Kuhinja zaposlene žene

(please scroll down for recipe in English)

Više puta sam do sada napominjala zbog čega sam počela sa blogovanjem - bila je to mentalna higijena i način da na trenutke skrenem misli sa mučnog razvoda. Onda, vremenom, povezala sam se sa drugim blogerima, među njima pronašla najmanje poznanike, a mnogo češće drugare i prijatelje - virtuelne i stvarne, pa mi je prijalo što sam deo te zajednice. Blogovanje je preraslo u zanimljiv hobi i tako evo već skoro 5 godina. Da mi nije bloga, verovatno se ne bih uplela u pravljenje Doboš torte, ne bi mi palo na pamet da savladavam mnoge kulinarske tehnike, ne bih znala ni osnove fotografije. U mnogim oblastima koje kulinarsko blogovanje podrazumeva sam postala veoma stručna, a samim tim i zadovoljnija sobom. I najbitnije: nikada se nisam pokajala što sam započela ovaj blog! Ipak, volela bih da sam neke stvari znala odmah na početku: kako da definišem domen drugačije, kako da neke stvari složim drugačije, više nego koristan bi bio neki kurs fotografije, obrade slika i drugo.

Ukoliko i vi imate potrebu da svoje kulinarsko umeće predstavite izvan zidova svoje kuhinje i trpezarije, ukoliko vam je potreban koristan hobi, ukoliko znate da znate i želite to znanje da podelite sa drugima - pozivam vas da učestvujete u drugom po redu Staropramen Bloggers Challenge-u.

Potrebno je da spremite jedno jelo koje se ili dobro slaže uz pivo ili je inspirisano češkom kuhinjom. Fotografišite ga, napišite recept uz eventualnu uvodnu priču - napravite jedan blog post, onako kako ćete raditi ako osvojite glavnu nagradu. Sve to pošaljite preko FB aplikacije do 8. maja 2016. Dva dana kasnije, žiri će odabrati troje finalista, a kriterijumi će biti kulinarska kreativnost i umešnost, ali i prateći tekst. 13. maja će finalisti uživo spremati jedno zadato jelo u kuhinji restorana Comunale, pred predstavnicima medija, žirijem (Olja, Gaga, Maja, Maja, Marija i ja) i organizatorima. Pobednik će dobiti sve ono što bi valjalo da sam imala na početku: dizajnersku i tehničku podršku za osnivanje bloga, profesionalni DSLR aparat, kurs fotografije.

Ne oklevajte - prihvatite se posla i prijavite se na konkurs. Među nama rečeno, i žiri se raspitivao o nagradama i možemo li i mi da učestvujemo. Ne možemo, kažu. Pokloni čekaju vas, a aplikacija je već aktivna.

U međuvremenu, dok razmišljate šta biste mogli da napišete, opišete, fotografišete, počastite se Kandiranom slaninicom, inspiraciju potražite u čaši hladnog Staropramen piva. I vidimo se 13. maja!

(u saradnji sa Staropramen pivom)

Kandirana slanina
(recept za štampu)

300g slanine isečene na listove (3 slajs pakovanja)

80g smeđeg šećera

60ml Staropramen piva

Izmešati šećer i pivo, sve dok se sasvim ne sjedini.

Slaninu poslagati na rešetku, ispod koje staviti pleh prekriven aluminijumskom folijom ili papirom za pečenje. U unapred zagrejanu rernu na 200 stepeni, staviti rešetku i pleh i peći 5 minuta. Izvaditi sve iz rerne, pa četkom premazati slaninu mešavinom piva i šećera. Vratiti u rernu na još 5 minuta, pa opet izvaditi, okrenuti svako parče slanine i opet premazati. Vratiti u rernu na 5 minuta.

Postupak se može ponavljati po želji - ja sam po dva puta pekla svaku stranu, želeći da dobijem sasvim hrskavu slaninu.

Nakon pečenja, slaninu ohladiti i služiti uz hladno pivo.

Candied bacon
(print this recipe)

300 g of bacon cut to sheets
80g brown sugar
60ml Staropramen beer

Stir the sugar and beer, until completely combined.
Arrange bacon on rack and put over the baking pan covered with parchment paper or aluminum foil. Put everything in the pre-heated oven at 200 degrees, and bake for 5 minutes. Remove everything from the oven, and brush the bacon with mixture of beer and sugar. Return to the oven for another 5 minutes, then again removed, turn each piece of bacon and brush again. Back into the oven for 5 minutes.
The procedure can be repeated as desired - I'm baked twice each side, wanting to get very crispy bacon.
After baking, cool bacon and served with a cold beer.

(please scroll down for recipe in English)

Da li ste već osmislili recept za Staropramen Bloggers Challenge II? Pa šta čekate? Pogledala sam aplikaciju i veoma je jednostavna i intuitivna, nikakvo posebno uputstvo za upotrebu nije neophodno. Samo upišete recept, propratni tekst i smestite sliku. A pre toga skuvate neko jelo inspirisano češkom kuhinjom ili koje paše uz Staropramen pivo ili kome je pivo jedan od sastojaka. Možda na prvi pogled izgleda kao težak zadatak, ali internet prosto vrvi od odličnih recepata; na stranu što sam sigurna da i sami možete nešto da smislite i neko svoje omiljeno jelo poboljšate upotrebom piva: ono će hrani dati neku novu dimenziju, dubinu, teksturu.

Jedva čekam finale - baš ćemo lepo da se družimo. Dok smišljate sa čime biste mogli da se prijavite, evo da se poslužite sočnim ćufticama i hladnim pivom. A vi imate fore još do 8. maja, nemojte dugo da razmišljate.

Ćufte u sosu od piva

(recept za štampu)

1/2 kg mlevenog mesa

2 kašike prezli

2 čena belog luka (protisnutog kroz presu)

1 jaje

1 ravna kašičica soli, može i malo manje

mleveni biber

Sos

120ml piva

70ml kečapa

50ml soja sosa

1 kašika smeđeg šećera

prstohvat soli

Izmešati sve sastojke za ćufte i mesiti sve dok se sasvim ne sjedini. Praviti male ćufte, najbolje kašikom za sladoled i ostavljati ih na papir za pečenje

Izmešati sastojke za sos u posebnoj činiji.

U pleh postavljen aluminijumskom folijom naslagati ćufte. Preko njih preliti sos.

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 40-45 minuta.

Meatballs in a beer sauce

(print this recipe)

1/2 kg of minced meat

2 tablespoons breadcrumbs

2 cloves garlic (crushed through a press)

1 egg

1 flat teaspoon of salt

ground pepper

Sauce

120ml beer

70ml ketchup

50ml soy sauce

1 tablespoon brown sugar

pinch of salt

Stir all ingredients for meatballs and knead until completely combined. Make small meatballs, the best with ice cream scoop, and live them aside.

Mix the ingredients for the sauce in a separate bowl.

Cover baking pan with aluminum foil and arrange meatballs over it. Pour the sauce over meatballs.

Bake in pre-heated oven at 180 degrees for 40-45 minutes.

(please scroll down for recipe in English)

Maj bi trebalo da bude najlepši mesec (pored septembra), kada je sve već procvetalo, kada se proleće pokazalo u svom punom, zrelom sjaju. Da bude taman dovoljno toplo, sunčano, mirisno i milo da mami napolje i da srce igra. U stvarnosti? Ove godine? Kiša lije, pljusak ne prestaje. Danima je vreme koje više priliči kasnom martu ili ranom novembru, na primer. Nemam ništa protiv kiše, čak naprotiv: volim da u svom domu slušam njeno dobovanje po olucima, volim taj ušuškani osećaj, volim miris i olakšanje koje donosi. Sve to možda potiče iz činjenice da sam rođena "dok su se nebo i zemlja spajali" koliko je padalo, pa mi kiša pruža onaj daleki osećaj topline.

E, toplina. Beogradske elektrane su bile najavile da će do trećeg maja grejati po potrebi, a nakon toga počinje redovni remont i šipak od grejanja. Pre neki dan nam je bilo ozbiljno hladno, sada je podnošljivo. Ne pali mi se klima, ima vremena i za nju, jer će dobar deo leta raditi punom parom. Kiša+topli napitak su stari prijatelji, a šta kažete za kiša+čorbica kombinaciju? Meni je idealna. Uz to može i neko fino ćebence, debele čarapice, knjiga. Kud ćete bolje?

Predlažem svoje omiljene potaž čorbice, ovog puta od brokolija i celera. Začinjena jogurtom, za laganiji sadržaj i manje kalorija. Zdrava, ukusna, prava hrana za dušu, dok dobuje kiša u ritmu tam-tama kroz noć...

Čorba od brokolija i celera

(recept za štampu)

2 kašike maslinovog ulja

30g putera

1 crni luk

2 čena belog luka

300-350g celera

300g brokolija

1l vode

2 kašičice soli

mleveni biber

50ml jogurta

Sitno iseckati obe vrste luka.

Oguliti, oprati i iseckati celer, pa iseći i njega na sitne komade.

Brokoli oprati i razdvojiti na ružice.

Staviti maslinovo ulje i puter u šerpu i polako zagrevati. Pržiti obe vrste luka, dok ne postanu staklasti. Dodati celer i propržiti nekoliko minuta, da se sastojci prožmu i obaviju oko povrća. Sipati šolju vode, pa kuvati 10-ak minuta, poklopljeno, na srednjoj temperaturi. Sada dodati brokoli, doliti još 700-800ml vode i kuvati, poklopljeno na srednjoj temperaturi, 20 minuta, odnosno dok povrće ne bude sasvim mekano.

Skloniti sa ringle, pa povrće ispasirati ručnim blenderom. Vratiti na ringlu, sipati 2 ravne kašičice soli, pobiberiti, pa pustiti da vri nekoliko sekundi da se začini stope. Skloniti sa ringle, usuti jogurt i promešati. Eventualno dosoliti po ukusu.

Služiti uz dodatni jogurt i neke semenke, radi dodatne teksture.

Napomena: ukoliko se ne koriste stabljike brokolija, onda ovo povrće dodati pred kraj kuvanja i kuvati 5-7 minuta.

Broccoli and celery soup

(print this recipe)

2 tablespoons olive oil

30g butter

1 onion

2 cloves garlic

300-350g celery

300g broccoli

1l water

2 teaspoons salt

ground pepper

50ml liquid yogurt

Chop onion and garlic finely.

Peel, wash and chop the celery into small pieces.

Wash broccoli and separate into roses.

Put the olive oil and butter in a saucepan and heat slowly. Fry onion and garlic until they become translucent. Add celery and fry for a few minutes. Pour in a cup of water and cook for 10 minutes, covered, over medium heat. Now add the broccoli and another 700-800ml water and cook, covered over medium heat for 20 minutes, or until the vegetables are very soft.

Off the top, process the vegetables with hand blender. Put back to the stove, add 2 flat teaspoon salt, season with pepper, and let it boil for a few seconds. Off the top, pour in the yogurt and mix well. Eventually add the salt up to taste.

Serve with yogurt and some extra seeds for added texture.

Note: If you do not use the stem of broccoli, then add these vegetables before the end of cooking and cook for 5-7 minutes.

