varijanti najbolje praviti na puteru, koji se upija u sunđerasto tkivo pečurke. Pa se pri kraju dodaje mlečna slatka pavlaka ili paradajz sok (ko kako voli), koji daju sos, preko potreban za testeninu ili kuvani krompir koji se posluži uz ovakav gulaš. Ipak, kada je posna verzija u pitanju, izbor nam je skučeniji, ali ne i nemoguć: sve se priprema na maslinovom ulju, koje daje neki drugi specifični ukus, a jelo se završava dodavanjem belog vina, za posebni šmek. Jedino što ovaj tip gulaša nema bogati sos, već nešto manje tečnosti - u posnim danima ipak čini više nego ukusan obrok i jako lepu promenu u svakodnevnoj gastro-rutini.

Servirajte ga sa posnom testeninom, kuvanim pirinčem ili kuvanim krompirom - sve prema želji. Nemojte da zaboravite peršun - potreban je za dah svežine i balans ukusa.

(namirnice sa Moja pijaca servisa)

Posni gulaš od pečuraka

(recept za štampu)

1 crni luk

3-4 kašike maslinovog ulja

3 čena belog luka

700-800g pečuraka (šampinjoni, bukovače i slično)

1/2 šolje belog vina

1/2 šolje vode

so, biber, suva majčina dušica

1 veza peršuna

Sitno iseckani crni luk propržiti na zagrejanom maslinovom ulju, pred kraj dodati iseckani beli luk.

Očišćene i na trakice isečene pečurke dodati u luk, posuti prstohvatom soli i promešati. Poklopiti i na srednjoj temperaturi dinstati dok skoro sasvim ne ispari tečnost koju puste pečurke (15-20 minuta).

Nakon toga, dodati vino i vodu, pa nastaviti dinstanje, dok ne polovina tečnosti ne ispari. Posoliti, pobiberiti, dodati majčinu dušicu. Na kraju posuti seckanim peršunom.

Služiti uz testeninu, kuvani pirinač ili kuvani krompir.

Vegan mushroom stew

(print this recipe)

1 onion

3-4 tablespoons olive oil

3 garlic cloves

700-800g mushrooms

1/2 cup white wine

1/2 cup water

Salt, pepper, dry thyme

1 bunch of parsley

Saute finely chopped onion onto heated olive oil. Just before the end, add garlic and fry few more seconds.

Clean the mushrooms and cut into the strips, add to onion and sprinkle with a pinch of salt and stir. Cover and saute at medium temperature until the liquid from mushrooms is almost completely evaporated (15-20 minutes).

After that, add the wine and water, and continue with cooking until the half of the liquid evaporates. Season with salt, pepper, add dry thyme. At the end, sprinkle with chopped parsley.

Serve with pasta, boiled rice or boiled potatoes.

(please scroll down for recipe in English)

Peđa, hajde sa mnom u školu plesa, slatko je zamolila sedamnaestogodišnja Tanja. Ne pada mi na pamet, odmah je odvratio vršnjak Peđa. Taj se razgovor vodio negde s kraja osamdesetih između mene i mog druga iz odeljenja. Ono, nije baš da sam ja žarko želela da plešem sa mušićavim adolescentom, nego sam silno želela da idem u školu plesa, relativno popularnu tih godina, a taj drug je bio viši od mene, preterano izrasle, te viđen da bude neko sa kim ću da vežbam pasodoble, sve vrste valcera, latino-plesove i slično.

Naravno da sam se bila nadurila, jer ni svi moji pokušaji da ga odobrovoljim nisu bili urodili plodom - prvobitni 'ne pada mi na pamet' stav nije popuštao. Par dana nakon toga, nekim školskim povodom sam ga pozvala na jedini mogući način u to doba - fiksnim telefonom na kuću. S obzirom da je gospodinčić još spavao, javila se njegova mama. Ja sam bila jako lepo vaspitana devojka, te sam obavezno sa roditeljima koje sam poznavala, nakon predstavljanja, razmenjivala par kurtoaznih rečenica pitavši ih kako su i slično, te sam tako i sa mama-Ivankom. Njeno uzvratno pitanje kako sam ja, sam, u trenutku napravivši pakleni plan, jedva dočekala, pa sam joj se požalila - eto onako, Peđa neće sa mnom da ide u školu plesa. Peđina mama je bila sitna energična ženica koja je sama odgajila sina deliju, pa je moju žalopojku zainteresovano dočekala - kako neće, kakva škola, o čemu se radi? Ja objasnila, ona samo uzvratila - ići će, ne brini. Posle podne u školi, Peđa dolazi do mene i gunđa - kada počinje taj tvoj ples? Nisam mogla da sakrijem zadovoljan osmejak.

Epilog je da smo stvarno išli zajedno u tu školu, neko vreme bili stalni partneri, upoznali tamo dobro društvo, posle nekog broja časova se već izmešali, on se provodio možda čak i bolje od mene, tako da mi nikada nije bilo žao što sam ga preko mame naterala da pleše. Mislim ni njemu. Inače, kako je neko trebalo da otvori maturski bal generacije u hotelu Hyatt, koji se tek bio otvorio te godine i bio najprestižniji u zemlji, izbor je logično pao na nas. Ja se smrzla, a on je izvodio besne gliste sve vreme sa ozbiljnim izrazom na licu, da nisam mogla da se ne smejem i sve je bilo prošlo u savršenom redu.

Jednom na nekom Peđinom rođendanu, njegova mama nas je bila poslužila pitom sa mesom bez kora. Meni je bila pravo otkrovenje u to doba, jer osim projare ništa slično nije bilo u opticaju (carske, španske i sve ostale pite su došle naknadno), pa sam odmah tražila recept, da nosim mojoj mami (jasno vam je da su me svi roditelji drugara vrlo voleli?). Mi to bile napravile par puta i skoro pa zaboravile u nekoj svesci. Pre negde, ja kod moje kume, ona iznela nešto jako lepo, pikantno i ukusno da me posluži. Ju, što ti je ovo dobro! Kuma me ispitivački pogledala, tražeći znak da je zavitlavam. Kada ga nije našla, prosto je rekla - to je tvoj recept. Stvarno?! Zaista sam se bila iznenadila, jer je taj recept ostao u zaboravu na prelazu između dve dekade, a preko dvadeset pet godina unazad. A nema razloga za to: ukusno je, zanimljivo i neuobičajeno, lagano za spremanje, vrlo zgodno da se posluže gosti, jer se lepo seče, a još lepše kombinuje sa nekim sirom, sa jogurtom, salatom, pivom - ma bilo čim, Uz malo truda - posluženje za desetku.

Pita sa mesom bez kora

(recept za štampu)

300g melevenog mesa

1 crni luk

malo maslinovog ulja

3 belanca, umućena u sneg

3 žumanca

1 jogurt (0.2l)

1dl ulja

250g brašna

1/2 praška za pecivo

1 kašičica soli

biber

Na zagrejanom maslinovom ulju propržiti sitno iseckani crni luk, dok ne postane staklast.

Dodati mleveno meso, pa ga pržiti sve dok sasvim ne posvetli i ne ispari tečnost koju meso pusti. Pobiberiti.

U belanca umućena u sneg dodati žumanca jedno po jedno, pa dodati jogurt i ulje i mutiti dok smesa ne postane glatka. Dodati brašno izmešano sa praškom za pecivo.

Na kraju umešati proprženo meso i so i izmešati špatulom ili varjačom.

Pripremljenu smesu izliti u pleh dimenzija 18x30 cm ili sličan postavljen papirom za pečenje. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 25-30 minuta.

No crust minced meat pie

(print this recipe)

300g minced meat

1 onion

a little olive oil

3 egg whites, whipped in the snow

3 yolks

1 yogurt (0.2l)

1dl oil

250g flour

1/2 sachet of baking powder

1 teaspoon of salt

ground pepper

Saute finely chopped onion on a heated olive oil until translucent. Add minced meat, then saute it until it is completely brightened and evaporates the liquid that the meat leaves.

Add egg yolks one by one onto egg whites snow, add yogurt and oil and mix it until smooth. Add flour combined with baking powder.

At the end, add fried minced meat and stir it with a spatula.

Pour the prepared mixture into a baking pan measuring 18x30 cm or similarly set with baking paper. Bake in preheated oven at 200 degrees 25-30 minutes.