(please scroll down for recipe in English)

Moja se mama jako mlada udala, kao i dobar broj žena tog vremena. Sa osamnaest i po je već bila supruga svog osam godina starijeg muža. Odmah na početku braka, dođe tatin najstariji brat i, valjda nezadovoljan kako ga je mama uslužila, počne da joj drži, znajući o kome se radi, zlonamerno slovo: znaš, snaha, ja ću da te naučim. Kod nas u Srbiji se prvo gostu iznese slatko i voda, pa onda rakija, a onda i kafa. Moja mama (rodom iz severne Bosne), drčna, jezičava i neustrašiva, bez pardona odvrati svom deveru - kod nas se u Bosni samo bolesni tako tetoše! Čuj slatko - u njegovoj ga kući nisam nikada okusila, pa mi je ta priča smešnija, a (zlo)namera jasnija. Ipak, mene svako slatko podseća na kako treba gosta dočekati.

Već sam napominjala da je prvo slatko koje sam pravila u životu ono od ruža, s neba, pa u rebra. Bilo je prihvatljivo, a meni najlepše na svetu (jer je moje, prvo, posebno), ali realno - bilo je preslatko. Napravljeno iz Patinog kuvara, za zlo sam mu uzela veliku količinu šećera i proglasila problem otkrivenim.

Ove godine sam se, nakon nekoliko sezona pauze, opet odvažila da napravim isto slatko. Dva Patina kuvara koja imam su netragom nestala u stanu, te sam pomoć potražila na internetu. Napravila slatko, odlično, božanstveno, savršeno uspelo. Kada sam konačno locirala kuvare, shvatim da je količina šećera ista, te da je problem verovatno bio u mom predugom kuvanju, koje je uzrokovalo ušećerenost slatka, a onda i ne tako privlačnu boju.

Da li ste ikada pravili slatko od ruža? A probali? Turci imaju nešto tog kova što na švedskim stolovima drže u odeljku džemova. Znači - malo putera preko hleba, pa onda slatko odozgo. Nije loša ideja. Mi slatka jedemo kao slatkiš, kao dodatak nekim testima (uštipcima, lokumima, palačinkama, na primer). Većina ceni teglicu slatka kao poklon: stavite šareni papir ili parčence cvetnog materijala preko poklopca, uvežite satenskom trakom (kupljenom kod Kineza), uvežite mašnicu i gledajte kako se osmeh razleže licem onoga kome je poklon namenjen.

Za slatko su potrebne latice majskih ruža, naravno neprskanih, šećer, voda i jedan limun. I to je sve. Latice se stavljaju u kipuću vodu, kuvaju 15 minuta. Za to vreme izgledaju ne kao nešto jestivo, već ni kao nešto što biste u kremi stavili na lice! Voda postaje plavo-zelena, mutna i muljava.

Nakon isteka 15 minuta, jedan dodatni sastojak stvara magiju: sok od jednog limuna usut u tu i takvu vodu u deliću sekunde mutnu, plavu vodu pretvara u rubin crvenu! Božanski!

Onda se dodaje šećer i slatko nastavlja da se kuva dok balončići ključanja ne postanu veći, a kašika povučena kroz malo slatka stavljenog na zamrznuti tanjirić ostavlja trag. Rezultat? Crveno slatko rubin crvene boje, sa staklastim laticama unutar. Može li mu se odoleti?

Slatko od ruža
(recept za štampu)

1l vode
60g latica neprskanih, majskih ruža
1kg šećera
Sok od 1 limuna

2-3 tanjirića od kafe staviti u zamrzivač.

Čiste staklene teglice staviti u hladnu rernu i uključiti na 100 stepeni. Ostaviti tako da se sterilišu sat vremena.

Staviti vodu u šerpu, pa kada proključa, dodati latice ruža. Kuvati ih 15 minuta (voda će postati plavičasto-zelena). Nakon tog vremena, sipati sok od jednog limuna, pa dodati šećer. Kuvati sve dok balončići od vrenja ne postanu veći, pa onda proveriti gustinu: kašičicu slatka staviti na jedan od tanjirića iz zamrzivača, sačekati pola minuta, pa povući drškom od kašike kroz ohlađeno slatko; ako ostaje trag koji stoji, slatko je kuvano.

Vrelo slatko sipati u vrele teglice i odmah zatvarati poklopcima.

Rose petals preserve

(print this recipe)

1l water

60g organic May's rose petals

1kg of sugar

Juice of 1 lemon

Put 2-3 small plates in the freezer.

Place clean glass jars in a cold oven and turn onto 100 degrees. Heat them for one an hour, to sterilize them.

Put water in the pot, and when it start to boil, add rose petals. Cook them for 15 minutes (the water will become the blue-green). After this time, pour the juice of one lemon and add the sugar. Cook until bubbles of boiling become bigger, and then check the density: put a teaspoon of preserve on a saucer in the freezer, wait for half a minute, then pull the handle of the spoon through the chilled preserve; If a trace remains standing, sweet is cooked.

Pour hot preserve into hot jars and close the lids immediately.

(please scroll down for recipe in English)

Pusto žensko! Uvek joj fali baš ono što nema!

Kondenzovano mleko sam kupovala u Veru u više navrata, rešena da čuda pravim sa njim. Onda se ono vuklo po ostavi, padalo, bilo vraćano na policu, pa se zaturi, pa ga nađem...i sve tako dok se nisam čvrsto odlučila za recept koji će biti predstavljen u narednom postu, mašim se za konzervu mleka - a ono istekao rok. Kako se ostali sastojci ne bi pokvarili, brže-bolje odem opet u Vero - nema kondenzovanog mleka, kojeg nikada do tada nije nestalo! Prodavačica me još više obeshrabri sa konstatacijom - uuu, nema ga već dugo....

Šta da radim? Setim se da postoje neki recepti da se kondenzovano mleko napravi u kućnoj radinosti, pa se pozabavim time. Od svih isprobanih, ovaj Oljin mi se učinio najjednostavnijim: dva kratka postupka, četiri sastojka i teglica mleka je spremna.

A ukus? Fantastičan! Nekako vanilasto-mlečno-puterasta aroma, ma božanstveno! Prevarila sam se, pa sam probala i onda se jedva obuzdala da celu teglicu ne smažem u onako sirovom, neupotrebljenom stanju. Mislim, može i tako, ali gre'ota je; kondenzovano mleko ima mnogostruke namene: od njega se prave oni pravi, starinski, domaći sladoledi, koristi se za kolače, torte, likere, fine, slatke prelive. Višestruka namena, dostupnost i lakoća pripreme - svet kondenzovanog mleka se tek otvara preda mnom i slutim da ću prilično često ubuduće linkovati baš ovaj post, kao mesto gde možete da vidite kako se pravi jedan od sastojaka budućih recepata.

Zaslađeno kondenzovano mleko

(recept za štampu)

130g šećera

110 ml vode

130g mleka u prahu (pravo mleko, ne zamena)

1 kašičica ekstrakta vanile

Šećer i vodu staviti u šerpicu, pa zagrevati sve dok se šećer sasvim ne otopi.

Mleko u prahu prosejati kroz sito ili cediljku u činiju.

Dodati ekstrakt vanile, pa sipati polako šećerni sirup, muteći mikserom najmanjom brzinom. Glatko umućeno kondenzovano mleko staviti u teglicu i ohladiti.

Ukoliko se stvore grudvice, procediti gotovo kondenzovano mleko pre sipanja u teglu.

(adaptirani recept)

Sweetened condensed milk

(print this recipe)

130g sugar

110 ml water

130g of powdered milk (not replacement)

1 teaspoon vanilla extract

Combine sugar and water and place in a sauce pan, then heat until the sugar is completely dissolved.

Sieve milk powder through a sieve or strainer into a bowl.

Add the vanilla extract, then slowly pour in the sugar syrup, mixing with electric mixer at the lowest speed. Once it is smooth, put it into a jar and chill.

If there are some lumps, strain condensed milk before pouring into the jar.

(adapted recipe)

(plese scroll down for recipe in English)

Kao što sam u prethodnoj objavi najavila, evo ga odmah recept zbog kojeg sam se upustila u avanturu stvaranja kondenzovanog mleka.

Irski liker sam pravila zbog koleginica, pripremila sam im za poklon, jer ga jako vole, a pre toga ga iskoristila da par puta škljocnem aparatom i objavim recept. Ako ćemo iskreno, nije baš, baš identičan kao čuveni Bailey's, ali mu je dostojna zamena, napravljena od domaćih sastojaka, bez svega i svačega unutar.

Dok sam ga pravila, uzela sam kašičicom malo da probam. Pa mi se dopalo, pa sam nakon dva kruga mešanja probala kašikom. Onda sam ga pustila minut-dva, pa uzela malu kutlaču koju imam, pa sam njome probala, kao - da bih bolje osetila ukus. Ko zna čime bih nakon toga odasipala, nego me je bilo ošašavilo, pa sam ostavila liker da se sasvim ohladi, a ja otišla u popodnevnu dremku. Nisam neko ko je u ljubavi sa alkoholom, nego mu je teško odoleti, kremastom i ukusnom. Idealno piće za neko žensko društvo, koje se okupilo na trač-partiji, uz kafu i kolače. Tako ga ja vidim, a vi mu možda nađete i neku bolju namenu.

Irski liker

120ml jake kafe

180ml mlečne slatke pavlake

1/2 kašike kakaa

1/2 kašike žutog šećera

1 kašičica meda

1/2 kašičice vanila ekstrakta

1/2 kašičice ekstrakta badema

240ml kondenzovanog mleka

240ml irskog viskija

Proceđenu kafu staviti u šerpicu i zagrevati dok ne provri, pa dodati slatku pavlaku, kakao, šećer, med, ekstrakte vanile i badema i sve dobro izmešati. Kuvati na laganoj vatri oko 20 minuta, često mešajući, dok tečnost ne počne da se zgušnjava. Sklonite šerpicu sa ringle, pa umešati kondenzovano mleko.

Prebaciti u činiju i ostaviti da se hladi 15-20 minuta, pa usuti viski i dobro promešati. Ostaviti da se sasvim ohladi, pa poslužiti preko kocki leda ili samostalno

Napomena: rok trajanja ovako spremljenog likera je 2 nedelje, zbog mlečnih proizvoda.
(originalni recept)

Irish liqueur

120ml strong coffee

180ml heavy cream

1/2 tablespoons cocoa

1/2 tablespoons brown sugar

1 teaspoon honey

1/2 teaspoon vanilla extract

1/2 teaspoon almond extract

240ml condensed milk

240ml Irish whiskey

Put strained coffee into sauce pan and heat until it boils, then add the cream, cocoa, sugar, honey, vanilla and almond extracts, and mix all well. Cook over low heat about 20 minutes, stirring often, until the liquid begins to thicken. Remove the sauce pan to plates, then stir in the condensed milk.

Transfer to a bowl and leave to cool for 15-20 minutes, then pour the whiskey and mix well. Allow to cool completely, then serve over ice cubes or itself.