(please scroll down for recipe in English)

Vox populi, vox Dei, govorili su stari Latinjani i time su mislili da je glas naroda glas bogova. Još tada se znalo da je opšte mišljenje naroda svetinja isto koliko i volja bogova kojima su se klanjali. Demokratija je kroz istoriju pokazivala mnoga svoja lica - neka su bila lepa, a neka upadljivo ružna, a meni je najružnije ono demagoško - kada se narod ubeđuje da oni koji su na vlasti rade sve za dobro naroda, te se predstavljaju da su Gandi u najmanju ruku (čak i kada je jasno da poseduju više od apostolki i belog haljetka). Da ne bude zabune: nisam pogazila svoju reč da nikad neću pisati o politici, jer govorim o političarima i vođama uopšte, a u politiku se ne razumem i jedino što znam je da mi obični ništa ne znamo, te da bismo samo tandarali u prazno pričajući o istoj.

Švajcarkinja sa kojom radim mi kaže da se tamo svako malo organizuju demokratski referendumi, na najnižem i najbanalnijem nivou kao što je na primer mesna zajednica. Kaže da ide dotle da izlaze na glasanje da bi odlučili o zameni poštanskih sandučića, pa onda i zbog svega drugog redom. Saberu glasove, odluka bude iskazana odmah ispod crte u rangu pobede u tablićima, i to je to. Tako narod odlučuje i vlada u uređenom društvu.

Sa demokratijom se nije šaliti - ona je vrlo zahtevna i obavezujuća. Kada narod nešto odabere, mišljenja sam da to treba da se sledi, jer je volja većine ono što treba da se poštuje kada je već dato pravo izbora. Jasno vam je da bih bila nikakav političar? Em bih svim silama upirala da ispoštujem odabrano, em da svima ugodim, što i nisu baš poželjne karakterne osobine modernih političkih vođa, naročito onih kojima je demagogija strana.

Demokratija na delu, zbog koje sam napravila ovoliki uvod, se desila negde polovinom januara, kada sam na Instagram-u postavila pitanje - Šta biste voleli da čitate na blogu, koji recept, tačnije? Da budem iskrena, očekivala sam jedan, dva odgovora, neku pošalicu bliskih prijatelja i da tako završim svoj prvi referendum. Avaj! Moji divni pratioci su se pokazali više nego agilnim, pa su predlozi, saveti, recepti, pljuštali sa svih strana. Tu se ja nađoh u nevolji, jer vox populi, vox dei - rekoše Latini, a ja osetih svečanu odgovornost da poslušam glas pratilaca i odgovorim na svaki zahtev; u nevolji, jer sam htela to da uradim sve i odmah. Bilo je tu zahteva za već postojećim receptima - Vasina torta, Doboš torta, Tre leće kolač, zatim za cele kategorije (dijetalno, zdravo, brzo...), a bilo je i predloga koje sam, slušajući vox populi, u međuvremenu već objavila: Damen kapric, Jafa kolač, Slavski kolač, novi recept sa lignjama, "neki tart"; ima ih još spremnih, čekaju u redu za objavljivanje.

Ipak, ono što je u najviše poruka traženo, bili su slani rolati. Tek tada mi je postalo jasno da mi je ta kategorija više nego zapostavljena, te da onaj jedan koji zauzima stidljivu poziciju broj dva po hronološkom redosledu objave je toliko zakržljao u vilajetu početka blogovanja, da je skoro i nevidljiv.

Ovo je stari recept moje mame, a ja sam ga pravila svega par puta. Zašto? Ne znam. Kada sam zbog potrebe objavljivanja na blogu u jednom danu napravila dva slana rolata, imajući ideju da ih slikam kao slavsko posluženje jednog pored drugog, kroz glavu mi je prošlo: ovo se toliko jednostavno pravi, zašto ja goste ne dočekujem sa rolatima za posluženje?! Najsimpatičnije od svega - izvlačanje ovog recepta iz ponora hrpe recepata, nateralo je mamu da se seti da je recept dobila od neke žene, saputnice u autobusu tokom neke šoping ture, te da joj je ova nažvrljala recept na komadu kartona iz pakovanja čarapa. Srećom, taj recept je odmah i prepisan, pa nije izgubljen, kao i toliki papirići pre njega.

Meni se mnogo dopada sočnost kore, ukus pavlake, kačkavalja i šunke, sa kojima nema greške kod sladokusaca. Lakoća pripreme, atraktivnost izgleda. Ma sve. Za slave, večere sa prijateljima, ukusni doručak koji se ponese na posao. Rolati su prava stvar, a još jedna njihova pogodnost: za tren se transformišu u slanu tortu ako se predomislite tokom pripreme, samo ako se kora iseče na trake i naslaže jedna na drugu, umesto da se uvija i rola. Kako god želite. Samo zapamtite gde ste recept našli ili ga pinujte ili ga odštampajte, ne pišite nikada na kartončiću iz pakovanja - pouzdani su samo u retkim prilikama.

Slani rolat

(recept za štampu)

6 belanaca

6 žumanaca

1/2 kačičice soli

70g brašna

400g pavlake

100g narendane stišnjene šunke

100g narendanog kačkavalja

Premaz:

pavlaka

rendani kačkavalj

1. Belanca umutiti u čvrst sneg, pa dodati žumanca, so, 3 kašike pavlake i na kraju umešati brašno.

2. Pripremljenu smesu izručiti u pleh dimenzija 35x30cm postavljen papirom za pečenje, poravnati i peći u unapred zagrejanoj rerni 15 minuta na 190 stepeni.

3. Ispečenu koru izručiti na parče papira za pečenje, pa pažljivo odlepiti od kore onaj papir na kome se kora pekla. Sada urolati koru zajedno sa novim papirom i ostaviti da se sasvim ohladi.

4. Izmešati rendani kačkavalj, rendanu šunku i ostatak pavlake. Odviti koru, pa je pripremljenom smesom ravnomerno premazati. Ponovo urolati, sada bez papira.

5. Formirani rolat premazati pavlakom i posuti rendanim kačkavaljem, pa dobro ohladiti.

Savory Swiss roll

(print this recipe)

6 egg whites

6 yolks

1/2 teaspoon salt

70g of flour

400g sour cream

100g shredded ham

100 g shredded Swiss type of cheese

Spread:

sour cream

shredded cheese

1. Mix egg whites into a firm snow, then add yolks, salt, 3 tablespoons of sour cream and finally add the flour.

2. Pour the prepared mixture into a 35x30cm baking pan set with baking paper and bake in preheated oven for 15 minutes at 190 degrees.

3. Put the baked crust on a piece of baking paper, and carefully remove the baking paper on which the bark was baked. Now roll the bark together with the new paper and leave it to cool completely.

4. Combine the grated cheese, grated ham and the rest of the sour cream. Unwrap the bark and spread the prepared mixture evenly onto the crust. Roll it again.

5. Spread the sour cream over the formed roll and sprinkle with grated cheese, then cool down well.

(please scroll down for recipe in English)

Tikvica je povrće prema kome sam ranije imala baš-me-briga odnos - bila je u sivoj zoni - niti je volim niti ne. Od punjenih tikvica sam, dok se nisam udala, jela samo fil, a povrćku sam vrlo predano odvajala. Verovatno sam nešto izmišljala i kod musake od tikvica, a druga jela se nisu nekako ni pojavljivala u maminoj kuhinji. Mic po mic, tikvica mi se uvlačila pod kožu, tako da sada spada u jedno od omiljenih povrća: bilo da se radi o punjenim, o karpaču, o piti, o čorbi, ili čak o kolaču od tikvica. U poslednje vreme ne mogu da zamislim da nemam tikvicu u nekom obliku u jelovniku makar jednom nedeljnom. Čak se ni ne sećam šta mi je to konkretno smetalo kod punjene tikvice, da nisam htela da je jedem - verovatno ništa, već neko izmišljanje i kapriciranje.

Logičan sled na sva ova jela sa tikvicama je rolat od iste. Kada sam ga prvi put videla kod Jeke, već na prvi pogled mi je izgledao veoma dekorativno, a kao sjajna ideja za slave, posluženja, goste... Jeka je domaćica koja nam svojim kreacijama zadaje glavobolje: kako savršenstvom izgleda, tako i nestvarno dobrim receptima, koji mene dovode u stanje - ovo moram odmah, odmah da napravim.