Note: The shelf life of such liquor is 2 weeks due to dairy products used for making it.
(original recipe)

(please scroll down for recipe in English)

Ćufte su moj omiljeni oblik serviranja mesa, a ćevapi i pljeskavice osnovni razlog zbog koga nikada neću moći biti vegetarijanac. Do sada sam kupovala mleveno meso, te u njega dodavala začine, ponekad dodatke, ali uvek jaje i prezle. Po internetu sam viđala svakakve tipove ćuftica, najrazličitijih vrsta, a one sa piletinom su više-manje sličn; u osnovi je, međutim, uvek meso+tikvica, dok su začini ono što ih određuje. Ove ćuftice su po nečemu specifične: rendana tikvica je odlična vezivna smesa što čini jaje nepotrebnim, a da bi se napravila zdravija varijanta - i prezle su sasvim izostavljene.

Sećam se koliko sam srećna bila kada sam prvi put probala ćufte u sosu pripremljene na ovaj način - jedan korak (prženje mesa) je preskočen, a u meni osećaj kao da mi je neko drugi spremio ručak. Ono što me je najviše oduševilo kod ćuftica od belog mesa sa tikvicom je to što sam u blenderu iseckala peršun i luk, zatim dodala komade sirovog belog mesa, pa tako napravila začinjeno mleveno belo meso, zatim sam dodala komade tikvice i ostale sastojke i, blendirajući sve zajedno u nekoliko krugova, napravila savršenu smesu. U samo nekoliko poteza - neverovatno.

Dalje pojednostavljenje spremanja ručka je došlo otuda što je smesa, zbog prisustva tikvice, izuzetno vlažna i teška za oblikovanje rukama. Stoga sam morala da se snađem, te da uzmem svoju najbolju drugaricu - kašiku za sladoled, njome da uzimam smesu, istovarim je u vrelo ulje (sasvim malo, na dnu teflonskog tiganja), pa da supenom kašikom odozgo pritisnem čufticu. Sitničavi bi primetili da tako dobijamo faširanu šniclu, ali kakogod - rezultat je veoma zdrav i ukusan obrok ili čak grickalica za neko druženje uz, recimo, utakmicu. Moj izbor za sos je najobičniji grčki jogurt uz dodatak ljute papričice - osvežavajući kontrast začinjenoj ćuftici.

Ćufte od piletine i tikvica
(recept za štampu)

1/2kg pilećeg belog mesa
1 veza peršuna
1 čen belog luka
2 struka mladog crnog luka
1 tikvica
1/2 kašičice bibera
1 kašičica soli
maslinovo ulje

U blender staviti lišće peršuna i zdrobljen čen belog luka, pa iseckati. Potom dodati belo meso isečeno na sitnije komade, pa opet kratko blendirati. Zatim dodati očišćen crni luk (beli deo i deo zelenog), kao i opranu tikvicu (neoguljenu) isečenu na manju parčad. Posoliti i pobiberiti, pa opet malo blendirati, da bi se napravila kompaktna smesa.
U teflonskom tiganju zagrejati malo (3-4 kašike) maslinovog ulja. Ćuftice vaditi kašikom za sladoled, pa spuštati direktno na zagrejano ulje. Odozgo ih blago pritisnuti supenom kašikom, kako bi se napravio pljosnati medaljon oblik. Peći na umereno jakoj temperaturi po 5 minuta sa svake strane. Vaditi na ubrus da se upije masnoća, pa servirati toplo uz grčki jogurt ili neki drugi umak.
Napomena: ćufte se mogu peći u rerni, na 200 stepeni 25 minuta, pa se na kraju eventualno staviti kratko pod gril, kako bi dobile lepu boju.

Chicken meatballs with zucchini
(print this recipe)

1 / 2kg of chicken white meat
1 bunch parsley
1 clove garlic
2 spring onion
1 zucchini
1/2 teaspoon pepper
1 teaspoon salt
olive oil

Put parsley leaves and crushed clove of garlic in blender and chop. Then add the chicken breasts cut into small pieces, then again process briefly. After that, add the cleaned onions (white part and the part of the green) and washed zucchini (unpeeled), cut into small pieces. Add salt and pepper, then again process in a blender, to create a compact mixture.
Put 3-4 tbsp of olive oil into non-stick frying pan and heat little bit. Grab meatballs mixture with a ice cream scoop and put directly into the heated oil. Press them from above with table spoon to form a flat medallion shape. Bake at moderate temperature for 5 minutes on each side. Take them out of oil and put onto the kitchen towel, then serve warm with Greek yogurt or some other sauce.
Note: meatballs can be baked in the oven at 200 degrees for 25 minutes, but in the end eventually put briefly under the grill, in order to get a nice color.

(please scroll down for recipe in English)

Nešto ću priznati, odmah na početku: ne umem lepo da ispržim krompir! Onako u tiganju, da bude fino reš, a ne prepečen, zapravo, da bude kao kod mame. Meni ili pregori ili je nejednako ispržen, pa me nervira kada pri mešanju prska masnoća na sve strane. Onda batalim krompir i latim se krpe da spašavam stvar, kako ne bih popodne provela čisteći celu kuhinju. Stoga je prženi krompir jako retko kod mene na stolu i menjaju ga pečeni, pekarski, restovani, pire, salata, a odskora i ovaj, Domaćinski.

Nazvala sam ga tako jer je jako sličan onom sezonskom iz Meka. Veoma ukusan, rustičnog ukusa, začinjen i zapečen spolja, a mekan i fin iznutra. O jednostavnosti pripreme da ne govorimo: mešavina začina, četvrtine krompira se stave u činiju zajedno sa začinima, pa se rukama ili varjačom mešaju da se lepo začine, a nakon toga se poslažu na pleh prekriven papirom za pečenje i tako se stavljaju u rernu. Tajmer, vreme, kraj. Prilog pripremljen, potpuno nemastan.

Začini, kao i uvek, definišu ukus i određuju u kom će pravcu otići najobičniji krompir. Nezaobilazni so i biber, a onda sam dodala i dimljenu ljutkastu začinsku papriku i origano. Preporučujem beli luk u prahu (ne preterujte, pola kašičice je sasvim dovoljno) za uobičajenu verziju ili kurkumu, kumin, možda zaatar, za neku istočnjačku. Igrajte se, pronađite svoju omiljenu kombinaciju. Ideja plus: kada pronađete svoju omiljenu mešavinu, napravite je unapred u nešto većoj količini, pa je smestite u teglicu - sledeći put imate i korak manje za pripremu.

Domaćinski krompir

(recept za štampu)

1kg krompira

1 kašičica soli

1/2 kašičice bibera

1/2 kašičice origana

1 kašičica dimljene ili neke druge paprike

Može se dodati 1/2 kašičice belog luka u prahu ili neki drugi začin po ukusu

Začine izmešati i staviti u veću činiju. Krompir oprati, oguliti i iseći uzduž na četvrtine, pa ih dodati u činiju sa začinima. Mešati rukama ili varjačom, dok se začini ne obaviju oko krompira.

Pleh od rerne prekriti papirom za pečenje, pa slagati krompir, praveći razmake.

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 45 minuta (proveriti da li je krompir mekan i pečen, jer vreme zavisi od sorte povrća)

Napomena: mere su okvirne, začinjenost zavisi od ličnog ukusa.

Rustic potatoes wedges

(print this recipe)

1kg potatoes

1 teaspoon salt

1/2 teaspoon pepper

1/2 teaspoon dried oregano

1 teaspoon smoked paprika or other

Also: 1/2 teaspoon garlic powder or other seasoning upon to taste

Mix the spices and put into a larger bowl. Wash potatoes, peel and cut lengthwise into quarters, then add them to the bowl with the spices. Mix with hands or a wooden spoon, until the spices cover the potatoes.

Cover the baking tray with baking paper and arrange potatoes, making spaces in between.

Bake in pre-heated oven at 200 degrees for 45 minutes (check if the potatoes are soft and baked, because the time depends on the sort of vegetables)

Note: measures of spices are approximate and depend on personal taste.

(please scroll down for recipe in English)

Moris Ravel je napisao svoje najpoznatije delo Bolero i pokazao kako ista muzička tema (fraza) 18 puta odsvirana u jednoj kompoziciji ne samo da ne može da dosadi, već je milozvučna, prepoznatljiva, zanimljiva, vanvremenska. Sa svakim ponavljanjem, dodaje se po neki instrument, a muzika je sve glasnija. Od kada sam ga prvi put čula, Bolero mi je najomiljenije delo ozbiljne muzike i ne verujem da ga bilo šta može skinuti sa tog mesta (osim, doduše, kratkog perioda kada mi se na vrh glave popeo, jer sam bila učesnik poslednjeg sleta, onog bez štafete, koji se izvodio baš uz Bolero; nakon nekog vremena netrpeljivosti, opet smo bili u ljubavi)

Koliko puta jaja, šećer, puter, čokolada, orasi mogu da se izvedu i ne dosade? Milion, sigurna sam, ili nešto manje od toga. Sve torte napravljene od ovih sastojaka su beskrajno ukusne, kvalitetne, zanimljive, vanvremenske i uvek popularne. Greta torta. Srneća leđa. Saher (Bečka) torta. Reforma. Doboš torta. Fijadora. To je samo uži izbor sa bloga, čak izbegavajući one koje imaju neke dodatke u vidu kafe, džema od kajsija, kore od pomorandže itd. Svim ovim receptima pridružujem još jednu tortu iz mamine sveske - Panamu, istog sadržaja, a potpuno različitu.

Panama je torta pred čijom se listom sastojaka svako pokloni sa dubokim poštovanjem. Ipak, iako je lista kratka, ali kvalitetna i značajno kvantitetna, torta nema onu otužnu težinu kada se sa prvim zalogajem stiče utisak da je malj udario po sred sinusa, a kamen se smestio na ulasku u želudac. To je jedna dobra, kvalitetna torta, nadasve ukusna, jednostavna za pravljenje. Nepravedno sam je bila zapostavila, praveći je svega nekoliko puta, a nikada nije doživljavala da je ovekovečim fotografijom. Onda sam postupila po proverenom receptu: napravila kolač i stavila veto na njega do završetka foto-sesije. Neiskusno sam napravila pola mere, nemam pojma šta mi bi, pa jadna torta nije dočekala ni 12 sati svoga postojanja, već je netragom nestala. Sutradan me je Luka još s punim pravom pitao - ima li još one panamske torte, a veče pre toga je jeo direktno sa tacne za serviranje, ne pitajte. Sve u svemu, svečano se zaklinjem da nikada više neću praviti pola mere, ne ide....

Panama torta

(recept za štampu)

Kore:

14 belanaca

12 žumanaca

300g šećera

100g otopljene čokolade

300g mlevenih oraha

1 kašika brašna

Fil:

4 jaja

2 žumanca

300g šečera

100g čokolade

300g putera

Glazura

150 - 200g čokolade

40ml vode

40g putera

Kore:

Umutiti čvrst sneg od belanaca i ostaviti sa strane.

Istim mikserom umutiti žumanca i šećer, pa dodati otopljenu čokoladu. Zatim usuti mlevene orahe izmešane sa brašnom i sjediniti varjačom ili špatulom. Potom dodati sneg od belanaca i lagano izmešati pokretima na gore.