U odnosu na "klasične" slane rolate, ovaj rolat je nesvakidašnjiji, a ipak bar jednako ukusan, ako ne i ukusniji od onih sa šunkama, kačkavaljima, ajvarima. U odnosu na originalni recept, nisam upotrebila majonez i šunku, ali sam u fil dodala seckanu mirođiju, koja odlično ide uz tikvicu, a daje rolatu dodatnu svežinu i jako finu aromu, izdižući ga iznad svih ostalih slaniša sličnog tipa. Gledam sastojke i shvatam da ako bi se obično belo brašno zamenilo nekim integralnim ili nečim sličnim - dobio bi se zapravo jedno veoma zdrav rolat.

Kao što rekoh u prethodnoj objavi, dva rolata su bila napravljena veoma brzo, jedan za drugim, pa su me navela na razmišljanje - a zašto sam ja decenijama bežala od rolata?! Umesto da ih pravim kada god mi se neko najavi, ja sam ih iz neznanog razloga pretpostavila svim drugim posluženjima..... e, pa dragi gosti, znate šta će ubuduće biti iznošeno na sto.

Rolat od tikvica

(recept za štampu)

1 tikvica

4 belanca

4 žumanca

4 kašika brašna

1/2 praška za pecivo

1/2 kašičice soli

220g krem-sira

200g pavlake

1/2 veze seckane mirođije

Dobro oprati tikvicu i izrendati je sitno, sa korom. Dobro ocediti rukama.

Umutiti čvrst sneg od belanaca, pa postepeno dodavati žumanca. Dodati oceđenu tikvicu i na kraju brašno izmešano sa praškom za pecivo i solju.

Umućenu smesu izručiti u pleh dimenzija 35x30cm postavljen papirom za pečenje. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 15 minuta. Ispečenu koru prevrnuti na drugi papir za pečenje, pa pažljivo odvojiti papir sa kojim se pekla. Odmah uviti koru u rolat, sa novim papirom i ostaviti da se dobro ohladiti.

Izmešati krem-sir i pavlaku, pa dodati seckanu mirođiju. Razviti ohlađeni rolat, premazati ga pripremljenim filom i ponovo urolati, ali bez papira. Ostaviti da se dobro ohladi pre sečenja.

Zucchini savory roll

(print this recipe)

1 zucchini

4 egg whites

4 egg yolks

4 tablespoons flour

1/2 teaspoon baking powder

1/2 teaspoon salt

220g cream cheese

200g sour cream

1/2 bunch of fresh dill, chopped

Wash the zucchini well and shred it. Drain it, pressing with palm hands.

Mix egg whites, forming a foam and gradually add the yolks. Add the drained zucchini and finally flour combined with baking powder and salt.

Pour prepared mixture into a 35x30cm baking pan set with baking paper. Bake in preheated oven at 180 degrees for 15 minutes. Separate the paper carefully and roll it altogether with the paper and let it cool down.

Mix cream cheese and sour cream, then add chopped dill. Develop the cooled roll, coat it with the prepared filling, then roll it again, without the paper this time. Allow it to cool well before cutting.

Slani ekleri / Savory eclairs

Posna ruska salata / Vegan salad Olivier

Kadaif

Damen kapric

Liciderska srca / Licider hearts

Medena pita / Honey pie

Jafa kolač / Jaffa cake

Jastuk pecivo / Pillow pastry

Čorba od crvenog sočiva i bundeve / Red lentils and pumpkin cream soup

Tart sa orasima i sirom / Walnuts and cheese tart

Punjene suve paprike / Stuffed dry peppers

Rum kasato / Rum bars

Lignje putaneska / Squids puttanesca

Spirale sa orasima / Walnuts swirls

Posni brauni / Vegan brownies

Kolač sa suvim voćem / Dry fruits coffe cake

Posni gulaš od pečuraka / Vegan mushroom stew

Pita sa mesom bez kora / No crust minced meat pie

Slani rolat / Savory Swiss roll

Rolat od tikvica / Zucchini savory roll