Pleh dimenzija 35x20cm postaviti papirom za pečenje, pa ispeći tri kore Svaku koru peći u unapred zagrejanoj rerni na 170 stepeni 20 minuta. Kore slagati jednu na drugu i pustiti ih da se prohlade.

Fil:

Umutiti jaja i žumanca, pa dodati šećer. Fil usuti u lonac na paru ili u šerpu koju staviti preko druge šerpe u kojoj se nalazi voda koja vri. Fil kuvati uz stalno mešanje oko 20 minuta. Pred kraj kuvanja dodati kockice čokolade i mešati da se sasvim otopi. Potom skloniti sa ringle i dodati kockice putera i umutiti da se lepo sjedini.

Ohlađenim filom filovati svaku koru i slagati jednu na drugu, potom tortu premazati i okolo.

Glazura:

U šerpicu staviti vodu i puter, pa kada voda provri i puter se otopi, skloniti sa ringle i dodati kockice čokolade. Mešati dok se sasvim ne otopi i napravi se gladak fil. Premazati preko i oko torte i ukrasiti po želji.

Panama cake

(print this recipe)

Layers:

14 egg whites

12 egg yolks

300g sugar

100g of melted chocolate

300g ground walnuts

1 tablespoon flour

Filling:

4 eggs

2 egg yolks

300g sugar

100g chocolate

300g butter

Glaze

150 - 200g chocolate

40ml water

40g butter

Layers:

Whisk the egg whites and leave aside.

Whisk egg yolks and sugar with electric mixer, then add the melted chocolate. Then, pour the ground nuts mixed with flour and combine using wooden spoon or spatula. Then add egg whites and gently stir with upward strokes.

Cover the baking pan dimensions 35x20cm with baking paper and bake three layers from this mixture in pre-heated oven at 170 degrees for 20 minutes. Arrange layers one on the other and let them cool.

Filling:

Whisk the eggs and egg yolks, then add the sugar. Pour the mixture into the steam pot or in a pot that is set over other pots in which the water is boiling. Cook the filling for about 20 minutes constantly stirring. Before the end of cooking add diced chocolate and stir to completely dissolved. Then remove it from the top and add cubes of butter and whisk to unite nicely. Let it cool down.

Cover each layer with filling and arrange them over each other. Cover the sides of the cake with the same filling.

Glaze:

Put the water and butter into sauce pan and when the water boils and butter is melted, remove from stove-top and add the cubes of chocolate. Stir until completely melted and is smooth. Coat over and around the cake and decorate as desired.

(please scroll down for recipe in English)

Nisam neki zimski tip i veliki sam zagovornik ideje da sneg u gradu treba ukinuti zakonom, te ako neko pokrene peticiju - sa obe ruke ću je potpisati. Sa druge strane, planinski predeli su mi draži čak i od morskih, a pejzaž iz snova neko bavarsko (ili švajscarsko) selo. Stoga me je februarski poziv za službeni put u Tirol u visinsku bestragiju jako obradovao, čak iako nikada nisam skijala niti sam ikada išla na zimovanja tog tipa.

Moja netrpeljivost prema gradskom snegu (tj. bljuzgi) je bila jednaka mom oduševljenju planinskim snegom. Hotel u sred ničega, do najbliže gostionice, zapravo odmorišta za skijaše i pešake po snegu, se išlo četiri kilometra u jednu stranu ili tri i po u drugu. Uz brdo, niz brdo. Po snegu. I kada se napokon, poslednjim atomima snage, dočepam stolice, ćebenceta, toplog čaja sa rumom, donesu mi Kajzeršmarn sa aromom vanile i putera, poslužen uz topli sos od šljiva. Neprocenjivo.

Tirolski original

Kajzeršmarn, ili kako smo ga celim putem zvali - Kajzer-šta?! - ne iz štosa, već iz zbunjenosti i neznanja - je zapravo ono što se kod nas od vajkada zove Carskim mrvicama. Ili, što bi moja draga koleginica Draženka iz Zagreba rekla - kad te mrzi da praviš mnogo tankih palačinki, ispečeš jednu debelu, potrgaš je i serviraš. Pa, baš tako. Debela palačinka, iskidana na kraju na sitniju parčad, sa dodatkom rumom aromatizovanog suvog grožđa i obilno posuto prah šećerom. Desert, doručak, užina, kako vam drago.

Kajzeršmarn (carske mrvice)
(recept za štampu)

50g suvog grožđa
2 kašike ruma

4 jaja

250ml mleka
50g šećera
1 vanilin šećer
prstohvat soli

150g brašna

50g putera
Prah šećer za posipanje

Suvo grožđe oprati, pa potopiti u malo tople vode uz dodatak ruma.
Jaja umutiti sa mlekom, dodati šećer, vanilin šećer, so, pa dodati brašno.
Ocediti pripremljeno suvo grožđe.
U većem teflonskom tiganju otopiti polovinu putera, pa uliti polovinu pripremljene smese. Peći na umerenoj temperaturi oko 5 minuta, pa okrenuti i posuti polovinom suvog grožđa. Peći kratko (paziti da se ne osuši), pa drvenim varjačama iskidati na sitnu parčad i još malo dopeći.
Ponoviti postupak sa ostatkom sastojaka.
Servirati u tanjiru, posuto prah šećerom uz dodatak pirea od jabuka ili šljiva, kompotom ili toplim tečnim džemom.

Kaiserschmarrn
(print this recipe)

50g raisins
2 tablespoon rum
4 eggs
250ml milk
50g sugar
1 vanilla sugar
pinch of salt
150g flour
50g butter
Icing sugar for dusting

Wash raisins and soak them in warm water adding rum.
Whisk eggs with milk, add sugar, vanilla sugar, salt, and then the flour.
Drain raisins.
Melt half of butter in non stick pan, then pour in a half of the prepared mixture. Bake on medium heat for about 5 minutes, then turn and sprinkle with half of the raisins. Bake briefly (be careful not to dry) and tear on small pieces wooden spoon, then bake for few seconds..
Repeat the process with the rest of the ingredients.
Serve on plates, sprinkled with powdered sugar with the addition of mashed apple or plum compote or jam hot liquid.

(please scroll down for recipe in English)

Stičem utisak da su u poslednje vreme svi na nekakvom režimu ishrane. To je postalo bezmalo kao religijsko opredeljenje, koga se, doduše, ljudi labavije drže, a koje ih određuje. Moje okruženje je većinom na dijetama: na "zdravoj hrani" sa čestim izletima u sirovu, na hrono ishrani, poneko zaluta u bezglutensku. Neko je na UN, jedna ne jede voće i slatko, a većina njih je radila toleranciju na namirnice, pa nešto uvode, nešto izvode iz ishrane.

Opterećujuće, ako dočekuješ goste. Nedavno mi je dolazila draga prijateljica sa kojom su mi se putevi godinama razmimoilazili. U sred planiranja i spremanja za goste, panično se opsetim i pošaljem poruku - jesi li na nekom režimu? Ne, kaže (pravi raritet), ali nemoj da se opterećuješ. Ama kakvo opterećenje, sada mi je priprema milina živa. Ipak, kada je došla sa dve devojčice, ispade da one nekako ne vole slatko, prosto ne jedu, te moja voćna kremasta torta ostade da čami u frižideru.

Gledam iz prikrajka, a trebalo bi da sam vodeći glasnogovornik specijalnog načina ishrane. Sve me je snašlo, pa mi se trajno nastanio i Japanac Hašimoto, donoseći sa sobom sindrom, tj. autoimuno stanje (draža mi je ta reč nego bolest) štitne žlezde. Pored toga, godinama imam povišen holesterol, koji je nekada bio u granicama normale, a onda se neko setio da spusti granicu normaliteta pa me sada doktori pažljivije gledaju i crvenim slovima upisuju laboratorijske rezultate. Predlažu i lekove, za koje jasno izjavljujem da neću i, kao u reklami za domaću banku, iznosim a-ha! argument da je granica spuštana pre nekog vremena, te da sam ja normalna u recimo Švedskoj, i da mi ne pada na pamet da se navlačim na lekove u ovim godinama. Onda oni pitaju da li imam neku porodičnu anamnezu, pa kada kažem da nas je tata napustio usled posledica moždanog udara, onda doktori iznose svoj a-ha! argument. Krajnji dogovor je da se pozabavim ishranom i na taj način rešim sve svoje probleme. Kako mi ide? Pa ne ide, jer postoji toliko sutra i ponedeljaka, da ih se ne može prebrojati. Da ne bude zabune, ja sam dobro svesna definicije idiotluka: raditi iste stvari i očekivati drugačije rezultate. Ali avaj....

Današnji recept je bio jedan od izleta u bezglutensku, zdravu, više-manje dijetalnu ishranu. Ukoliko zanemarimo prisustvo parmezana, onda je čak i hrono. Dakle, svi pobrojani u prvom pasosu bi bili zadovoljni. Radi se zapravo o novotariji da se od tikvica spiralizerom ili nekim drugim kuhinjskim pomagalom ili čak nožem naprave tanki rezanci poput špageta, te da u zdravom obroku odigraju ulogu testenine (takvu situaciju smo imali ovde). Zudle (zoodles) su na engleskom govornom području zucchini noodles, tj. rezanci od tikvica. Da se razumemo - sasvim je jasno da to nije testenina, ali daleko od toga da je neukusno, čak naprotiv. Malo bude čorbastije, jer tikvice ne upijaju sos za razliku od originala koji glume, ali se i to reguliše količinom paradajz soka koji se upotrebljava. Dakle, preporuka za bilo koji režim ishrane ili samo ako poželite lagani, zdrav, letnji obrok.

Zudle (špagete od tikvica) u paradajz sosu

(recept za štampu)

1 duguljasta, mlađa tikvica

3 kašike maslinovog ulja

3 čena belog luka

2 šolje paradajz soka

sušeni začini - origano i bosiljak

biber

40g parmezana

Tikvicu dobro oprati i spiralizerom ili nožem iseći tikvicu uzduž na rezance.

U šerpi zagrejati maslinovo ulje, pa propržiti iseckan beli luk. Dodati paradajz sok, te začiniti suvim začinima i biberom. Kada provri, usuti iseckane tikvice. Kuvati 3-4 minuta, kako bi se tikvice blago skuvale, a ipak ostale hrskave.

Sipati u tanjir i obilato posuti parmezanom.

Zoodles in tomato sauce

(print this recipe)

1 long, young zucchini

3 tablespoons olive oil

3 cloves garlic

2 cups tomato juice

Dried spices - oregano and basil

pepper

40g parmesan cheese

Wash zucchini thoroughly and spiralize it of cut into strips along with knife.

Heat olive oil in a saucepan and fry chopped garlic. Add tomato juice and dry spices and pepper. When it boils, pour in the chopped zucchini. Cook for 3-4 minutes, to cook zucchini, but to remain it crispy.

Serve on a plate, sprinkled generously with Parmesan or some other cheese.

(please scroll down for recipe in English)

Ljudi se dele na Eurokremovce i Nutelovce, a onda se u žučnim raspravama pojavi poneko zbog koga svi ućute, zamislivši se, nakon izjave: ja volim Linoladu/novi Cipiripi. Da nije ovih potonjih, imali bismo redovan večiti namazni derbi i pobednika ne bi bilo, već bi se trenutno stanje na tabeli formiralo u zavisnosti od broja pripadnika tabora namaza kojih u tom trenutku ima više u sobi. Odrasla sam na Eurokremu, on mi je u krvi, tako da sam navijač baš te strane. On mi je namaz br. 3 (nakon džema od šipka i šećera i cimeta) za palačinke, njega volim i na hlebu, a mogu i kašikom da se poslužim, ne biram. Nisam luda, volim ja i Nutelu i njen lešnikasti ukus, ali nju mogu samo kašikom....dok ne udarim u stakleno dno tegle.

Moram priznati da u poslednje vreme izbegavam da kupujem bilo koji namaz ove vrste, to činim jako retko i to Eurokrem. Pre svega su uticale na mene glasine o nezdravosti kupovnih slatkih namaza, kao i o sumnjivom poreklu sastojaka od kojih se pravi. Stoga sam istraživala po internetu i pokušala da napravim nešto svoje u domaćoj radinosti, što bi bila imitacija Nutele ili nekog sličnog namaza od lešnika. Da ne bude zabune, nije 100% Nutela, ali joj je jako slična po ukusu, dok je po poreklu sastojaka...ma nije ni uporediva. Lešnik, čokolada (obična, za kuvanje), kondenzovano mleko i med. I multipraktik, koji će od par sastojaka napraviti ukusan namaz, za koji se usuđujem reći da je i zdrav.

Za razliku od kikirikija prilikom pravljenja kikiriki putera, lešnik nisam uspela samleti u potpuno glatku smesu. Zapravo, prva tura (ova na slikama) pravljena od lešnika koji sam nedavno nabavila je čak i lošija, tj. komadići su nešto krupniji, dok je druga tura, od potpuno drugog lešnika sa namerom kupljenog u radnji ispao znatno bolje i tek se poneke čestice nisu mogle sasvim samleti. Zaključujem da stepen samlevenosti pre svega zavisi od sorte lešnika, a sve ovo napominjem kako se ne biste nervirali ukoliko vam se budu videli komadići (koji će doduše doprineti rustičnosti) i odustali od izuzetnog namaza.

Namaz od lešnika - domaća Nutela

(recept za štampu)

100g sirovog lešnika

165ml kondenzovanog mleka

100g čokolade za kuvanje

3 kašike meda

Lešnik staviti u pleh, pa u hladnu rernu i uključiti na 170 stepeni. Peći dok ne počne da miriše, pa izvaditi iz rerne, malo ohladiti i oguliti trljanjem između prstiju.

Polako zagrevati kondenzovano mleko i dodati čokoladu izlomljenu na kocke. Mešati dok se čokolada sasvim ne otopi i smesa postane glatka.

U multipraktiku mleti lešnike dok se sasvim ne samelju i pretvore u više-manje glatku pastu. Dodati istopljenu čokoladu i procesirati još par sekundi. Zatim dodati med i opet uključiti multipraktik na par obrtaja, da se napravi glatki namaz.

Domaću nutelu držati u teglici, u frižideru, do nedelju dana. Pre upotrebe izvaditi na sobnu temeperaturu, kako bi postala lako maziva.

Hazelnuts spread - homemade Nutella

(print this recipe)

100g raw hazelnuts

165ml condensed milk

100g dark chocolate

3 tablespoons honey

Put hazelnuts in the baking pan, then in a cold oven and turn it on to 170 degrees. Bake until it starts to smell, then remove from the oven, cool and peel hazelnuts rubbing between the fingers.

Heat the condensed milk slowly and add chocolate crushed into cubes. Stir until chocolate is completely melted and mixture is smooth.

Grind hazelnuts in a food processor until completely grounded and transformed into a more or less smooth paste. Add melted chocolate and process for a few seconds. Then add honey and process again for a few seconds, to make a smooth spread.

Keep homemade nutella in a jar in the refrigerator for up to a week. Before use, put it onto room temperatures in order to spread easily.

(please scroll down for recipe in English)

Jedno od jela koje je neuporedivo ukusnije nego što izgleda. Izgled mesa je prilično bledunjav, ispran, ali je ukus pun, aromatičan, onakav da vas tera da sa najvećom pažnjom propratite svaki zalogaj, uživajući podjedanako i u ukusu i u mirisu. Stoga ne cenite po izgledu, već toplo preporučujem da probate ovako pripremljenu piletinu - nećete zažaliti.

Mnogo volim začine, jedna posebna velika fioka im je potpuno posvećena i puna je raznih bočica. Neke koristim bezmalo svakodnevno ili bar prilikom svakog kuvanja, drugi su tu prisutni kao specijalni gosti, a da im se stvarno ne poklanja posebna pažnja - bili su nabavljeni bez posebne ideje ili mi je nakon početnog oduševljenja znatno opao entuzijazam toliko da sam se uskoro pitala šta mi bi. Više puta sam isticala da jedno obično jelo može da se baci na orijentalnu stranu ili da dobije mediteranski prizvuk, a možda i južnoamerički - sve u zavisnosti od začina koji se upotrebe. Ono što su boje u slikarstvu, to su začini u kulinarskoj umetnosti.

Nedavno sam na maloj terasi otpočela avanturu sveže začinske bašte. Kupila sam sadnice na pijaci, presadila ih, i prilično je lepo to meni krenulo, štaviše - većina biljaka je i procvetala! Malo mi smeta ova vrućina, ima tu još posla u smislu pravljenja nekih polica koje bi pomogle da se biljke malo bolje rasporede, ali ima vremena, tek smo na početku. Za sada mi je najbitnije da po potrebi izađem na terasu i počupam ili makazama isečem par listića ili grančica i obrok dobije potpuno drugu dimenziju, a sve mi je pri ruci. I u trenutku cela kuhinja zamiriše na začinsko bilje.

Tako je bilo i kada sam spremala ovu piletinu: karabataci, dosta belog luka, nešto svežih začina - proprženo pa dinstano. Fantazija ukusa, a sve spremno za kratko vreme i servirano uz prilog kao što je kus-kus, pirinač ili pire krompir.

Piletina u sosu od belog luka i začinskog bilja
(recept za štampu)

6 karabataka
so, biber
2 kašike maslinovog ulja
8-10 čenova belog luka
2 kašike timijana ili 3 grančice svežeg
2 kašike origana
1/2 šolje belog vina
1 šolja supe napravljene od kocke

Oprati piletinu i osušiti je ubrusom, pa posoliti i pobiberiti.
Na ulju propržiti piletinu sa svake strane, pa je izvaditi na tanjir. U isto ulje dodati beli luk isečen na četvrtine uzdž, kao i začinsko bilje, pa propržiti par sekundi. Dodati belo vino i supu, promešati da se sjedini, pa vratiti piletinu. Dinstati poklopljeno, na srednjoj temperaturi 30-40 minuta. Ukoliko tečnost previše uvri, dodati još malo vode i ostaviti da proključa.
Servirati uz pirinač, pire krompir ili kus-kus.

Chicken in garlic and herb sauce
(print this recipe)

6 drumsticks
salt and pepper
2 tablespoons olive oil
8-10 cloves garlic
2 tablespoons thyme or 3 sprigs of fresh
2 tablespoons oregano
1/2 cup white wine
1 cup of soup (made of cubes)

Wash the chicken and dry it with a towel, then season with salt and pepper.
Fry the chicken on each side in oil then remove on the plate. Add the garlic cut lengthwise into the same oil, then add the herbs and fry for a few seconds. Add the white wine and broth, stir little bit and return chicken. Cover and cook on medium heat for 30-40 minutes. If too much liquid evaporate, add some water and let it boil.
Serve with rice, mashed potatoes or couscous.

(please scroll down for recipe in English)

Kada se ide na kojekakve konferencije koje organizuju poslovni partneri iz inostranstava, uobičajena je praksa da učesnici dobijaju poklon, veći ili manji znak pažnje kao uspomenu na kompaniju koja organizuje sastanak i/ili grad u kome se obavilo dešavanje. Dugo već radim, dugo odlazim na razna slična dešavanja i donosila sam razne suvenire: ratluk iz Istanbula, lokalne začine iz Zagreba, tradicionalne rukotvorine iz Marakeša, kačket lokalnog bejzbol tima iz Baltimora, koferčić sa svim neophodnim inventarom za organizovanje mini-kazina iz Las Vegasa, Swarovski kristal iz Beča.....

Milano, pre nekoliko godina. Nakon uzimanja ID kartice, ulazimo u salu i na svakom mestu nas čeka pored uobičajenog bloka za beleške i olovke i pakovanje, očigledno, keksa. O, baš lepo, odmah pomisli slatkara u meni. Kada sam ga otvorila, sasvim sam se razočarala: keks je bio jako tvrd, krckav i hrskav, te sam ga odmah, neznalica, proglasila bajatim. Organizatori su u mojoj glavi izašli na zao glas, kao cicije koje su nam uvalile pokvaren keks i ko zna koliko bih ja gunđala i u sebi vežbala prezriv pogled koji ću im sledeći put uputiti, da direktorka nije prokomentarisala - a, kantućini. A, šta? Pa to ti je onaj poznati italijanski tvrdi keks sa bademom, najčešće. A, neznalica, pomislih u sebi.

Kantućini su upravo to - tvrdi keks, teksturom i tehnologijom slični dvopeku, a rade se potpuno bez masnoće. Prave se tradicionalno sa dodatkom badema, a neretko se sreće i sa lešnicima, bez ičega ili sa pistaćima i kandiranim brusnicama (zbog kombinacije boja naročito popularno u vreme Božića i Nove godine). Pravi se tako što se umesi mekano testo, ispeče u formi pljosnate vekne, koja se potom iseče na tanku parčad i peče još dva puta, sa svake strane po jednom.

Meni se dopada i tako tvrdo i hrskavo, a naročito je lepo poslužiti uz kafu, pa se onda keks lagano umače u aromatičnu tekućinu i odmah, magijom, dobije sasvim neku drugačiju teksturu.
Da ne bude zabune: sve ovo zvuči jako komplikovano - mešenje, oblikovanje, pečenje, sečenje, pečenje, okretanje, pečenje. Ipak, mesi se u jednoj posudi od par sastojaka i to traje par minuta, a sve drugo ne zahteva neko preterano angažovanje, za čarobni keksić koji se dobija. Bonus je što je suv, pa može da potraje i više nedelja....ukoliko ga neko zaboravi, inače ne potraje ni dan-dva, osim ako se napravi neka izuzetno velika, nepojediva mera.

Italijanski keks sa bademom (kantućini)
(recept za štampu)

100-150g badema
3 jaja
150g šećera

1 vanilin šećer

1/2 kašičice ekstrakta badema
300g brašna + za posipanje
1 kašičica praška za pecivo
prstohvat soli

Bademe staviti na pleh pa peći u unapred zagrejanoj rerni 10 minuta na 180 stepeni. Malo ih ohladiti, pa iseći na krupno.
Brašno izmešati sa praškom za pecivo i solju.
Umutiti jaja, šećer i vanilin šećer, zatim dodati ekstrakt badema. Potom usuti mešavinu sa brašnom i dodati iseckane bademe.
Od dobijenog testa napraviti dve vekne, posipajući brašnom radnu površniu, i to dugačke 18-20cm, široke 8-10cm. Peći ih u unapred zagrejanoj rerni na 150 stepeni 35 minuta.
Prohladiti 10-15 minuta, pa vekne iseći na oko 1cm široku parčad. Ovako isečene komade poslagati oborene preko pleha, pa peći 10-15 minuta. Potom ih okrenuti na drugu stranu i peći još dodatnih 10-15 minuta. Ohladiti i čuvati u zatovrenoj posudi.

Italian almond cookie (cantuccini)
(print this recipe)

100-150g almonds
3 eggs
150g sugar
10g vanilla sugar
1/2 teaspoon almond extract
300g flour for sprinkling + more for dusting
1 teaspoon baking powder
pinch of salt

Put almonds on a baking sheet and bake in a pre-heated oven for 10 minutes at 180 degrees. Cool slightly and cu into large pieces.
Combine flour with baking powder and salt.
Whisk the eggs with sugar and vanilla sugar, then add the almond extract. Then pour in the mixture with flour and add almonds.
Make two loaves (sprinkling the counter with flour), 18-20cm long, 8-10cm wide. Bake them in a pre-heated oven at 150 degrees for 35 minutes.
Chill for 10-15 minutes, then cut loaves into slices about 1cm wide. Arrange the pieces over the baking pan and bake for 10-15 minutes. Then turn them on the other side and bake for additional 10-15 minutes. Cool and store in tight container.

(please scroll down for recipe in English)

Do skora sam bila prilično neuka kada je u pitanju organska proizvodnja, prosto nisam znala šta to podrazumeva, jer sam naivno mislila da se sve gaji i pravi na tradicionalan način, onako kako su još naši stari radili. Sećam se svojih letnjih raspusta na selu, kada sam babi ili prababi pravila društvo i vodila krave na ispašu (samo dve, ali dramatičnije zvuči ako zamislite stado). Izvedemo ih iz štale, povedemo na debelom kanapu do dobre, kvalitetne obližnje livade pune opojnih letnjih mirisa, zabodemo kočić i ostavimo ih da uživaju: jedu travu, preživaju, sunčaju se, leže ili stoje i sve ostalo što čini dnevni posao krava na ispaši. Onda u neko doba ponovo odemo na livadu i radimo ono što se zvalo "prepnemo krave", tj. prebacimo ih u hlad ili ih pomerimo malo dalje, na novu, svežu travu, a malo dalje od ove koju su već popasle. Ponesemo im i vode u njihovim kofama, te ih i napojimo. Uveče ih vraćamo u štalu i onda sleduje sav taj opet redovan posao oko muže krava, kako bi se dobilo zdravo, dobro, kvalitetno mleko koje je takvo upravo zbog brige koja je ukazana toj dragocenoj životinji.

Dobra vest je da u Srbiji ipak postoji organska proizvodnja, najsličnija gore opisanoj, karakterističnoj za malo domaćinstvo koje mleko dobija za svoje potrebe i nalazi se odmah tu, na organskoj farmi u Čurugu (Vojvodina).

Bello je robna marka mlekare Imlek, koje sa ponosom nosi oznaku 100% organic i ima sve sertifikate da to potkrepi. To podrazumeva da kravice imaju dovoljno svetla, prostora za šetnju i boravak, da se ne tretiraju veštačkim hormonima, te da su hranjene isključivo organskom hranom (tj. najčešće su pasle na livadama i to onim koje nisu hemijski tretirane). Ovako dobijeno mleko je ukusno (Luka kaže da "skroz ima ukus kao mleko", ma šta mu to značilo), ima 71% više omega 3 masnih kiselina od uobičajeno dobijenog mleka i bolji odnos omega 3 i omega 6 kiselina.

Ukoliko ste, kao ja, u zavadi sa mlekom (koje Bello ima kao sveže i kao tzv. dugotrajno), za sve nas postoje i drugi Bello proizvodi, jednako kvalitetni, jer su proizvedeni od organskog mleka: Bello jogurt, Bello kiselo mleko, Bello kisela pavlaka i Bello beli sir. Bello organic je robna marka koju treba da zapamtite ukoliko želite da se hranite zdravo.

Današnji recept je fina, kremasta pita, osvežavajućeg ukusa limuna, a u čijoj su pripremi učestvovali Bello kisela pavlaka i Bello mleko. Sastoji se od prhke, tanke korice, koja je podloga za krem fil, a odozgo se može ukrasiti slatkom pavlakom ili šamom od belanaca, a može se ostaviti i bez ičega ili pak samo posuti prah šećerom. Idealna za letnje dane, mada se recept može sačuvati i za zimu - krem uvek prija.

(u saradnji sa Bello organic)

Kremasta pita sa limunom
(recept za štampu)

Kora:

130g brašna

2 kašike šećera

izdašan prstohvat soli

125g hladnog putera

3-4 kašike hladne vode

Fil:

350ml Bello organic mleka

130g šećera

70g gustina

1/2 šolje soka od limuna

3 žumanca

60g putera

narendana kora limuna

1 Bello organic kisela pavlaka

Po želji: slatka pavlaka ili šam od belanaca ili prah šećer

Kora: izmešati brašno, šećer i so, pa utrljati hladni puter isečen na kockice u tako dobijenu smesu. Dodavati kašiku po kašiku vode, kako bi se dobila kugla testa, koja ne treba da bude sasvim glatka. (Sve ovo može da se uradi u blenderu, ali ne treba dugo mesiti, već samo u par okretaja, tek da se sjedini). Uviti testo u providnu foliju i ostaviti u frižideru na najmanje 1/2 sata.

Testo razvaljati u krug prečnika 30cm, pa ga utisnuti u okrugli pleh prečnika 24 cm, prekrivajući dno pleha i bočne ivice. Preko ovako formirane kore staviti papir za pečenje, pa onda posuti zrna pasulja ili kuglice za pritiskanje testa. peči u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 15 minuta, pa skinuti papir sa zrnevljem ili kuglicama. Nakon toga peći još 12 minuta. Izvaditi koru i ohladiti je sasvim.

Fil: 250ml mleka staviti u šerpu, dodati šećer i staviti da proključa. U činiji izmešati gustin, sok od limuna, 100ml mleka, žumanca. Kada provri, vrelo mleko preliti preko smese sa žumancima i gustinom (nikako obrnuto). Izmešati, pa sve vratiti u šerpu i kuvati na umereno jakoj vatri, neprestano mešajući. Pred kraj dodati narendanu koru limuna.

Kuvani fil izručiti u činiju, pa prekriti providnom folijom tako da sasvim prijanja preko fila. Ostaviti da se ohladi.

Kada je smesa prohlađena, dodati kockice putera, muteći mikserom. Nakon toga, usuti kiselu pavlaku i mutiti dok se ne dobije gladak, svilenkasti fil.

Fil usuti preko ohlađene kore i poravnati. Ostaviti u frižideru da se ohladi, pa ukrasiti umućenom slatkom pavlakom ili šamom od belanaca ili posuti prah šećerom.

Cream lemon pie
(print this recipe)

Crust:
130g flour
2 tablespoons sugar
a generous pinch of salt
125g cold butter
3-4 tablespoons cold water

Cream:
350ml Bello organic milk
130g sugar
70g corn starch
1/2 cup lemon juice
3 egg yolks
60g butter
grated lemon peel
1 Bello organic sour cream

Optional: heavy cream or egg whites meringue or icing sugar for frosting

Crust: mix the flour, sugar and salt, then rub the cold butter cut into cubes. Add a tablespoon by tablespoon of water to make a ball of dough, which should not be completely smooth. (All this can be done in a blender, but just in few circles, only to be united). Put the dough in a transparent foil and leave in the fridge for at least 1/2 hour.
Roll out the dough into a circle 30cm in diameter, and press it into a round baking pan diameter 24 cm, covering the bottom and side edges of the pan. Put baking sheet over the crust formed in this way, then sprinkle beans or baking beads. Bake in a pre-heated oven at 200 degrees for 15 minutes, then remove the paper with the grains. Now bake for another 12 minutes. Cool completely.
Cream: put 250ml milk in a saucepan, add sugar and let it boil. Mix the cornstarch, lemon juice, 100ml milk, egg yolks in a mixing boil. When milk starts to boil, pour the boiling milk mixture to egg yolks and corn starck (not vice versa). Stir it, then put it back to the saucepan and cook over moderately high heat, stirring constantly. At the end, add the grated lemon peel.
Put cooked cream in cold bowl and cover with stretch foil so completely adheres over filling. Allow to cool.
When the mixture is chilled, add the diced butter, mixing with electric mixer. After that, pour the sour cream and stir until a smooth and silky.
Pour the cream over the cooled crust. Leave in the fridge to cool, then decorate with the whipped cream or meringue or sprinkled with powdered sugar.

(please scroll down for recipe in English)

Nedavno sam čula neverovatan podatak, za koji se prosto nadam da nije tačan. Naime, u Srbiji se godišnje baci 250 000 tona hrane! Srbija je mala zemlja, a to je mnogo hrane. Evo na primer: ta hrana bi napunila one velike šlepere koje viđamo po auto-putevima, u broju dovoljnom da naprave neprekidnu kolonu od Beograda do Niša (oko 200 km)! Prvi muž izračunao, a nema razloga da mu ne verujemo, time se bavi. Dakle, zamislite šlepere pune hrane u koloni od 200 kilometara i sve spremno za bacanje. Kada znamo da postoje ljudi koji doslovno gladuju, takav rasipnički postupak je greh. Da se odmah razumemo - i meni se dešava da bacim nešto i tada se jako loše osećam. Loše se organizujem, precenim nas, zaboravim na nešto na dnu frižidera itd. U poslednje vreme, međutim, sve ređe mi se to dešava, mnogo više vodim računa. Dovijam se na razne načine - recikliram obroke, preostalo jelo pakujem u male plastične posudice za jednokratnu upotrebu i zamrzavam, ili pak ponesem na posao, gde se u društvu sve slađe pojede.

Imajući u vidu sve ove neslavne podatke, a kako bi istakao sve prednosti svojih novih frižidera u kojima voće i povrće duže ostaje sveže, a sve ostale namirnice bivaju zaštićene od bakterija i gljivica usled primene najnovijih tehničkih dostignuća, Beko je organizovao kampanju Stop bacanju hrane, prilikom čega je organizovao kulinarsku radionicu. Tom prigodom su nam pokazali kako neke obroke možemo napraviti od svega par sastojaka ili kako neke preostale namirnice iskoristiti za pripremu jela. Novinarima i blogerima je ukazana čast da su sa nama kuvali šefovi najeminentnijih beogradskih restoranaMadera, Mala fabrika ukusa i Toro Latin Gastro Bar i bilo je zanimljivo, korisno i nadasve ukusno.

Ja sam bila u grupi šefa Danila Bućana, šefa Male fabrike ukusa i mi smo spremali razne đakonije, a moj deo posla je bila izrada čipsa od kulena. Isprva mi se to učinilo besmislenim, jer što Maja reče - šta će kulenu bilo šta. Ipak, to pečenje na teflonskom tiganju od jedne izuzetne namirnice pravi vrhunsku. Dobija se neobična, neočekivana i nesvakidašnja grickalica za razna druženja; izlomljeni čips može da posluži kao dekoracija; komadići čipsa mogu da posluže za umakanje u razne sosove i time grickalicu podignu na još viši nivo. Dakle, sledeći put kada vam se nešto kulena počne vući po frižideru, na teflonskom tiganju ga pecnite sa obe strane i bićete višestruko zadovoljni.

Čips od kulena
(recept za štampu)

Sastojak: kulen isečen na tanke listiće (količina po želji)

Pribor: teflonski tiganj, dve varjače, ubrusi

U jako ugrejani teflonski tiganj poslagati tanko isečen kulen. Kada se lepo ispeče (nešto preko 1,5 minut), varjačama ga okrenuti i ispeći i sa druge strane (opet oko 1.5 minut). Ispečen kulen izvaditi na pripremljeni ubrus, kako bi se upila masnoća. Hlađenjem će se kulen dodatno stvrdnuti i postati hrskaviji.
Masnoću koju je kulen pustio u tiganj obrisati ubrusom, pa novu turu staviti opet u čist tiganj. Ponavljati postupak dok god ima sastojaka. Čips poslužiti sasvim ohlađen.

Pepper sausage chips
(print this recipe)

Ingredient: pepper sausage cut into thin slices (quantity optional)

Accessories: non sticking frying pan, two spoons, paper kitchen towels

Arrange sliced sausage into hot nonstick pan. When nicely roasted (slightly over 1.5 minutes), use wooden spoons to turn and fry the other side (again, about 1.5 minutes). Remove baked sausage onto prepared kitchen towel, to absorb fat. Cooling the sausage will further harden and become crispier.
Use paper to wipe the pan and remove the fat of sausages, then repeat the procedure in the cleaned saucepan. Repeat the process until you have used ingredients. Serve chips when chilled.

(please scroll down for recipe in English)

Koliko je staro vaše najstarije prijateljstvo? Mislim na ono koje traje neprekidno? Moje 37 godina. Družim se sa nekoliko drugara iz odeljenja još iz osnovne škole, a sa još nekoliko sam u kontaktu u smislu da ako nekome nešto zatreba - stojimo na raspolaganju jedni drugima. Ipak, najintenzivnije se družim sa Natašom, sa kojom sam i sedela u školi, u autobusima, delila sobe na ekskurzijama, sa kojom sam čak delila i stolicu kada smo postajale pioniri.

Ona mi je nekako član porodice - uvek je tu kao podrška i potpora, sve teške trenutke sam preživela sa njom. Kada bilo šta proslavljam - zna se ko je glavni pomoćnik u kuhinji (nakon čega mi tako upakuje frižider da sve stane, ali mi za raspakivanje treba šema ili bar vadičep). Nataša je neko uz koga je moje dete odraslo - neko ko je među prvima došao da ga vidi po povratku iz bolnice, pa sve do sada kada je on onoliki tako zagrli da joj izbaci vazduh i raspravi pršljenove. Kada sam nedavno protestvovala na visinu finansijskog poklona za Lukino punoletstvo, dobila sam odgovor koji me je ganuo: ma daj, Tanja, pa on je i moje dete. On nju smatra nekakvom daljom tetkom, koja mu svaki put donosi po kutiju čokoladnih banana, kreativno upakovnih.

To što se mi tolike godine družimo ne znači da povremeno jedna drugu ne iznerviramo, pa onda umemo da se durimo i po dvadeset sekundi. Nakon toga, sve nas prođe i nastavljamo dalje.

Ove godine smo letovale zajedno na Siciliji. Koliko smo ogrezle u poznavanje jedna druge govori i činjenica da smo tokom deset dana jedna drugoj dovršavale rečenice ili izgovarale misao one druge. Malo je zastrašujuće, ali tako to valjda biva kada zajedno odrasteš i imaš ovoliko godina. Sicilija je bio njen izbor i davnašnja želja, a ja isprva nisam imala stav, bilo mi je svejedno, međutim ubrzo je i mene sasvim opčinila, a videla sam samo mrvicu ostrva. Probale smo mnoge sicilijanske specijalitete iz njihove bogate kuhinje i ne znam šta mi se više dopalo. Verovatno će mnogi naći mesto u redovnom repertoaru moje kuhinje, a počinjem od Kaponate - tradicionalno sicilijansko jelo koje se pre svega pravi od patlidžana i paradajza, a ono što ga karakteriše je slatko-kiseli ukus (agrodolce). To je zapravo predjelo koje se služi uz prepečeni hleb, ali se jede i kao prilog uz neko meso, mlako ili čak hladno. Izvorno se prži, odnosno priprema na ringli na paprikaš, ali sam u nekom turističkom kuvaru koji sam donela sa letovanja našla Kaponatu pečenu u rerni i odmah me je zaintrigirala nešto zdravija verzija, a svakako daleko jednostavnija za pripremu. Sastojci mogu da variraju od recepta do recepta, ono što se ne menja su patlidžan, paradajz i kapari za dah Mediterana.

I za kraj, malo sicilijanskih slika, koje će sjajno da pašu uz Kaponatu:

Cefalu, panorama

Cefalu, plaža

Palermo

Lutkarska opera u Palermu

Lutkarska radionica

Teatro Massimo, opera u Palermu

Neizbežni selfi, Palermo

Palermo

Kanoli

Ribarnica u Cefalu

Jedna od ulica u Cefalu,
sa uličnom prodajom ribe

Cefalu

Cefalu, i restoran na hridi

Izrada i prodaja ribarskih mreža

Sicilijanska poslastičarnica

Cefalu, zalazak sunca

Kaponata pečena u rerni
(recept za štampu)

1 patlidžan
1 crvena paprika
1 crni luk
1 kašika kapara
nekoliko maslina
1 kašičica pinjola ili seckanih badema
1kašičica suvog grožđa
2 mekana paradajza
50ml vinskog sirćeta
1 kašičica šećera
nekoliko kašika maslinovog ulja
origano, so, biber

Patlidžan dobro oprati, odseći mu peteljku, zatim ga zajedno sa korom iseckati na kockice, posoliti i ostaviti u cediljci na najmanje 30 minuta.
Suvo grožđe staviti u šolju tople vode i ostaviti da odstoji.
Papriku oprati, očistiti od semena i iseckati na sitnu parčad.
Na dno paradajza useći X, pa ga preliti vrelom vodom i ostaviti 5 minuta. Zatim ga oguliti i očistiti od semena, pa sitno iseći.
Očistiti luk i iseckati.
Par kašika maslinovog ulja usuti u šerpu, pa dodati polovinu crnog luka, a zatim i paradajz. Posoliti i pobiberiti i dinstati na umerenoj temperaturi 15-ak minuta.
Ocediti i oprati patlidžan, staviti ga u činiju, zatim dodati paprike, polovinu luka, kapare, oseđeno suvo grožđe, masline i pinjole ili seckane bademe. Potom usuti ukuvani sos od paradajza, sve izmešati. U keramičku ili neku drugu posudu koja može da se koristi u rerni sipati malo maslinovog ulja, pa onda usuti povrće. Dodati pola šolje vode i još malo maslinovog ulja i peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 45 minuta.
Izmešati sirće sa šećerom da se sasvim rastopi, pa time posuti kaponatu i zapeći još 5 minuta.
Servirati mlako.

Sicilian caponata baked in the oven
(print this recipe)

1 eggplant
1 red bell pepper
1 onion
1 tablespoon capers
few olives
1 teaspoon pine nuts or chopped almonds
1 teaspoon raisins
2 soft tomato
50ml vinegar
1 teaspoon sugar
a few tablespoons of olive oil
oregano, salt, pepper

Wash eggplant thoroughly, cut off the stalk, then chop it into cubes, season with salt and leave in a colander at least for 30 minutes.
Put raisins in a cup of warm water and let it sit.
Wash peppers, clean of seeds and cut into small pieces.
Cut X at the bottom of the tomato, then put in hot water and leave for 5 minutes. Peel it and clean of seeds, and finely cut.
Peel and chop the onion.
Pour few tablespoons of olive oil into pan, then add half the onions, and choped tomatoes. Season with salt and pepper and cook on medium heat 15 minutes.
Drain and wash the eggplant, put it in a bowl, then add the peppers, half onion, capers, drained raisins, olives and pine nuts or chopped almonds. Pour the preserves tomato sauce and stir all together. Pour some olive oil in a ceramic or any other bake proof and add combined vegetables. Add half a cup of water and a little olive oil on top and bake in a pre-heated oven at 180 degrees for about 45 minutes.
Stir vinegar with the sugar to dissolve completely, then sprinkle the caponata and back in the oven for another 5 minutes.
Serve lukewarm.

(please scroll down for recipe in English)

Nisam rob navika, ali džemovi imaju svoja mesta u mojoj glavi i raspodeli koja je napravljena u njoj. Od kajsija služi za kolače (Saher, Žerbo); palačinke su jedine prave sa džemom od šipka, a buhtle sa džemom od šljiva. Zbog te i takve podele, trudim se da uvek imam sve tri vrste u ostavi.

I dalje mucam o razlici između pekmeza i džema (iako mi je to bila jedna od tema Poznavanja robe, srednjoškolskog predmeta), tako da na jednoj teglici napišem džem, a na drugoj pekmez. Marmelada je reč koju ne upotrebljavam, tako da pretpostavljam da je to ono želasto što se proizvodi praktično od voćne kaše. Nekako sam uspela da razgraničim da se i džem i pekmez prave od celog voća (kako ja radim), te da je džem ređi, tj. kraće se kuva, a da je pekmez bolje ukuvan, zapravo daleko gušći. Znači, ako se zamislite, te vam se džem bolje ukuva - proglašavate ga pekmezom.

Sve džemove pravim kao ovaj, samo regulišući količinu šećera na osnovu slatkoće voća, ali sve kuvam na ringli. Džem od šljiva je jedini koji pravim tako što šerpu sa voćem i šećerom gurnem u rernu, uključim na 220 stepeni i povremeno promešam sadržaj. Radim svoja posla, povremeno svratim u kuhinju, i tako 4,5-5 sati. Nakon tog vremena, može se napraviti pauza do sutradan (što sam ja uradila, jer sam se zakuvala do duboko u noć), kada se najbolje vidi gustina, nakon što se džem dobro ohladi. Sa druge strane, i mnogo uobičajenije je da se malo džema stavi na tanjirić koji se sasvim ohladi, te se tako proveri gustina. Ono što ne smemo da zaboravimo je da se teglice dobro operu i osuše, te da se zagreju (najbolje u mikrotalasnoj, jer nam je rerna u ovom slučaju zauzeta) i da kada se vreo sadržaj uspe, teglica se zatvara i potrpava u ćebence da se polako hladi i samim tim konzervira.

Upotrebu džema ćemo videti drugi put. Sada, ostaje da uživamo u njemu namazanom na hleb, dvopek ili neki kreker. Komadići šljiva su ostali celi, tekstura se lepo oseti, a do izražaja dolazi i rezultat pečenja u rerni - fini ukus zapečenih šljiva. Kako je šljiva jedna od jeftinijih voćki, a nije potrebno puno šećera, toplo savetujem da se bacite na izradu baš ovog džema.

Džem od šljiva pečen u rerni

(recept za štampu)

5kg sitnijih šljiva

po 200-250g šećera na svaki kg očišćenih šljiva

Šljive dobro oprati, ukloniti im koštice i iscepati ih na polovine.

Na svaki kilogram očišćenih šljiva spremiti po 200-250g šećera, u zavistnosti od slatkoće (zrelosti) šljiva.

Šljive i šećer staviti u veliku šerpu, pa sve skupa staviti u zagrejanu rernu na 220 stepeni. Kuvati oko 4,5 sata, povremeno mešajući. Nakon tog vremena, staviti malo džema na ohlađeni tanjirić, pa kada se sasvim ohladi, proveriti gustinu.

Teglice dobro oprati vrelom vodom, pa ih zagrejati (najbolje u mikrotalasnoj, s obzirom da je rerna zauzeta). Ako nemate mikrotalasnu, u dno tegle staviti kašiku džema, pa onda još malo, da tegla ne bi pukla ukoliko se vreo sadržaj sipa u hladnu posudu.

Vreo džem sipati u teglice, zatvarati metalnim poklopcima, pa sve teglice uviti u neko ćebence, kao bi se džem polako hladio i prirodno konzervisao.

Plum jam baked in the oven

(print this recipe)

5kg smaller plum

200-250 g of sugar per each kilo of cleaned plums

Wash plums thoroughly, remove the seeds and they tear them in half.

Put them in large pot and then add 200-250 g of sugar per each kilo of cleaned plums, depending of the sweetness of fruits.

Put pot in pre-heated oven at 220 degrees and cook for about 4.5 hours, stirring occasionally. After this time, put a bit of jam on a chilled plate and when completely cooled down, check the density.

Wash jars thoroughly with hot water, then sterilize them in microwave (for 5 minutes)

Pour hot jam into hot jars, close with metal lids, then wrap all jars in a blanket, to cool jam slowly and conserve it naturally.

(please scroll down for recipe in English)

Dozvolićete mi da parafraziram onu modernu, mangupsku i urbanu: sve što valja je nezdravo, već oženjeno ili goji. Ipak, današnjim receptom ću to da opovrgnem, jer Hladna jogurt čorba pored toga što valja, vrlo se jednostavno pravi, veoma je zdrava, ne goji - a da li je sve što valja već oženjeno - potpuno sam pogrešna osoba za diskusiju.

Nedavno sam na jednoj kuvarskoj radionici dobila ideju za ovu čorbu, a onda je njuškajući po internetu dodatno razradila i prilagodila po svome. U izradi sam upotrebila Bello jogurt, koji mi je i glavni argument u korist zdravlja. Naime, ovaj jogurt se pravi od mleka koje se proizvodi na dve hiljade hektara organske farme u Čurugu, što znači da se tamo koristi isključivo organska stočna hrana, a krave imaju dovoljno prostora, svetla i neophodnog kretanja. Sve to je potrebno kako bi se proizvelo zdravo i kvalitetno mleko, a i kako bi se dobili sertifikati koji potvrđuju da je ovo mleko 100% organsko. Jako sam ponosna na činjenicu da tako nešto postoji kod nas i da je baš čuruška farma proglašena za najbolju organsku farmu u Evropi pre par godina! Ukoliko se ikada pokrene peticija da cela zemlja postane organska - sa obe ruke potpisujem, neka se računa na mene. Stoga sam i svesna važnosti i veličine poduhvata da za sada imamo makar jednu ovakvu farmu i Bello kao jedinu domaćui mlečnu 100% organsku robnu marku.

Bello jogurt uz dodatak par sastojaka koji daju šmek Tarator salate, pa onda i zaokret sa sitno isečenim listićima nane, tucanom ljutom paprikom i suvim laticama ruže - sve ovo daje izuzetno zanimljivu i zdravu hladnu čorbu, koja naročito prija tokom vrelih dana. Pored efekta hlađenja, prosto ćete biti sigurni da ste nešto jako dobro uradili za svoje zdravlje. Ukoliko vam je mera po receptu suviše gusta, možete malo da razblažite Bello mlekom, a ako pak volite gušću verziju, onda dodajte Bello kiselo mleko ili još malo Bello jogurta - sve je lako prilagodljivo sopstvenom ukusu. I što je najbitnije: sa hladnim sastojcima se sprema za tren, a zdravo je i ukusno.

(u saradnji sa Bello organic)

Hladna jogurt čorba
(recept za štampu)

750ml Bello jogurta
puna šaka listova nane
1 vezica mirođije
1 čen belog luka
1 krastavac
1 kašičica soli
biber po ukusu
Ukrašavanje po želji: tucana ljuta paprika, suve latice ruže itd.

Nanu i mirođiju sitno iseckati. Izgnječiti beli luk ili ga protisnuti kroz presu. Krastavac oguliti, iseći uzduž na pola, pa kašičicom izdubiti semenke i baciti. Spoljni deo krastavca izrendati.
U činiju staviti Bello jogurt, mirođiju, nanu, beli luk i krastavac, pa posoliti i pobiberiti i dobro izmešati. Ohladiti u frižideru i služiti hladno. Svaku porciju opciono posuti ljutom tucanom paprikom ili suvim laticama ruže ili nekako drugačije.
Napomena: ukoliko je čorba suviše gusta, može se razblažiti Bello mlekom, a gušća se može napraviti dodavanjem Bello kiselog mleka ili Bello jogurta.

Cold yogurt soup
(print this recipe)

750ml liquid yogurt
a handful of mint leaves
1 bunch dill
1 clove garlic
1 cucumber
1 teaspoon salt
pepper to taste
Decorate as desired: cayenne pepper, dried rose petals etc.

Chop finely mint leaves and dill. Mash garlic or crushed through a press. Peel the cucumber, cut lengthwise in half and spoon hollow out seeds and discard. Shred the outer part of the cucumber.
Put yogurt, mint leaves, dill and garlic in a bowl, then add salt and pepper. Cool in the refrigerator and serve cold. Sprinkle each portion optionally with hot pepper or pounded dry rose petals or otherwise.
Note: If the soup is too thick, it can be diluted with milk, a denser can be done by adding yogurt.

(please scroll down for recipe in English)

Da li smo usvojili termin "žvakavo"? Više puta sam pominjala tu reč, ali sumnjam da bih u Slagalici sa njom dobila neke poene - pre bi me odbili i predložili nešto sasvim deseto svoje.

Ipak, iako rogobatna i verovatno nepostojeća, ova reč najbolje objašnjava teksturu i ovog keksa: zagrize se, bude blago hrskavo i pomalo grubo s polja, a onda se zubi zariju u pomalo lepljivu mekoću, koja se žvaće i daje baš takav - žvakavi efekat. Ukus kokosa je divan za svakoga ko ga voli, a u ovom slučaju je podvučen vanilom i puterom. Ma savršeno!

U koje svrhe vi pripremate keksiće? Meni su oni za "jede mi se slatko" situacije; posluženi na tanjiru mogu da budu i za sve one prilike kada se iznose suvi kolačići; odlični su za dečiju užinu, uz šolju mleka; mogu takođe da se, upakovani u lepu kesu ili kutijicu ponesu za užinu - škola samo što nije.

Pored ovih sa kokosom, predlažem da pribeležite i ove keksiće - mogu zatrebati za bilo koju od gore pomenutih prilika (link je u potpisu slike):

Medenjaci

Kolačići sa čokoladom

Keks od ovsenih pahuljica

Prhki keks

Snickerdoodles keks

Kokos-keks

(recept za štampu)

125g putera

70g šećera

110g smeđeg šećera

prstohvat soli

1 jaje

1/2 kašičice vanila ekstrakta

160g brašna

1/2 kašičice sode bikarbone

1/2 kašičice praška za pecivo

100g kokosa

Izmešati brašno, sodu bikarbonu, prašak za pecivo i kokos.

Puter kratko mutiti mikserom, pa dodati obe vrste šećera i so, pa nastaviti mućenje dok masa ne postane glatka. Dodati jaje i ekstrakt vanile i nastaviti mućenje. Sada dodati mešavinu brašna i sjediniti varjačom, da se dobije ravnomerna smesa.

U pleh od rerne staviti papir za pečenje. Kašikom za sladoled (prečnika 4cm) ili dvema kašikama formirati loptice, pa ih ređati preko pleha, praveći velike razmake između gomilica testa. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni 12 minuta, odnosno dok ivice ne postanu zlatasto-smeđe. Ostaviti par minuta na plehu, pa ih vaditi i stavljati na rešetku da se dobro ohlade.

Coconut Cookies

(print this recipe)

125g butter

70g sugar

110g brown sugar

pinch of salt

1 egg

1/2 teaspoon vanilla extract

160g flour

1/2 teaspoon baking soda

1/2 teaspoon baking powder

100g shredded coconut

Stir flour, baking soda, baking powder and coconut.

Mix the butter with electric mixer little bit, then add both sugars and salt, and continue whisking until the mixture becomes smooth. Add the egg and vanilla extract and continue with mixing. Now add the flour mixture and combine with spatula to give a uniform mixture.

Cover baking sheet with parchment paper. Take some mixture with ice cream scoop (4 cm diameter) or with two spoons to form balls and arrange them over the pan, creating large gaps between the dough. Bake in pre-heated oven at 190 degrees for 12 minutes or until the edges become golden-brown. Allow a few minutes on the baking pan, then remove them and place on rack to cool well.

Kandirana slanina i Staropramen Bloggers Challenge II / Candied bacon

Ćufte u sosu od piva / Meatballs in a beer sauce

Čorba od brokolija i celera / Broccoli and celery soup

Slatko od ruža / Rose petals preserve

Zaslađeno kondenzovano mleko / Sweetened condensed milk

Irski liker / Irish liqueur

Ćufte od piletine i tikvica / Chicken meatballs with zucchini

Domaćinski krompir / Rustic potatoes wedges

Panama torta / Panama cake

Kajzeršmarn (carske mrvice) / Kaiserschmarrn

Zudle (špagete od tikvica) u paradajz sosu / Zoodles with tomato sauce

Namaz od lešnika - domaća Nutela / Hazelnuts spread - homemade Nutella

Piletina u sosu od belog luka i začinskog bilja / Chicken in garlic and herb sauce

Italijanski keks sa bademom (kantućini) / Italian almond cookie (cantuccini)

Kremasta pita sa limunom / Cream lemon pie

Čips od kulena / Pepper sausage chips

Kaponata pečena u rerni / Sicilian caponata baked in the oven

Džem od šljiva pečen u rerni / Plum jam baked in the oven

Hladna jogurt čorba / Cold yogurt soup

Kokos-keks / Coconut cookies